ZOVA i KOPRIVA 'SPIRAJU' BOLESTI! Iskoristite SEZONU i pripremite UKUSNE i lekovite ĐAKONIJE! /RECEPTI/

Kopriva je odlična kod anemije, bolnih i dugih menstruacija, pomaže u borbi protiv sezonskih alergija, moćan je čistač organizma. Zova se kao narodni lek upotrebljava za jačanje imuniteta, protiv prehlade i gripa, za lečenje virusnih i bakterijskih infekcija krajnika, suzbijanje kašlja...

Kopriva je kraljica gvožđa u carstvu biljaka. Odlična je kod anemije, bolnih i dugih menstruacija, pomaže u borbi protiv sezonskih alergija, moćan je čistač organizma. I zova ili bazga, kao većina biljaka, ima svoje lekovite moći. Kao narodni lek upotrebljava se za jačanje imuniteta, protiv prehlade i gripa, za lečenje virusnih i bakterijskih infekcija krajnika, suzbijanje kašlja... Iskoristite sezonu ovih prelepih i korisnih biljaka i uvrstite ih ovog proleća na svoju trpezu.

Moćan čistač

Zeleni listovi koprive sadrže mnoštvo hlorofila, a njihova hemijska struktura slična je hemoglobinu. Lišće obiluje i mineralima, pogotovo gvožđem, fosforom, magnezijumom, kalcijumom i silicijumom, supstancama koje čine ovu biljku dobrim diuretikom. Osim toga, kopriva sadrži i vitamine A, C i K, tanine, brojne aminokiseline i šećere.

Foto: Shutterstock

Sjajan je lek protiv reumatskih bolova i artritisa, otežanog mokrenja, oboljenja jetre, žuči i slezine. Osim toga, koristi se i za podizanje nivoa gvožđa u krvi, olakšavanje probave, ublažavanje dijareje, lečenje hemoroida i kolitisa (zapaljenje creva).

Reguliše i nivo šećera u krvi, pa se nalazi u mnogim čajnim mešavinama koje koriste dijabetičari, ali ima primenu i u lečenju hroničnih dermatoloških oboljenja poput ekcema, akni i prekomernog opadanja kose. Kopriva je moćan čistač organizma, smanjuje nivo holesterola u krvi i pomaže u borbi protiv sezonskih alergija.

Kopriva cveta od maja do septembra, a lekoviti su koren, nadzemni delovi biljke i listovi. Korenje se skuplja u proleće i jesen, mladi listovi u proleće (kada je redovno kosite, uvek imate mlade izdanke), a stabljika s cvetovima tokom cele godine.

Snižava temperaturu

Svojim mirisom i oblikom cvetova zova ne ostavlja gotovo nikoga ravnodušnim. Ova biljka sadrži etarsko ulje u kome se nalazi čak četrdeset važnih sastojaka - flavonoidi, glikozidi, hlorogenska kiselina, sluz, tanini, pektini... U plodu su prisutni glikozidi, tanini, šećer, voćne kiseline, vitamin C, malo etarskog ulja... Sličnog sastava su i listovi, dok su svi delovi bogati mineralima, gvožđem, natrijumom, kalijumom i njihovim solima.

Foto: Shutterstock

Lekoviti su gotovo svi njeni delovi, pa stručnjaci savetuju da barem povremeno popijete sok ili čaj od zove. Cvet se koristi kod groznice, sinuzitisa, stimuliše rad znojnih žlezda, gde je u kombinaciji sa lipom posebno efikasan u snižavanju temperature. U kombinaciji sa kantarionom koristi se protiv virusa gripa, hepatitisa A i B, kao i protiv virusa herpes simpleks.

S druge strane, plod ove biljke predstavlja izuzetan laksativ i sredstvo za pojačano mokrenje i znojenje, ali je efikasan i protiv neuralgije i išijasa. Sveži plodovi upotrebljavaju se i za prolećno čišćenje organizma.

Vreme cvetanja zove je od maja do jula, tada treba brati tek procvetale cvetne cvasti, dok su još uvek jedre i sveže. Bobice se beru kasnije, jer se razvijaju tek kada cvet opadne, a zrele su kada dostignu modroljubičastu boju.

RECEPTI:

Foto: Shutterstock

Zelena čorba

Sastojci: 800 ml bujona, 400 g koprive, 100 g zelja, 4 krompira, 2 jajeta, 50 ml pavlake, biber, so, mirođija.
Priprema: Koprivu prelijte vrelom vodom i isecite sitno zajedno sa zeljem. Krompir isecite na kockice, jaja skuvajte da budu rovita. U kipući bujon stavite krompir i kuvajte dok ne omekša. Dodajte so, biber, koprivu i zelje. Kuvajte desetak minuta, dodajte prepolovljena jaja i servirajte sa pavlakom i mirođijom.

Foto: Shutterstock

Prolećna pita

Sastojci: 215 g integralnog brašna, kašičica praška za pecivo, 100 g omekšalog putera, jaje, prstohvat soli, kašika kisele pavlake. Za nadev: 200 g mlade koprive, pola glavice crvenog luka, 2 kašike ulja, 2 jajeta, 200 g kisele pavlake, 150 g feta sira.
Priprema: Blanširajte koprivu na minut-dva, ocedite i stavite sa strane. Umutite jaje s puterom i pavlakom, dodajte brašno i prašak za pecivo. Zamesite kuglicu testa, razvucite rukama po plehu obloženom papirom za pečenje. Stavite testo da se zapeče na 220 stepeni sedam minuta, pa ga izvadite iz rerne. Propržite luk, dodajte iseckanu koprivu i tu mešavinu pospite po testu. Na to pospite izmrvljeni feta sir. Umutite jaja i pavlaku, pa prelijte pitu. Stavite u rernu na 190 stepeni i pecite oko 25 minuta.

Foto: Shutterstock

Džem od bobica zove

Sastojci: 300 g svežih bobica zove, 10 suvih smokava, sok od jedne pomorandže, smeđi šećer.
Priprema: Smokve ostavite preko noći u vodi, ujutro ocedite i iseckajte, pomešajte sa bobicama zove i sokom od pomorandže, pa kuvajte na tihoj vatri dok ne dobijete pire. Na šolju ovog pirea dodajte šolju smeđeg nerafinisanog šećera i kuvajte još nekoliko minuta. Toplo sipajte u čiste tegle zagrejane u rerni na 50 stepeni. Dobro zatvorite.

Foto: Shutterstock

Bezalkoholni šampanjac

Sastojci: 4 litra vode, 650 g smeđeg šećera, 2 limuna, 8 cvetova zove, 2 kašike belog vinskog sirćeta.
Priprema: Zagrejte vodu do ključanja, dodajte šećer i promešajte da se šećer otopi. Skinite sa šporeta i ostavite da se ohladi. Jedan limun dobro iscedite, a drugi temeljno operite i isecite na četvrtine. Cvetove zove stavite u zemljani ili plastični sud, dodajte četvrtine limuna, zaslađenu vodu, limunov sok i sirće. Promešajte, prekrijte čistom krpom i ostavite da odstoji jedan dan. Nakon 24 sata tečnost procedite kroz čistu gazu i sipajte u čiste i sterilisane flaše sa dobrim zatvaračem. Ostavite da stoji deset dana pre upotrebe. Potrošite ga u roku od tri nedelje.

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.