"Gas za smeh" protiv depresije: Saznajte da li zaista funkcioniše

Dušikov oksid, poznat kao „gas za smeh“, mogao bi postati brzo delujući dodatak terapiji teške depresije, pokazuju nova istraživanja Univerziteta u Birmingemu.

Tokom godina "gas za smeh" se u medicini koristio za ublažavanje bola i anesteziju, ali najnovija istraživanja sugerišu da bi mogao da postane i brzo-delujući antidepresiv.

Meta-analiza koju je predvodio "University of Birmingham" pokazuje da inhalacija klinički primenjenog dušikovog oksida (50 odsto koncentracija) može značajno smanjiti simptome teške depresije već u roku od 24 sata. 

Brzo delovanje - kratak efekat

Foto: Shutterstock

Prema rezultatima, kod odraslih pacijenata sa velikim depresivnim poremećajem (MDD) ili onima kod kojih standardni antidepresivi nisu delovali (tzv. TRD - treatment-resistant depression), jedna doza N₂O-a je dovela do primetnog poboljšanja raspoloženja u prvom danu. 

Međutim - ovo olakšanje najčešće ne traje dugo. U većini slučajeva simptomi depresije se vraćaju nakon oko nedelju dana. Zato naučnici u studiji predlažu ponovljene doze tokom više sedmica kao mogući put ka trajnijem učinku. 

Kako N₂O deluje na mozak

Foto: Shutterstock

Istraživanja sugerišu da dušikov oksid deluje na moždane putanje slične onima koje pogađa Ketamin - utiče na glutamatergičke receptore i može brzo "razdrmati" blokirane neuralne mreže.

Jedna od studija na životinjama je pokazala da inhalacija N₂O-a aktivira neurone u korteksu koji su pod stresom ili blokirani, a efekat je primećen i nakon što gas ispari. 

Šta obećava nova meta-analiza?

Foto: pixabay.com

Potencijal za brzo olakšanje - za razliku od klasičnih antidepresiva koji deluju nedeljama. Efekat je primećen i kod ljudi koji nisu reagovali na uobičajene terapije. 

Kada se terapija ponavlja redovno, efekat može biti dugotrajniji, piše "Cambridge University Press & Assessment".

Zašto je ipak prerano za "slavlje"

Iako su rezultati obećavajući, naučnici i dalje upozoravaju da nije sve tako kristalno jasno.

Treba imati u vidu sledeće:

1. Mnoge studije su imale, sa različitim protokolima (različite koncentracije N₂O, različita trajanja, varijabilni periodi praćenja). 

2. Dugoročna bezbednost nije dovoljno istražena - potrebni su veći, kontrolisani klinički ispiti. 

3. Kao i kod svakog leka / tretmana - nisu svi organizmi isti, pa efikasnost i nuspojave mogu da variraju.