Ovo lisnato povrće je riznica vitamina i minerala! Čiste organizam od toksina, pozitivno utiču na srce i popravljaju raspoloženje

Nakon zime prvi zeleniš koji stiže na pijačne trpeze, osim mladog luka i sremuša, jesu zelje i blitva. Među njima postoje sličnosti, ali i razlike.

Zelje jedemo u pitama, sarmicama i čorbama, dok blitvu najčešće uz ribu spremamo na lešo. Zelje je iz roda kupusa, blitva je slična spanaću. I jedna i duga namirnica su izuzetno blagotvorne, čiste organizam od toksina, pozitivno utiču na srce, jačaju kosti i popravljaju raspoloženje.

Zelje

Foto: Shuterstock

Ukusno i zdravo samoniklo zelje raste u čitavoj Evropi, a posebno je rasprostranjeno u brdskim i hladnim predelima, gde slabije uspeva drugo povrće. Prastanovnici Starog kontinenta koristili su divlje zelje u ishrani, Grci su ga konzumirali još u 4. veku pre nove ere, Rimljani dva veka kasnije, dok su Stari Sloveni otkrili postupak kiseljenja zelja i kupusa koji se praktikuje do danas.

Ova zeljasta biljka je uz koprivu vekovima tretirana kao "hrana za siromašne", uprkos tome što obiluje hranljivim sastojcima. Zapravo, prava je mala riznica vitamina i minerala. Ističu se vitamin C (20 mg na 100 grama), vitamin A, magnezijum, gvožđe, fosfor, kalcijum, kalijum, natrijum i folna kiselina. Budući da u 100 grama zelja ima samo 26 kalorija, ono je idealna namirnica za svakoga ko pazi na liniju ili želi da na zdrav način izgubi suvišne kilograme.

Zelje se može "pohvaliti" i vitaminom K, kao i vitaminima iz B grupe, posebno vitaminom B12, koji je, inače, rezervisan za namirnice životinjskog porekla, pa spada među važne segmente vegetarijanske ishrane.

Dokazano je da zelje blagotvorno utiče na srce, raspoloženje, imunitet, stvaranje crvenih krvnih zrnaca, na izgradnju kostiju i rad mišića. Ono smiruje nerve, aktivira moždane procese, otklanja nemir i nervozu, snižava holesterol, pomaže kod reume i upale vena.

Blitva

Foto: Shuterstock

Blitva je jedna od najpoznatijih biljaka sa zelenim listovima u Evropi. Najviše se gaji na mediteranskom podneblju i ima veliku primenu u kulinarstvu. Mladi listovi blitve se dodaju u razne salate u kombinaciji s mnogim povrćem, a zreli listovi u brojna kuvana jela od povrća.
Ova biljka sadrži veliku koncentraciju vitamina A, C, K, ali i B, kao i magnezijuma, gvožđa, kalijuma, kalcijuma i mangana, a poseduje i zavidnu količinu ugljenih hidrata, proteina, celuloze i biljnih ulja. Zanimljivo je da blitva sadrži veću količinu gvožđa nego spanać. U blitvi ćete naći i dosta omega-3 masnih kiselina, flavonoide i druge antioksidante. Spada u niskokalorične namirnice, kao i sve lisnato povrće, te se smatra idealnom za održavanje telesne težine.

Karakteristični sastojci blitve su i lutein i zeaksantin, koje često nazivaju i vitaminima za oči. Oni spadaju u grupu karotenoida i povoljno deluju na mrežnjaču oka sprečavajući makularnu degeneraciju, koja je, inače, povezana sa starenjem. Ova namirnica je izuzetno zahvalna za otklanjanje nervoze i jačanje koncentracije. Osim toga, jača krv delujući na stvaranje crvenih krvnih zrnaca, jača kosti i štiti kompletnu sluzokožu tela. Blitva je izuzetno delotvorna za podizanje imuniteta, a predstavlja i savršeni diuretik.

Istorija zelja

Foto: Shuterstock

Pozitivna svojstva zelja bila su poznata i Kinezima, pa su radnicima na izgradnji Kineskog zida u porcije sa pirinčem dodavali zelje da bi imali više snage i bili otporniji na bolesti. Slavni moreplovci Džejms Kuk i Kolumbo posadi su odredili da svakodnevno jede kiselo zelje kako bi poboljšali imunitet, a sveže listove koristili su za lečenje opekotina, upala i infekcija na koži, svraba i uboda insekata.