Kardiolog upozorava: Preskakanje srca nije uvek zbog stresa - Može biti znak ozbiljne bolesti

Ubrzani otkucaji, osećaj treperenja u grudima i povremeno preskakanje srca često se povezuju sa stresom i anksioznošću. Međutim, kardiolog Stjuart Beldner upozorava da iza ovih tegoba ponekad može da se krije ozbiljan poremećaj srčanog ritma koji zahteva pravovremenu dijagnostiku i lečenje.

Kada smo izloženi velikom psihičkom pritisku, organizam reaguje na različite načine. Srce može početi ubrzano da kuca, disanje postaje pliće, a mogu se javiti i mučnina, nelagodnost u stomaku i osećaj uznemirenosti.

Iako su takve reakcije česte tokom stresnih situacija, nije uvek jednostavno utvrditi da li je njihov uzrok anksioznost ili problem sa radom srca.

Kardiolog i elektrofiziolog dr Stjuart Beldner objašnjava da između psihičkog stanja i zdravlja kardiovaskularnog sistema postoji složena povezanost.

Stres i srčane tegobe mogu da stvore začarani krug

Dugotrajna izloženost stresu i anksioznosti povezuje se sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja. Istovremeno, neprijatni simptomi poput lupanja srca mogu dodatno da pojačaju strah i zabrinutost.

Foto: Shutterstock

Kada se osoba uznemiri, dolazi do oslobađanja hormona stresa, među kojima je i adrenalin. On može ubrzati srčani ritam i uticati na električnu aktivnost srca.

- Nepravilan srčani ritam nekada je posledica delovanja hormona stresa, poput adrenalina. Međutim, ubrzan rad srca može dodatno da deluje na osećaj anksioznosti. Saznanje da je anksioznost jedan od pokretača kardioloških tegoba bitan je činilac, jer može da olakša lečenje i omogući bolju kontrolu simptoma - kaže dr Beldner.

Ipak, lekar naglašava da se svaka promena srčanog ritma ne sme automatski pripisivati nervozi.

Opasna aritmija može da liči na napad panike

Jedan od poremećaja koji se ponekad meša sa anksioznošću jeste atrijalna fibrilacija, poznata i kao treperenje pretkomora.

Reč je o vrsti aritmije kod koje srce kuca nepravilno, a neretko i ubrzano. Osobe koje imaju ovaj problem mogu osećati lupanje srca, nedostatak vazduha, slabost ili nelagodnost u grudima.

Problem je u tome što se slični simptomi mogu javiti i tokom napada panike, zbog čega pojedini pacijenti odlažu odlazak lekaru.

Foto: Shutterstock

Dodatnu poteškoću predstavlja činjenica da epizode aritmije ne moraju biti stalno prisutne.

- Nije neuobičajeno da pacijent dođe na lekarski pregled, a da mu u tom trenutku srce kuca normalnim ritmom - kaže dr Beldner.

Kod takozvane paroksizmalne atrijalne fibrilacije poremećaj ritma javlja se povremeno i može spontano da prestane. Zbog toga se dešava da osoba tokom pregleda nema nikakve tegobe, iako je ranije osećala izraženo preskakanje srca.

Kako razlikovati anksioznost od poremećaja srčanog ritma?

Iako ova dva stanja mogu imati slične simptome, njihovi uzroci su različiti.

Anksioznost predstavlja psihičko stanje praćeno intenzivnom zabrinutošću, napetošću i strahom, dok atrijalna fibrilacija nastaje zbog nepravilnosti u električnim signalima koji upravljaju radom srca.

- Atrijalna fibrilacija ili treperenje pretkomora srca posledica je poremećaja normalnog električnog sistema srca, usled čega dolazi do brzih, haotičnih i nepravilnih električnih signala u gornjim šupljinama srca, to jest pretkomorama, koje počinju da podrhtavaju - objašnjava dr Beldner.

