STUDIJA POKAZALA Ne jedemo više od naših roditelja, ali smo gojazniji, KAKO JE TO MOGUĆE?

Čak i ako jedemo istu količinu hrane koju su jeli naši roditelji pre dvadesetak do trideset godina, nama je danas mnogo teže da održavamo istu kilažu i da se ne gojimo, pokazala je studija objavljena u časopisu Obesity Research & Clinical Practice

Autori studije su proučavali prehrambene navike 36.400 Amerikanaca u periodu od 1971. do 2008. godine i njihove podatke o fizičkoj aktivnosti 14.419 ljudi između 1988. i 2006. godine. Oni su te podatke grupisali po količini hrane, fizičkoj aktivnosti, starosti i indeksu telesne mase. 

Pokazalo se da osoba koja je 2006. godine jela hranu iste kalorične vrednosti uzimala iste količine makronutritijenata poput belančevina i masnoća kao i osoba iste starosti 1988. godine, njen IMT je bio veći za 2,3 boda. Drugim rečima, danas su ljudi teži za deset procenata u odnosu na one tokom osamdesetih godina, čak i ako se pridržavaju režima ishrane i vežbanja. 

- Naši rezultati istraživanja govore da, ako imate 25 godina, trebalo bi da jedete manje i vežbate više od mladih ljudi iste starosti tokom osamdesetih godina, ako želite da sprečite gojenje - rekla je Dženifer Kuk, profesorka na Univerzitetu Jork u Torontu. 

Ipak, postoje tri moguća razloga za ovako nešto, iako autori tvrde da nemaju dokaza za to. 

Prvo je što su ljudi izloženi sve većoj količini hemikalija koje bi mogle da prouzrokuju povećanje telesne težine. Pesticidi bi mogli da usporavaju razgradnju kalorija ili da menjaju hormonske procese tao da se zbog toga povećavaju kilogrami. Kao drugi krivac se navodi i sve veća upotreba lekova na recept, posebno onih protiv depresije. Baš ta vrsta leova, kako oni tvrde, povezuje se sa uvećanjem težine.

Krivac bi mogla da bude i crevna flora koja se promenila s vremenom. Promenile su se bakterije u crevima, između ostalog i pod uticajem toga što se sve više hrane tretira antibioticima i hormonima. Doktorka Kuk smatra da i sve češća upotreba veštačkih zaslađivača može da doprinese promeni mikroflore. 

Da mikroflora ima važnu ulogu u tome hoćemo li da se gojimo više ili manje govore i neke druge studije. Na primer, Francuzi su "presadili" mikrofloru debelih miševa na one mršave, a rezultat je da su i kod njih počele da se nakupljaju masnoće. 

Na promene mikroflore u velikoj meri utičemo i mi sami svojim navikama - pušenjem, alkoholom, lekovima. Isto tako, na floru je moguće uticati i povoljno, posebno promenom načina života, a pre svega ishrane. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.