Evo šta nikako ne treba da radite nakon posta: Jedna greška može vam pokvariti praznike

Ako ste se, kao mnogi ljudi, uželeli mrsne hrane i pohrlili joj u susret sa velikim tanjirima, nećete se lepo provesti. Pređite polako i pametno na namirnice životinjskog porekla.

Odlučite se za manje količine hrane, kombinujte je sa dosta svežeg voća i povrća u vidu salate, turšije i kiselog kupusa, koji pomažu varenju.

Ukoliko post traje duže, potrebna su barem četiri dana za prelazak na redovnu ishranu.

Foto: Foto: Shutterstock

Recepti

Slatki posni hleb od pomorandže: Vrhunski ukusan, prste da poližete

Uživajte u osvežavajućem i sočnom slatkom hlebu koji odiše aromom pomorandže i badema!

21.12.2025

06:00

Recepti

Bundevara sa orasima: Posni slatkiš o koji će se otimati svi ukućani

Ova tradicionalna poslastica pruža savršen spoj ukusa bundeve, oraha i začina, obavijenih u hrskave slojeve tankih kora.

19.12.2025

08:00

Prelazak sa posne na mrsnu ishranu posle Božića, čak i ako ste postili tek par nedelja, može da bude veoma stresan za organizam. Rezultat su umor, osećaj težine, mučnina, bol u stomaku, pa čak i problem sa srcem, navodi se u studiji.

Bez obzira na to koliko ste dugo postili, biće vam potrebno neko vreme da se vratite "u normalu".

Kada postimo

Foto: Shutterstock

Tokom posta u telu dolazi do određenih bioloških promena - obustavlja se lučenje enzima potrebnih za varenje proteina životinjskog porekla. Da bi organizam postepeno povećao njihovu proizvodnju, potrebno je oko nedelju dana umerene proteinske ishrane, kako u količini, tako i u raznovrsnosti.

S naglim prestankom posta hrana životinjskog porekla veoma se teško vari, često ostaje u želucu i crevima duže nego inače, što izaziva nadimanje, bolove u stomaku, kao i dijareju.

Ukoliko post traje duži period, potrebna su barem četiri dana za prelazak na redovnu ishranu. Ovaj period bi trebalo da traje jedan do tri dana posle kraćeg posta i jedan dan ako je reč o jednodnevnom postu.

Oporavak

Foto: Shuterstock

Tokom adaptacije treba koristiti hranu koja je bogata hranljivim materijama i lako svarljiva, a postepeno uvoditi složenija jela. Vrsta, odnosno težina posta određuje i vrstu namirnica kojom se prelazi na normalnu ishranu.

Odlučite se za manje količine hrane, kombinujte je sa dosta svežeg voća i povrća u vidu salate, turšije i kiselog kupusa, koji pomažu varenju. Božićni ručak počnite sa (kiselom) čorbom, a od pečenja uzmite samo malo parče. Kako se praznik slavi par dana, imate vremena da rasporedite uživanje u hrani.

Bez obzira na to koliko ste se uželeli pojedinih đakonija, neka jedan, najviše dva mrsna obroka u toku dana budu skromne količine, a ostali obroci neka budu biljnog porekla.

Na meniju

Foto: Shutterstock

Prve nedelje nakon posta za doručak pripremite ovsenu kašu sa jogurtom ili mešavinom mleka i vode, dodajte voće ili malo orašastih plodova. Za ručak skuvajte potaž od povrća, dodajte malo mesa i povrće kao prilog. Uveče spremite salatu sa barenim jajima ili nemasnom šunkom.

Posebno budite obazrivi sa jajima. Četiri jajeta nedeljno su dovoljna, i to ne više od dva jajeta dnevno. Ako imate više jela za ručak, odaberite jedno i izbegavajte kombinovanje. Između obroka možete praviti smutije od voća sa malo mleka ili jogurta.

Ako ipak preterate

Foto: Shuterstock

Ako ste se ipak prejeli, popijte rasol, čaj od kamilice, nane ili, još bolje, đumbira. Ukoliko ni to ne pomaže, krenite u žustru šetnju u trajanju od pola sata.

Šta jesti/grupe jela

Oporavak je najbolje započeti hranom iz prve tri tačke liste, pa postepeno dodavati ostale. Treba imati u vidu da je svaka sledeća namirnica složenija od prethodne.

• Sokovi od voća i povrća

• Sveže sirovo voće

• Bujon od povrća ili od kostiju

• Jogurt, kiselo mleko, kefir

• Zelena salata i spanać

• Kuvano povrće ili čorba od povrća

• Sveže sirovo povrće

• Dobro kuvane žitarice i mahunarke

• Orašasto voće i jaja

• Ostali mlečni proizvodi

• Meso i ostali proizvodi

BONUS VIDEO:

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.