Osećate krivicu, suzdržavate se od određenih namirnica? 5 znakova da imate pogrešan odnos prema ishrani

Ukoliko osećate da nemate kontrolu u prisustvu hrane ili sebe uskraćujete određenih namirnica, to su neki od znakova da je pravo vreme da radite na svojoj ishrani.

Kada je ishrana u pitanju, mnogi ljudi smatraju da je dovoljno da se odreknu određene hrane i da će izgubiti kilograme. Iako je ovo tačno, ne predstavlja zdrav odnos prema hrani, za koju vam je zapravo potrebna umerenost, a ne odricanje.

Nutricionistkinja Nada Vogt otkriva kako da znate da je potrebno da radite na svojoj ishrani:

Znak 1 - Osećaj "bez kontrole" u prisustvu hrane

Pod ovim ne mislim na kontrolu poput: Donela sam odluku da neću jesti xy namirnicu i onda nemam kontrolu nad istom. Jasno vam je da je ovo zapravo i normalna reakcija na svako uskraćivanje.

Kada kažem kontrola nad ishranom mislim: Sposobnost da odbijete hranu (kada niste gladni) iako se ista nalazi pred vama. Ovde je potrebno da budete vrlo u dosluhu sa svojim signalima sitosti i gladi i da na osnovu istih i donosite odluku da li ćete nešto jesti ili ne, a ne da se vaša odluka zasniva na tome da li je hrana u vašoj okolini, ili ne. 

Znak 2 - Stalni osećaj griže savesti/krivice

Imate stalni osećaj krivice ili griže savesti koji je povezan sa hranom. Bilo da imate grižu savest kada jedete više (nego što mislite da treba) neke nutritivno manje kvalitetne hrane ili pak imate iluziju da se ne hranite "zdravo" prema nekim standardima i onda ste stalno pod tim osećajem krivice, verujući da vaš izbor hrane nije dobar.

Dakle, stalno sebe osuđujete, ocenjujete, procenjujete svoje izbore, suštinski šta god da izaberete smatraćete da ste mogli bolje i da uvek postoji neka bolja opcija. 

Ovo često proizilazi kao posledica izloženosti kulturi dijeta, gde postoji taj rezon dobre/loše hrane i onda u odnosu na to vi sebe ocenjujete kao dobre/loše.

Znak 3 - Sve ili ništa

Posmatranje ishrane kao procesa koji mora da bude perfektan ili savršen, a kako je ishrana deo života koji je živ proces, to je praktično nemoguće ostvariti i naravno apsolutno nepotrebno.

I onda se vi nalazite u tom ciklusu kada kao pokušavate da budete savršeni, ali naravno to ne uspevate trajno i onda ide momenat kada misleći da ste jednim potezom sve pokvarili idete u onu drugu krajnost, gde uopšte ne vodite računa ili ne brinete o sebi, ishrana vam nije važna, šta više skloni ste da preterujete u svemu, jer se psihički pripremate za ponovni ciklus perfektnog.

Foto: Shutterstock

 

Znak 4 - Lista namirnica koje smete/ne smete da jedete

U zavisnosti od toga kom klanu dijete pripadate, lista može biti različita. Ako ste na ishrani sa niskim unosom ugljenih hidrata, na listi će biti zabranjeni ugljeni hidrati, ako ste na ishrani sa niskim unosom masti, na listi će biti namirnice bogate mastima, ako ste na xy dijeti uvek će postojati neka grupa namirnica koje će biti zabranjene.

Ovim zabranama, pored stvarnog rizika nedostatka određenog nutrijenta, utičemo pre svega na psihološki momenat, na odnos prema tim istim namirnicama. 

Dakle kada zabranimo, stvaramo kod sebe čežnju ili žudnju za tim istim namirnicama i naravno samo je pitanje trenutka kada ćemo sa istima navaliti i osećati se bez one prethodno pomenute kontrole u prisustvu istih.

Znak 5 - Dan za "varanje"

Klasično razmišljanje je da je lakše isključiti određene namirnice, nego sa istima pronaći meru. Onda to naravno ne može zauvek da traje, pa se dešava taj efekat začaranog kruga, dakle ciklus "motivacije" kada ne unosimo tu istu hranu i onda ona druga strana, kada ne možemo da joj odolimo.

Iako isprva deluje i na neki način kratkoročno jeste lakše da se određena hrana isključi, to su recimo najčešće slatkiši, dakle hrana koja ne pruža posebnu nutritivnu vrednost i onda kada ljudi žele da smršaju, najlakše im je da te namirnice isključe.

Pošto naravno ne žive u izolovanom sistemu, dakle izloženi su slatkišima, logično je da će iste u nekom trenutku jesti, ali pošto "nisu naučili" kako treba da ih jedu, svojim iskustvom, onda sledi taj trenutak prejedanja istim.

I to je ono u čemu su mnogi zarobljeni i imaju strah da izađu iz tog procesa, jer duboko veruju da nikada neće moći da budu u stanju da hranu jedu, u većini situacija, u optimalnim količinama, što je i normalno, jer sve što je njima poznato jeste to da kada su u dodiru sa tom namirnicom ne mogu da je jedu u umerenoj količini, već uvek "preteruju". 

Ali isto tako, veoma je važno da se govori o tome da jeste normalno da povremeno i pored izlaganja i redovnog jedenja, da se svakom dogodi da pojede, napominjem povremeno, veću količinu nego što želi ili što mu je zaista dovoljno.

Veoma je važno normalizovati i prihvatiti da nismo savršeni i da se i ove stvari povremeno mogu dogoditi, ali alarm za uzbunu je kada se to događa stalno ili u većini slučajeva - zaključuje nutricionistkinja.