Tiha pretnja u vašem domu: Svakodnevno čišćenje može da bude opasnije od cigarete

Svaki dan, dok brišemo prašinu, špricamo sprejeve i čistimo s belilom, možda ne razmišljamo da inhaliramo hemikalije koje mogu misleće da utiču na naše pluća.

Nova istraživanja pokazuju da višegodišnje, svakodnevno korišćenje nekih sredstava za čišćenje -posebno sprejeva i jačih dezinfekcionih proizvoda, ima posledice koje se mogu porediti sa efektima pušenja.

Nauka iza tvrdnje

Foto: profimedia

Norveška studija Univerziteta u Bergenu pratila je više od 6.000 ispitanika kroz 20 godina. 
Rezultat - žene koje češće koriste sprejeve za čišćenje, bilo profesionalno ili kod kuće, pokazuju opadanje plućne funkcije koje je ekvivalentno pušenju 20 cigareta dnevno, tokom tolikog perioda. 

Pregled epidemioloških i toksikoloških studija pokazuje da raspršivači (sprays) oslobađaju fine čestice i isparljive organske spojeve (VOC – volatile organic compounds) koji ostaju u vazduhu i mogu se udisati duboko u disajne puteve. Ovo izaziva upale, pogoršanje stanja kod astmatičara, pa čak i trajno smanjenje plućne sposobnosti. 

U istom istraživanju, žene su imale značajno veću verovatnoću da razviju astmu ili "astma-poput" simptome ako svakodnevno koriste agresivne sredstva za čišćenje. 

Koje supstance konkretno najviše štete

Foto: Shutterstock

Neka od poznatijih hemikalija i grupa koja se najčešće spominju:

• Belilo (chlorine bleach) - oslobađa hlora, koji iritira disajne puteve.

• Amonijak - slični efekti, naročito u kombinaciji sa drugim dezinfekcionim sredstvima. 

• VOC-i - esencijalni mirisi, rashodioci, sredstva za čišćenje stakla, dezodoransi za prostorije: svi oni mogu emitovati hemikalije koje isušuju disajne puteve, izazivaju iritaciju i doprinose dugoročnim oštećenjima. 

Ko je najviše ugrožen

Žene koje redovno čiste, bilo profesionalno ili kod kuće, statistika jasno pokazuje da im učestalost i intenzitet izloženosti štetnim hemikalijama značajno utiču na plućnu funkciju. 

Ljudi sa astmom, alergijama ili drugih respiratornih problema, za njih je rizik veći. 

Osobe koje koriste sprejeve često i u loše provetrenim prostorijama. Izloženost nije samo u trenutku prskanja – čestice i gasovi ostaju u vazduhu satima, navodi se na sajtu "University of Borgen".

Mitovi i jasno razjašnjenje

Foto: Shuterstock

"Svako čišćenje brzo šteti" - nije svaki proizvod podjednako opasan. Nivo rizika zavisi od jačine hemikalije, učestalosti upotrebe, načina nanošenja (spray vs. krpa), i ventilacije prostora.

"Prirodni green proizvod znači potpuno bezbedan" - čak i "eko" proizvodi mogu imati VOC-e ili mirise koji izazivaju iritacije, ali obično u manjoj koncentraciji. Čitanje etiketa i sastava je bitno, kaže se na  "American Lung Association".

Šta možete da uradite da zaštitite pluća

Foto: Shutterstock

Evo praktičnih saveta:

1. Koristite manje agresivne formulacije - sredstva koja nisu sprejevi, nego gelovi ili krpe natopljene rastvorima, razređenjem belila ili upotrebom sapuna i vode.

2. Provetravanje - otvorite prozore tokom i nakon čišćenja da se hemikalije razrede u vazduhu.

3. Zaštita disajnih puteva - maska, po mogućnosti zaštitna za prašinu/hemikalije; rukavice; izbegavanje miješanja kemikalija (na primer belila i amonijaka).

4. Smanjite učestalost "teških čišćenja" - posebno sa agresivnim dezinfekcionim proizvodima.

5. Potražite opcije sa niskim VOC-ima, certifikovanim proizvodima, miris bez mirisa, sredstva na biljnoj bazi.

Čišćenje je neizostavan deo života i važno je za higijenu i zdravlje, ali slepim ponavljanjem svakodnevnih rutinskih praksi može doći do tihe štete plućima.

Istraživanja pokazuju da učestala upotreba jakih sredstava za čišćenje - naročito sprejeva - kroz godine može imati efekte koji se mogu uporediti sa onim od pušenja, barem kod određenih grupa ljudi. Pametnim izborom sredstava, doziranjem i zaštitom moguće je čist dom, a da pluća ne budu žrtva.