Napad panike najčešće dostiže najveći intenzitet u prvih nekoliko minuta, a simptomi se potom postepeno smiruju.

Foto: Shutterstock

Sa druge strane, epizoda atrijalne fibrilacije može trajati nekoliko minuta, više sati ili znatno duže.

Međutim, samo na osnovu trajanja tegoba nije moguće pouzdano utvrditi o kojem stanju je reč.

Atrijalna fibrilacija može izazvati i izražen umor, vrtoglavicu, bol u grudima i otežano disanje, a kod pojedinih pacijenata može doprineti razvoju srčane slabosti.

Najozbiljnija komplikacija može biti moždani udar

Posebnu opasnost predstavlja povećan rizik od stvaranja krvnih ugrušaka.

Kod atrijalne fibrilacije pretkomore se ne kontrahuju pravilno, zbog čega krv može da se zadržava u pojedinim delovima srca. Takvi uslovi pogoduju nastanku tromba.

Prema medicinskim podacima, osobe sa atrijalnom fibrilacijom imaju približno pet puta veći rizik od moždanog udara u odnosu na osobe bez ovog poremećaja.

- Pošto pretkomora samo podrhtava, krv ne cirkuliše pravilno. U ovim uslovima veća je verovatnoća da dođe do stvaranja krvnih ugrušaka. Ako se ugrušak formira u srcu, moguće je da se u nekom momentu odvoji, napusti srce, dospe u mozak i izazove moždani udar - kaže doktor.

Zbog toga je važno da se poremećaj otkrije na vreme i da se, kada je potrebno, započne odgovarajuća terapija.

Kada je neophodno odmah potražiti pomoć?

Povremeno lupanje srca ne mora uvek ukazivati na ozbiljnu bolest, ali učestale ili neobjašnjive promene ritma zahtevaju lekarsku procenu.

Posebno zabrinjavaju simptomi poput snažnog bola u grudima, gubitka svesti i ozbiljnog otežanog disanja. U takvim situacijama potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Foto: Shutterstock

Dr Beldner ukazuje i na to da određena fizička stanja mogu biti okidač za nastanak aritmije.

Mnogi kratkotrajni i specifični stresori takođe mogu da izazovu atrijalnu fibrilaciju. To su, na primer, infekcije, akutne bolesti pluća, bol nakon operacije - dodaje dr Beldner.

Aritmija može uspešno da se kontroliše

Dijagnoza atrijalne fibrilacije ne znači da pacijent nema mogućnosti za lečenje.

U zavisnosti od zdravstvenog stanja, izraženosti simptoma i procenjenog rizika od komplikacija, lekar može preporučiti različite terapijske pristupe.

Lečenje može uključivati lekove koji regulišu brzinu ili ritam rada srca, antikoagulantnu terapiju za smanjenje rizika od moždanog udara, kao i procedure poput kardioverzije ili kateterske ablacije.

Izbor terapije uvek se prilagođava pojedinačnom pacijentu.

Šta pomaže kada je uzrok ubrzanog pulsa anksioznost?

U slučajevima kada se utvrdi da su tegobe povezane sa psihičkom napetošću, određene tehnike opuštanja mogu doprineti smirivanju organizma.

Dr Beldner među korisnim metodama navodi kontrolisano disanje, meditaciju i potapanje šake u hladnu vodu.

Ipak, važno je naglasiti da ove tehnike mogu pomoći u ublažavanju anksioznosti, ali ne predstavljaju terapiju za atrijalnu fibrilaciju.

Najvažnija poruka stručnjaka jeste da preskakanje i ubrzan rad srca ne treba unapred proglašavati posledicom stresa. Tek nakon lekarskog pregleda, elektrokardiograma (EKG) i eventualnih dodatnih ispitivanja moguće je utvrditi pravi uzrok tegoba i odrediti odgovarajuće lečenje, prenosi parade.

BONUS VIDEO