Zašto nam OSTVARENJE CILJEVA STALNO IZMIČE? Psiholog za Informer OTKRIVA koja 2 STRAHA stoje iza toga!

Jedna od stvari koja nas sputava na putu da ostvarimo ciljeve i postignemo uspeh jeste iracionalni strah od neuspeha ili uspeha...

Starh od neuspeha je nešto što nam je više poznato i približnije svakodnevnom iskustvu dok nam strah od uspeha zvuči dosta konfuzno, jer priznaćete, ko bi se još plašio uspeha? Često se oba ova straha prepliću pa nije jasno koji je trenutno na sceni, navodi psiholog Sanja Marjanović iz savetivališta “Ekvilibrijum” i približava sličnosti i razlike između ova dva straha, kao i posledice njihovog održavanja.

Šta im je zajedničko?

- Iako je fokus na razlikama između dve vrste straha, za početak treba ukazati na njihove sličnosti. Pre svega, zajedničko je da kao emotivnu komponentu imamo strah odnosno anksioznost iza koje stoji iracionalno uverenje tipa “ako padnem ispit drugi će misliti da sam glup ili nesposoban” ili “ako položim ispit i to još sa viskom ocenom drugi će misliti da sam nešto posebno, a ja to nisam” – objašanjava Sanja Marjanović.

Foto: Shutterstock

- Na primer, kada je u pitanju strah od neuspeha osoba iako je učila neće izaći na ispit jer smatra da to nije dovoljno, dok će osoba koja se plaši uspeha naučiti taman toliko da to bude dovoljno za prolaz i mozda nešto više, ali neće iako je sposobna preskočiti taj “optimalni nivo”. Na kraju, jako je bitno i kakav utisak osoba ostavlja na druge ljude, šta će drugi ljudi misliti, kako će je proceniti, te je često prisutno i osećanje stida – naglašava naša sagovornica.U oba slučaja karakteristično ponašanje je i ne preuzimanje rizika, odnosno osoba ide putanjom koja joj je poznata.

Perfekcionizam ili ništa 

Strah od nesuspeha nam je bliži, nešto sa čime se skoro svako od nas susreće tokom razvoja, jer društvo i pojedinci koji ga čine favorizuju uspeh - biti uspešan u školi, na poslu, u sportu, u socijalnim odnosima… je svakako poželjno.

Foto: Freepik.com

- Osobe koje imaju strah od neuspeha obično sebe procenjuju kao manje vredne ako nešto ne postignu. Sa druge strane, one postavljaju visoke perfekcionističke ciljeve kojima teže i ako nisu sigurne da su dale sto odsto od sebe izbegavaće situacije u kojima treba da prezentuju svoj rad. Perfekcionizmom pokušavaju da osiguraju sebe od bilo kakve greške, što je unapred nemoguća misija. Ove osobe zapravo teže ka uspehu, ali je problem što ga izjednačavaju sa sopstvenom vrednošću - kada postignem uspeh ja vredim i percepiram sebe kao sposobnog, u suprotnom ja sam gubitnik – precizira psiholog

Ispod proseka

S druge strane, osobe koje imaju strah od uspeha zapravo na uspeh gledaju kao na nešto što je posebno, rezervisano za druge, nešto što donosi odgovornost, jer se mora održavati, nešto što će ih izdvojiti iz mase i izložiti procenama drugih, makar one bile i pozitivne, dodaje psiholog.

Foto: Shutterstock

- Ove osobe sebe obično potcenjuju, a uspeh precenjuju i ako im se dogodi prepisuju ga nekom spoljšnjem faktoru, sreći, višoj sili, a ne sopstvenim sposobnostima. Hodanje po putanji gde postoje padovi i gde se postižu prosečni ili zadovoljavajući rezultati za ove osobe pretstavlja sigurnu zonu kretanja, a svako iskoračivanje iz te zone je ulaženje u nepoznato i “za druge” rezervisano područje. Ovde je važno shvatiti da uspeh nije samo za “posebne” već da je jednako dostupan svima koji se dovoljno zalažu i imaju određene sposobnosti ili talente – smatra naša sagovornica.

Stvar je u percepciji

Suština je u našoj percepciji uspeha i neuspeha, naglašava psiholog.

Foto: Shutterstock

- Ni jedna ni druga kategorija ne treba da se uzima kao suviše značajna i trajna. Uspeh kao i neuspeh su odraz trenunutka, jednako se mogu i ne moraju dogoditi i sledeći put u zavisnosti od naših ulaganja, sposobnosti, i nekih spoljašnjih činilaca i mogu biti podjednako korisni – zaključuje Sanja Marjanović.

Deset faktora uspeha

* Jasno definisan cilj

* Pozitivna motivacija (oslobođena od straha od neuspeha)

* Pozitivan fokus na ono što može da se uradi, a ne na preprekama

* Orijentacija na rezultat (rezultat govori o tome šta treba menjati)

* Upornost

* Fleksibilnost, prilagodljivost novim okolnostima

Foto: Shutterstock

* Pozitivna očekivanja

* Hrabrost, spremnost da se rizikuje

* Realističnost u donošeneju sudova i ciljeva

* Otvorenost da učimo nešto novo i usavršavamo se

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.