Tiha pretnja u vašem domu: Svakodnevno čišćenje može da bude opasnije od cigarete

Svaki dan, dok brišemo prašinu, špricamo sprejeve i čistimo s belilom, možda ne razmišljamo da inhaliramo hemikalije koje mogu misleće da utiču na naše pluća.

Nova istraživanja pokazuju da višegodišnje, svakodnevno korišćenje nekih sredstava za čišćenje -posebno sprejeva i jačih dezinfekcionih proizvoda, ima posledice koje se mogu porediti sa efektima pušenja.

Nauka iza tvrdnje

Foto: profimedia

Norveška studija Univerziteta u Bergenu pratila je više od 6.000 ispitanika kroz 20 godina. 
Rezultat - žene koje češće koriste sprejeve za čišćenje, bilo profesionalno ili kod kuće, pokazuju opadanje plućne funkcije koje je ekvivalentno pušenju 20 cigareta dnevno, tokom tolikog perioda. 

Pregled epidemioloških i toksikoloških studija pokazuje da raspršivači (sprays) oslobađaju fine čestice i isparljive organske spojeve (VOC – volatile organic compounds) koji ostaju u vazduhu i mogu se udisati duboko u disajne puteve. Ovo izaziva upale, pogoršanje stanja kod astmatičara, pa čak i trajno smanjenje plućne sposobnosti. 

U istom istraživanju, žene su imale značajno veću verovatnoću da razviju astmu ili "astma-poput" simptome ako svakodnevno koriste agresivne sredstva za čišćenje. 

Koje supstance konkretno najviše štete

Foto: Shutterstock

Neka od poznatijih hemikalija i grupa koja se najčešće spominju:

• Belilo (chlorine bleach) - oslobađa hlora, koji iritira disajne puteve.

• Amonijak - slični efekti, naročito u kombinaciji sa drugim dezinfekcionim sredstvima. 

• VOC-i - esencijalni mirisi, rashodioci, sredstva za čišćenje stakla, dezodoransi za prostorije: svi oni mogu emitovati hemikalije koje isušuju disajne puteve, izazivaju iritaciju i doprinose dugoročnim oštećenjima. 

Ko je najviše ugrožen

Žene koje redovno čiste, bilo profesionalno ili kod kuće, statistika jasno pokazuje da im učestalost i intenzitet izloženosti štetnim hemikalijama značajno utiču na plućnu funkciju. 

Ljudi sa astmom, alergijama ili drugih respiratornih problema, za njih je rizik veći. 

Osobe koje koriste sprejeve često i u loše provetrenim prostorijama. Izloženost nije samo u trenutku prskanja – čestice i gasovi ostaju u vazduhu satima, navodi se na sajtu "University of Borgen".

Mitovi i jasno razjašnjenje

Foto: Shuterstock

"Svako čišćenje brzo šteti" - nije svaki proizvod podjednako opasan. Nivo rizika zavisi od jačine hemikalije, učestalosti upotrebe, načina nanošenja (spray vs. krpa), i ventilacije prostora.

"Prirodni green proizvod znači potpuno bezbedan" - čak i "eko" proizvodi mogu imati VOC-e ili mirise koji izazivaju iritacije, ali obično u manjoj koncentraciji. Čitanje etiketa i sastava je bitno, kaže se na  "American Lung Association".

Šta možete da uradite da zaštitite pluća

Foto: Shutterstock

Evo praktičnih saveta:

1. Koristite manje agresivne formulacije - sredstva koja nisu sprejevi, nego gelovi ili krpe natopljene rastvorima, razređenjem belila ili upotrebom sapuna i vode.

2. Provetravanje - otvorite prozore tokom i nakon čišćenja da se hemikalije razrede u vazduhu.

3. Zaštita disajnih puteva - maska, po mogućnosti zaštitna za prašinu/hemikalije; rukavice; izbegavanje miješanja kemikalija (na primer belila i amonijaka).

4. Smanjite učestalost "teških čišćenja" - posebno sa agresivnim dezinfekcionim proizvodima.

5. Potražite opcije sa niskim VOC-ima, certifikovanim proizvodima, miris bez mirisa, sredstva na biljnoj bazi.

Čišćenje je neizostavan deo života i važno je za higijenu i zdravlje, ali slepim ponavljanjem svakodnevnih rutinskih praksi može doći do tihe štete plućima.

Istraživanja pokazuju da učestala upotreba jakih sredstava za čišćenje - naročito sprejeva - kroz godine može imati efekte koji se mogu uporediti sa onim od pušenja, barem kod određenih grupa ljudi. Pametnim izborom sredstava, doziranjem i zaštitom moguće je čist dom, a da pluća ne budu žrtva.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.