"Tihi ubica" među mladima: 85 odsto ljudi ne zna da pati od ove bolesti - evo kako se otkriva

Postoji nasledni poremećaj koji dugo može ostati neprimećen, a istovremeno predstavlja tihi uzrok iznenadnih smrti kod naizgled zdravih mladih ljudi, hipertrofična kardiomiopatija (HCM).

Zbog nedostatka očiglednih simptoma u ranim fazama, HCM je često nazivan "tihim ubicom".

Ovaj poremećaj utiče na srčani mišić, čineći ga zadebljalim i manje fleksibilnim, što može ometati protok krvi i izazvati komplikacije poput srčane slabosti, nepravilnog rada srca, pa čak i srčanog zastoja.

HCM je najčešća nasledna bolest srca, dete osobe koja ima HCM ima 50 odsto šanse da i samo razvije poremećaj.

Foto: Shutterstock

Ipak, većina obolelih to ne zna: procenjuje se da oko 85 odsto ljudi sa HCM-om nikada nije dijagnostikovano. Iako bolest može biti genetski uslovljena, uzrok nije uvek jasno poznat. Kao što objašnjava ehokardiograf u UCSF Healthu, prisustvo gena ne znači automatski da će osoba razviti bolest.

Rana dijagnoza je ključna za kontrolu HCM-a, ali standardni ultrazvuk ranije često nije mogao da otkrije problem. Pacijenti su tada dobijali normalne nalaze, a simptomi bi se razvili tek godinama kasnije.

Foto: Shutterstock

Posebno su ugrožene osobe sa članovima porodice koji imaju pejsmejker, srčano popuštanje ili su preležali srčani udar ili moždani.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju uključuju otežano disanje, bol u grudima, nesvesticu, oticanje stopala i opštu slabost.

Iako se znaci bolesti često ne pojavljuju kod mladih, dijagnostički testovi mogu potvrditi prisustvo HCM-a. Lek za potpuno izlečenje ne postoji, ali redovne kontrole kod kardiologa i umerena fizička aktivnost mogu pomoći u održavanju bolesti pod kontrolom.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.