Svi je pijemo, a malo ko zna poreklo ovog napitka! Evo kako i gde je nastala kafa

Bez imalo sumnje, kafa je jedan od najpopularnijih napitaka na svetu. Cenjena je kako zbog svog specifičnog ukusa, tako i zbog posebnog načina pripreme. Da bismo razumeli kako je kafa nastala, moramo se vratiti u prošlost i istražiti njenu zanimljivu istoriju.

Kafa potiče od zimzelenog grma poznatog kao drvo kafe, koje uspeva primarno u tropskim regionima Afrike, posebno na teritoriji Etiopije i Sudana.

Ovo drvo je prepoznatljivo po svojim sjajnim zelenim listovima, belim cvetovima i crvenim ili purpurnim plodovima. A ti plodovi, koji su poznati kao “zrna kafe”, zapravo su semenke smeštene unutar bobica drveta kafe. Nakon berbe, ova zrna prolaze kroz različite procese kako bi se dobilo sušeno zrno kafe. Zatim se prži, melje i koristi za pripremu omiljenog napitka.

Legenda o kafi

Jedna od najpoznatijih legendi o poreklu kafe datira iz 9. veka i potiče iz Etiopije. Prema ovoj legendi, mladi pastir po imenu Kaldi primetio je da njegove koze postaju neuobičajeno energične nakon što pojedu bobice sa određenog grma. Kaldi je o tome obavestio lokalni manastir, gde je monah eksperimentisao sa ovim bobicama. Ispostavilo se da one mogu da održe budnost i energiju uz stimulativne efekte tokom dugih sati molitve što je bio razlog monasima za zabrinutost. Kafa, primetili su monasi, mora da je đavolje delo.

Foto: Shutterstock

 

Tamošnje verske vođe bacile su zrna kafe drveta u vatru da ih unište, ali prijatna aroma koja je nastala ubedila ih je da kafi daju drugu šansu. Slično kao i sa čajem, pečenu kafu su stavili u toplu vodu i nastala je kafa (napitak).

Pre nego što je postala napitak kakav danas poznajemo, kafa je korišćena na različite načine. U Etiopiji, bobice su se mlele i mešale sa vodom i začinima, a ponekad i sa životinjskom mašću, praveći kuglice koje su se koristile kao izvor energije. Takođe, od kafe se pravilo i vino, fermentacijom osušenih zrna u vodi.

Rasprostranjenost kafe u svetu

U 15. veku, Arapi su otkrili kafu i počeli su da je gaje. Jemen je postao glavni svetski snabdevač kafe, a izvoz iz luke Moka bio je strogo čuvana tajna. Arapi su dugo čuvali tajnu o kafi, zabranjujući izvoz biljke kako bi zadržali monopol.

Kaže se da nijedna biljka kafe nije postojala izvan Arabije ili Afrike sve do 1600-ih, kada ih je hodočasnik po imenu Baba Budan vratio u Indiju. Godine 1616, Pieter van der Broeck je prokrijumčario malo kafe iz Moke u Jemenu i vratio je u Amsterdam.

Ubrzo su Holanđani i njihove kolonije, pre svega Šri Lanka i Java, preuzeli evropsku trgovinu, a zatim Francuzi na Karibima, Španci u Centralnoj Americi i Portugalci u Brazilu. Kafa je na kraju stiglo do Amerike preko britanskih kolonizatora koji su pristali u Njujorku.

Prva kafeterija otvorena je 1475. godine u Konstantinopolju, današnjem Istanbulu. Kafedžinice su postale centri društvenog života, gde su se ljudi okupljali, igrali igre, pili alkohol, pušili opojna sredstva i odmarali. U 17. veku, kafa je stigla u Mletačku republiku i odatle se proširila po celoj Evropi.

Foto: Freepik.com

 

Prva stabla kafe u Brazilu zasađena su 1727. godine. Brazil se brzo istakao kao vodeći svetski proizvođač kafe, posebno nakon što je retka biljna bolest napala plantaže kafe u Severoistočnoj Americi u 19. veku.

Srbi piju više kafe od Turaka

Arabica je najpoznatija vrsta kafe, poznata po svom blagom i aromatičnom ukusu. Predstavlja oko 60% svetske proizvodnje kafe. Robusta je druga najpopularnija vrsta kafe, poznata po svom jačem i gorkijem ukusu u poređenju sa Arabica kafom.

Kada se uporedimo sa zemljama u okruženju, građani Bosne i Hercegovine ubedljivo najviše piju kafu (6 kilograma po stanovniku godišnje), dok Hrvati i Bugari piju koliko i Srbi.

Ono što je ovde najinteresantnije je da pijemo 13 puta više kafu od Turaka (340 grama po stanovniku piju Turci), a još je, po navici, naručujemo kao tursku kafu, misleći na običnu kafu.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.