10 stvari koje možda niste znali o PABLU PIKASU! Bio je jedan od najvećih umetnika XX veka, A OPTUŽEN JE DA JE UKRAO MONA LIZU!

Jedan je od najvećih i najpoznatijih slikara, vajara, crtača i grafičara XX veka, a mi vam otkrivamo zašto je Pikaso optužen da je ukrao Mona Lizu, čime se bavio pored slikarstva, kao i mnoge druge zanimljivosti iz života slavnog umetnika.

1. ČUDO OD DETETA: BRZO NADMAŠIO OCA, A PRIJEMNI ISPIT ZAVRŠIO ZA JEDAN DAN 

Rođen u Malagi na jugoistočnoj obali Španije 1881. godine, Pablo Pikaso je navodno mogao da crta pre nego što je jedva progovorio. Kažu da je do 13. godine prevazišao svog oca, nastavnika crtanja. Kao rezultat toga, otac je navodno predao četkice i paletu Pikasu i zakleo se da nikad više neće da crta. Ubrzo nakon toga, Pikaso je konkurisao za umetničku školu u Barseloni. Iako učenici imaju mesec dana na raspolaganju da završe prijemni ispit, Pikaso je završio za dan, piše History.

2. STALO JE MENJAO SVOJ STIL SLIKANJA

Kao tinejdžer, Pikaso je slikao realistične portrete i pejzaže. Potom je prošao kroz plave i roze periode od 1901. do 1906. godine, u kojima je slikao stvari poput siromašne dece i cirkuskih scena. "Gospođice iz Avinjona", iskrivljen portret pet prostitki koji se smatra jednim od njegovih najrevolucionarnijih dela nastao je 1907. godine otvorivši vrata kubizmu, apstraktnom stilu koji je subjekte prikazivao geometrijskim formama. Do 1912. godine Pikaso je izmislio kolaž povezivanjem platna, isečaka novina i drugih materijala na površini svojih slika. Ovo je uz povećan naglasak na bojama ubrzalo tranziciju iz analitičkog do sintetičkog kubizma. Kasnije u životu, Pikaso se bavio formom neoklasicizma i ponovnom reprodukcijom slika velikana poput Dijega Velakseza, Eduara Mane i Ežena Delakroe. 

U različitim periodima svog stvaralaštva je koristio i elemente nadrealizma, ekspresionizma, postimpresionizma i simbolizma.

Foto: facebook

3. IMAO JE POMOĆ U OSNIVANJU KUBIZMA

Pikaso se kretao u istim boemskim krugovima kao i mnoštvo drugih umetnika i pisaca, uključujući Henrija Matisa, Getrudu Stajn i Maksa Jakoba. Ali njegova najbliža saradnja je bila sa Žoržom Brakom sa kojim je začetnik kubizma 1909. godine i čije su slike iz tog vremena veoma slične njegovim. Pikaso i Brak, koji su bili pod uticajem drevne iberijske skulpture, afričkih maski i dela postimpresionističkog slikara Pola Sezana, redovno su posećivali umetnički studio jednog ili drugog i razmenjivali ideje.

Brak je njihov odnos opisao kao "dva planinara koji su zajedno vezani". Njihova saradnja je trajala sve do 1914. godine kada je Brak pristupio francuskoj vojsci na početku Prvog svetskog rata.

4. NIJE BIO SAMO SLIKAR

Iako je najpoznatiji po svojim slikarskim delima, Pikaso je eksperimentisao s različitim medijumima uključujući skulpture, keramiku i crtanje. Od 1917. do 1924. godine Pikaso je dizajnirao scenografije i kostime za brojne balete. U jednom od najranijih baleta "Paradi" igra balerina koja će postati njegova prva žena i majka i njegovog prvog deteta (svo troje njegove dece je rođeno u vanbračnim zajednicama). PIkaso je počeo da piše poeziju 1935. godine, a takođe je autor i dve predstave 1940-ih goidna.

5. OTVORENO SE SUPROSTAVLJAO ŠPANSKOM DIKTATORU FRANCISKU FRANKU

Španski građanski rat je počeo u julu 1936. godine kada su se oficiri predvođeni Franciskom Frankom pobunili protiv demokratski izabrane Druge španske republike. Pikaso, pristalica republikanaca, uskoro je završio seriju anti-Franko grafika i napravio je svoju prvu političku izjavu u životu, rekavši da je vojna kasta bilo guranje Španije u okean beznađa i smrti. 

Naslikao je i Gerniku za Svetsku izložbu u Parizu 1937. godine. Inspirisan incidentom u kojem bombardovan grad Gernika tokom Španskog građanskog rata od strane nemačkih vazduhoplovnih snaga, Pikaso je prikazao ranjenog konja, obezglavljenog vojnika, ženu s umrlom bebom u rukama i druge slike rata. Ogromna slika, dugačka više od 7 metara, čekala je u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku za vreme Frankove vladavine. Konačno je vraćena Španiji 1981. godine i sada se nalazi u Nacionalnom muzeju i umetničkom centru kraljice Sofije u Madridu.

6. POSTAO JE KOMUNISTA U 62. GODINI

Pablo Pikaso se pridružio francuskoj komunističkoj partiji 1944. godine, odmah nakon što je Parz oslobođen od Nemaca. U deceniji koja je usledila Pikaso je naslikao Masakr u Koreji, koji prikazuje američke vojnike kao futurističke vitezove koji napadaju trudne žene i decu. Takođe je skicirao crtež kao deo propalog pokušaja da spase grčkog komunistu Nikosa Belojanisa od streljanja, a čak je uradio i portret Jozefa Staljina. Ali nije uvek bio u partiji. Francuski komunisti su zvanično osudili njegov portret Staljina i 1956. godine je potpisao protestno pismo protiv sovjetske invazije na Mađarsku.  

7. VIŠE SU UKRALI SLIKA PIKASU NEGO IJEDNOM DRUGOM UMETNIKU

Prema evidenciji od pre nekoliko godina, Pikaso ima 1.147 radova koji su ukradeni, nestali ili je sporno gde se nalaze, što je dva puta više nego bilo kom drugom umetniku, navodi su u registru izgubljenih umetničkih dela.

8. NJEGOVO CELO IME SADRŽI 23 REČI 

Kršten je pod imenom Pablo Dijego Hose Fransisko de Paula Huan Nepomuseno Maria de los Remedios Sipriano de la Santisima Trinidad Martir Patrisio Slito Ruiz i Pikaso. Ime se odnosilo na porodične prijatelje i svece zaštitnike. Pikaso je zapravo od njegove majke Marije Pikaso i Lopez. Ime njegovog oca Hoze Ruiz Blasco, piše na sajtu Pablo Picasso.

9. PIKASOVA PRVA REČ

Prva reč koju je izgovorio bila je "piz", skraćeno od "lapiz" što na španskom znači olovka

10. DA LI JE PIKASO UKRAO MONA LIZU? 

Zapravo nije, ali 1911. godine, kada je poznata slika Leonarda da Vinčija ukradena iz Luvra, policija je ispitivala Pikasovog prijatelja Gijoma Apolinera koji je osumnjičio Pikasa, pa ga je policija privela na ispitivanje. Obojica su kasnije oslobođeni.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.