Evo šta nikako ne treba da radite nakon posta: Jedna greška može vam pokvariti praznike

Ako ste se, kao mnogi ljudi, uželeli mrsne hrane i pohrlili joj u susret sa velikim tanjirima, nećete se lepo provesti. Pređite polako i pametno na namirnice životinjskog porekla.

Odlučite se za manje količine hrane, kombinujte je sa dosta svežeg voća i povrća u vidu salate, turšije i kiselog kupusa, koji pomažu varenju.

Ukoliko post traje duže, potrebna su barem četiri dana za prelazak na redovnu ishranu.

Foto: Foto: Shutterstock

Prelazak sa posne na mrsnu ishranu posle Božića, čak i ako ste postili tek par nedelja, može da bude veoma stresan za organizam. Rezultat su umor, osećaj težine, mučnina, bol u stomaku, pa čak i problem sa srcem, navodi se u studiji.

Bez obzira na to koliko ste dugo postili, biće vam potrebno neko vreme da se vratite "u normalu".

Kada postimo

Foto: Shutterstock

Tokom posta u telu dolazi do određenih bioloških promena - obustavlja se lučenje enzima potrebnih za varenje proteina životinjskog porekla. Da bi organizam postepeno povećao njihovu proizvodnju, potrebno je oko nedelju dana umerene proteinske ishrane, kako u količini, tako i u raznovrsnosti.

S naglim prestankom posta hrana životinjskog porekla veoma se teško vari, često ostaje u želucu i crevima duže nego inače, što izaziva nadimanje, bolove u stomaku, kao i dijareju.

Ukoliko post traje duži period, potrebna su barem četiri dana za prelazak na redovnu ishranu. Ovaj period bi trebalo da traje jedan do tri dana posle kraćeg posta i jedan dan ako je reč o jednodnevnom postu.

Oporavak

Foto: Shuterstock

Tokom adaptacije treba koristiti hranu koja je bogata hranljivim materijama i lako svarljiva, a postepeno uvoditi složenija jela. Vrsta, odnosno težina posta određuje i vrstu namirnica kojom se prelazi na normalnu ishranu.

Odlučite se za manje količine hrane, kombinujte je sa dosta svežeg voća i povrća u vidu salate, turšije i kiselog kupusa, koji pomažu varenju. Božićni ručak počnite sa (kiselom) čorbom, a od pečenja uzmite samo malo parče. Kako se praznik slavi par dana, imate vremena da rasporedite uživanje u hrani.

Bez obzira na to koliko ste se uželeli pojedinih đakonija, neka jedan, najviše dva mrsna obroka u toku dana budu skromne količine, a ostali obroci neka budu biljnog porekla.

Na meniju

Foto: Shutterstock

Prve nedelje nakon posta za doručak pripremite ovsenu kašu sa jogurtom ili mešavinom mleka i vode, dodajte voće ili malo orašastih plodova. Za ručak skuvajte potaž od povrća, dodajte malo mesa i povrće kao prilog. Uveče spremite salatu sa barenim jajima ili nemasnom šunkom.

Posebno budite obazrivi sa jajima. Četiri jajeta nedeljno su dovoljna, i to ne više od dva jajeta dnevno. Ako imate više jela za ručak, odaberite jedno i izbegavajte kombinovanje. Između obroka možete praviti smutije od voća sa malo mleka ili jogurta.

Ako ipak preterate

Foto: Shuterstock

Ako ste se ipak prejeli, popijte rasol, čaj od kamilice, nane ili, još bolje, đumbira. Ukoliko ni to ne pomaže, krenite u žustru šetnju u trajanju od pola sata.

Šta jesti/grupe jela

Oporavak je najbolje započeti hranom iz prve tri tačke liste, pa postepeno dodavati ostale. Treba imati u vidu da je svaka sledeća namirnica složenija od prethodne.

• Sokovi od voća i povrća

• Sveže sirovo voće

• Bujon od povrća ili od kostiju

• Jogurt, kiselo mleko, kefir

• Zelena salata i spanać

• Kuvano povrće ili čorba od povrća

• Sveže sirovo povrće

• Dobro kuvane žitarice i mahunarke

• Orašasto voće i jaja

• Ostali mlečni proizvodi

• Meso i ostali proizvodi

BONUS VIDEO: