Japansko hodanje: Aktivnost koja budi sva čula i čini čuda telu

Japansko hodanje nudi revolucionarno jednostavan povratak prirodi, suštinski poziv na svesno usporavanje i uranjanje svih čula u lekovitost šume.

Ukoliko ste u poslednje vreme naišli na pojam japansko hodanje i zapitali se šta je to, niste jedini. Iako na prvi pogled zvuči kao neka egzotična nova tehnika, suština je zapravo mnogo dublja i, reklo bi se, prirodno ljudska.

Kakvo je to hodanje?

Foto: freepik

"Japansko hodanje", poznato i kao Šinrin - joku ili "šumsko kupanje", nije klasična fizička aktivnost sa strogo definisanim koracima ili tempom.

To je zapravo praksa svesnog boravka u prirodi, sa akcentom na uronjenju svih čula u ambijent šume.

Nije cilj preći određenu udaljenost ili sagoreti kalorije, već se povezati sa prirodom na dubokom nivou, dozvoliti joj da umiri um i revitalizuje telo.

Radi se o usporavanju, zapažanju sitnih detalja, osluškivanju zvukova prirode, udisanju mirisa i osećanju tekstura.

Zašto se tako zove?

Foto: Shutterstock

Koreni ove prakse su u Japanu, gde je Šinrin - joku zvanično postao deo nacionalnog zdravstvenog programa osamdesetih godina prošlog veka.

Razlog zašto je baš tamo dobio takav status leži u prepoznavanju rastuće urbanizacije i otuđenosti od prirode, kao i posledičnog stresa i mentalnih problema kod stanovništva.

Japanska vlada je, uz podršku naučnih istraživanja, aktivno promovisala boravak u šumi kao efikasnu metodu za smanjenje stresa i poboljšanje opšteg blagostanja.

Termin "šumsko kupanje" savršeno opisuje suštinu,  kao što se kupamo u vodi da se osvežimo, ovde se "kupamo" u atmosferi šume.

U čemu je razlika

Foto: Shuterstock

Glavna razlika leži u nameri i pristupu. Kada "obično" hodamo, često imamo cilj: stići negde, vežbati, razmisliti o nečemu. Fokus je na destinaciji ili na unutrašnjim mislima.

Kod Širin - jokua, sam proces je destinacija. Ne radi se o brzini, pređenoj kilometraži, niti o tome da se mentalno bavite svakodnevnim brigama.

Umesto toga, cilj je:

Foto: Shutterstock

• Usporavanje: Hodanje je sporo, gotovo meditativno,

• Svesnost: Aktivno se obraća pažnja na okolinu (na šuštanje lišća, miris borovine, teksturu kore drveta, igru svetlosti kroz krošnje),

• Bez cilja: Nema unapred definisane rute ili cilja za prelaženje. Može se zastati kad god se oseti potreba, sesti, posmatrati,

• Odsustvo distrakcija: Poželjno je isključiti mobilne telefone i druge izvore ometanja,

• Dok obično hodanje može biti fizički trening, "japansko hodanje" je primarno terapija za um i duh, sa blagotvornim fizičkim efektima kao bonusom;

Ako izuzmemo marketinške trikove i influensere, velika priča oko "japanskog hodanja" proističe iz opipljivih benefita koje nudi u savremenom svetu.

Živimo u eri ubrzanog tempa, konstantnog stresa i preplavljenosti informacijama. Mnogi ljudi osećaju pritisak, anksioznost i izgaranje. Tu Šinrin - joku stupa na scenu.

Boravak u šumi ima značajan uticaj na povećanje osećaja sreće i smanjuje simptome depresije, jačanje imunološkog sistema, doprinosi kardiovaskularnom zdravlju, osvežava um i pomaže u regulaciji sna.

Dakle, priča nije prazna. To je poziv na povratak osnovama, na prepoznavanje duboke, suštinske veze koju imamo sa prirodom.

U svetu koji nas stalno vuče ka digitalnom i veštačkom, "japansko hodanje" nudi jednostavan, a moćan način da pronađemo mir, obnovimo energiju i poboljšamo svoje zdravlje - korak po korak, svesno uranjajući u zagrljaj prirode.