ČUDOTVORNA LEKOVITA GLJIVA! Ublažava upale, služi za mršavljenje, preporučuje se i za visok pritisak (RECEPT)

Pravi vrganj ili hrastov vrganj ili samo vrganj, jestiva je gljiva iz roda vrganja koju možemo naći u nižim krajevima unutrašnjosti ili višim krajevima submediterana. Ona raste na proplancima i obično na sunčanim obroncima prekrivenim mahovinom od leta do jeseni.

Raste kraj cerova i medunaca. U unutrašnjosti i na kiselim tlima, u submediteranskoj zoni na vapnencima, dolomitima i naročito na morenama.

Ova gljiva je vrlo ukusna i izdašna tržišna gljiva. Naročito je prikladna za prženje. Mlađi komadi odlični su pohovani i na žaru, te i za kiseljenje. Mnogo se i suši.

Foto: I.M.

Plodna tela imaju visok antioksidativni kapacitet, verovatno usled kombinacije raznih organskih kiselina (kao što su oksalna, limunska, jabučna, sukcinska i fumarna), tokoferolnih, fenolnih jedinjenja i alkaloida; najveća antioksidativna aktivnost je u gljivičnim kapama. Osim toga, utvrđeno je da voćna tela imaju 528 mg antioksidansnog jedinjenja ergotioneina po kilogramu svežih pečurki; ta vrednost je najviša među mnoštvom testiranih prehrambenih proizvoda u jednoj studiji. Prema nalazima mađarskih istraživanja iz 1950-ih ova pečurka ima antikancerogena svojstva, međutim kasnija istraživanja u SAD nisu podržala te nalaze.

Vrganj ima malo kalorija, ali je bogat brojnim važnim hranljivim materijama, uključujući proteine, dijetalna vlakna i gvožđe.

28g suvog vrganja sadrži približno:

105 kalorija

14g ugljenih hidrata

7g proteina

0g masti

7g dijetalnih vlakana

5mg gvožđa (28% dnevno preporučene doze)

Vrganj kao zdrava hrana

Jestive pečurke su veoma ukusne i malokalorične. Oni su zdrav svakodnevni sastojak u ishrani jer su bogati kalijumom i ne sadrže masti ni štetni holesterol. Najukusnije i najpoznatije šumske pečurke su po visokoj ceni zbog izuzetno ukusnog mesa. Na prvom mestu je vrganj.

Vrganj je pečurka izuzetno bogata dijetalnim vlaknima i vitaminima. Sadrži vitamine B1, B2, C i D i minerale kao što su kalijum, gvožđe, cink i kalcijum. Ne sadrži masnoće i holesterol, pa se preporučuje uključivanje u ishranu osoba koje imaju problema sa kardiovaskularnim oboljenjima ili povišenim masnoćama u krvi.

Posebno se preporučuje osobama sa visokim krvnim pritiskom i aterosklerozom. Kod pečuraka je veoma važno da ih pripremite što svežije. Tako najmanje gube, a doživljaj je originalniji. Možete sačekati najviše jedan dan, a zatim ih sačuvati sledećeg dana nakon žetve. Mnogi će, odmah po berbi, baciti kriške vrganja na tiganj i dodati umućena jaja. Kažu da je jednostavnost u pripremanju vrganja ključ njihovog uživanja. Pečurkama je potrebno nekoliko minuta termičke obrade i možete uživati u njima. Prilično su mekani, da ne spominjemo miris...

Supa od pečuraka

Sastojci:

- 2 glavice luka

- vrganja koliko imate 

- kašika brašna

- peršun

- so, biber,

- ulje

- crni luk

Priprema:

Malo propržiti i dodati narezane vrganje. Dodajte kašiku brašna da se supa zgusne. Dodajte potrebnu količinu vode. Kuvajte supu oko 10 minuta. Čim vrganji omekšaju supa je gotova. Začinite supu solju i seckanim peršunom.

Sigurno ćete primetiti da je ova supa mnogo ukusnija nego kada koristite kupovne pečurke.

Ostane vam ostatak vrganja, osušite ih. Isecite ih na par milimetara debljine i stavite na masni papir u rernu. Sušite na oko 50 ° C sa lagano otvorenim vratima rerne. Trebaće vam oko 2 sata da se polako osuši. Kada vidite da su pečurke kao čips, gotovo je. Nikada ne skladištite osušenu hranu u hermetički zatvorenim posudama. Najbolje je koristiti papirne šalove ili pamučne kese. Mnogi tvrde da su supe od sušenih pečuraka bolje od svežih. Aroma sušenih pečuraka je izraženija i jača.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.