U celom svetu čuvena krstionica kneza Višeslava, sa kraja 8. veka, definitivno nije pripadala hrvatskom knezu, jer on – nije ni postojao, već srpskom knezu Višeslavu. Srbi su u isto vreme u blizini današnjeg Sarajeva izgradili svoju prvu vladičansku palatu
Ove do sada nepoznate istorijske činjenice donosi knjiga arheologa Marka Aleksića "Srpske zemlje pre Nemanjića".
O Srbima pre Nemanjića vrlo se malo zna, pa je naša istorija od 7. do 10. veka stalni predmet različitih nagađanja, a najveći problem je mali broj sačuvanih pisanih izvora. Međutim, arheološka istraživanja poslednjih decenija u zemljama koje nas okružuju raspliću veo tajne.
Knez Višeslav je Srbin iz doba pre Nemanjića
Aleksićevo delo donosi ta saznanja i pre svega razotkriva jednu od najvećih zabluda koja je vezana za najpoznatiji artefakt za koji se tvrdi da je pronađen na prostoru današnje Dalmacije.
Foto: Printscreen You Tube
Posle brojnih falsifikovanja, naučnici su otkrili da kamena krstionica sa urezanim natpisom u kome se pominje knez Višeslav, sa kraja 8. veka, definitivno nije pripadala hrvatskom knezu.
Po lepoti i kvalitetu izrade, izuzetan i u svetu, najpoznatiji primer slavenske umetnosti tog vremena pripadao je srpskom vladaru, jer najnovija istraživanja pokazuju da hrvatski Knez Višeslav - nije postojao.
- Radi se o osetljivom pitanju, zato sam se trudio da izložim sva nova otkrića koja su za mene bila neobična, da budem iskren i šokantna, zapravo potresna. Jer, radi se o našoj baštini, baštini naše zajednice, srpskog, mog naroda koja je tako bila zapostavljena. Retki su takvi primeri da se zapostavi jedan spomenik tako velikog značaja, radi se možda o spomeniku koji je više od jednog stoleća bio najznačajniji kulturni predmet koji svedoči o stepenu civilizacijskog razvoja među svim Slovenima - kaže Aleksić.
Prva srpska vladarska palata
Pored otkrića vezanog za krstionicu kneza Višeslava, naš sagovornik otkriva još jednu do sada nepoznatu činjenicu. U mestu Breza, u široj okolini današnjeg Sarajeva, pronađeni su ostaci prve srpske vladarske palate, takođe iz druge polovine 8. veka.
- Građevina ima jednu ceremonijalnu dvoranu, sa apsidom koja je zavarala starije istraživače. Orijentisana je sever- jug, što znači da nije u pitanju crkva kako se ranije mislilo. To je solidna, kvalitetna gradnja pravilne orijentacije, dakle, nije u pitanju greška. Takođe, ima i druge osobine svetovne, upravne građevine. I pokretni arheološki nalazi koji su tu pronađeni takođe ukazuju na to - ističe ovaj arheolog.
Palata je najstariji takav primer u čitavom slovenskom svetu, a da bi potvrdio njenu autentičnost, naš sagovornik naveo je analogije iz drugih delova Evrope gde su pronađene ovakve građevine.
Foto: Printscreen You Tube
Nema interesovanja za istraživanje
Aleksića ne čudi što naša stručna javnost ne zna za ova otkrića, jer ne postoji gotovo nikakvo interesovanje da se dalje istražuje čak i prvi srpski knez Dervan, koji je vodio Srbe tri veka pre Nemanjića.
Podaci o njemu nalaze se u Fredegarovj hronici, najvažnijem izvor za istoriju Franačke države i susednih naroda u 7. veku. Dervan je ratovao u oblasti polablja, na granici franačkog kraljevstva i slovenskog sveta, podseća naš sagovornik.
- Posle bitke kod Vogastizburga 631. godine Srbi su se pod knezom Dervanom priključuju Samovom savezu. Zanimljivo je da Fredegar navodi da su Srbi do tada dugo vremena bili pod vlašću Franaka. To je konkretan podatak koji pokazuje da su Srbi u toj ekspanziji Slovena na Zapad bili predvodnici - ističe Aleksić.
Srpski mentalitet izdržao
On naglašava i važnost činjenice da Srbi pod pod jakom franačkom vlašću nisu izgubili svoj identitet. Srpski narod se od tada mnogo promenio, ali postoje i mnogi primeri da su narodi nestali, a kamoli da su promenili svoj karakter, prirodu i mentalitet, a naš mentalitet je izdržao sve, kaže.
- Možemo da kažemo da je istorijsko obeležje našeg naroda to što je živeo na granici. Samim tim, on je imao izrazito vojničku ulogu, kakvu je imao i u franačkom kraljevstvu. Ono je na granicama imalo vazalne narode koji su imali vojnu ulogu. Ako bolje pogledamo, čitava naša istorija je obeležena granicama i borbom.
Dakle, Srbi su na krajnjem zapadu tadašnjeg slovenskog sveta bili na čelu ekspanzije Slovena, a zanimljiva je i činjenica da su, kada su došli na Balkan, išli na krajnji jug slovenskog sveta i prvo se naselili u oblasti Soluna. Najviše tragova ostavili su na prostoru antičke Dalmacije koja se protezala od Bara do Istre, a na severu čak do Dunava.
Film o Srbima pre Nemanjića
Na kraju razgovora autora ovog obimnog istorijskog dela pitali smo da li bi knjigu ustupio kao osnovu za scenario filma o srpskim vladarima, po ugledu na potez Hrvatske koja je izdvojila veliki novac za serijal o hrvatskim kraljevima.
- Naravno da bi vrlo rado pomogao, to je nacionalno pitanje i zato time treba da se bave nacionalne ustanove .One moraju da preuzmu istinsku i pravu odgovornost, da shvate i razumeju značaj kulture, istorije, civilizacije, da je to kapitalni interes jednog društva, a ne politika i ekonomija koje služe kulturi. Pogledajmo danas naše najveće vladare iz doba Nemanjića, u vreme političkog raspada, bilo je očigledno da će pasti pod Turke, oni su upravo tada stvarali najveće kulturne vrednosti kojima se mi danas ponosimo - zaključuje Aleksić.
On po prvi put na jednom mestu donosi i detalje sa brojnih arheoloških nalazišta u regionu koji govore o svakodnevnom životu Slovena koji su bili ratnici, ali i porodični ljudi, njihove zajednice su bile jako vezane. Donosi podatke i ilustracije o njihovim kućama, posuđu, ishrani i nakitu, ali i kada su zapravo primili Hrišćanstvo.
Srbi u BiH bi trebalo da se odreknu Srbije, Hrvati - Hrvatske, svi da se učlane u SDA i da pod vođstvom Bošnjaka brane Bosnu - to je, zbirno, poruka koju je Bakir Izetbegović uputio komšijama na prošlogodišnjem partijskom kongresu, i onomad dopunio povodom 30-godišnjice partije kojoj se posle oca Alije i rođaka Sulejmana Tihića nalazi čelu
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Srbi u BiH bi trebalo da se odreknu Srbije, Hrvati - Hrvatske, svi da se učlane u SDA i da pod vođstvom Bošnjaka brane Bosnu - to je, zbirno, poruka koju je Bakir Izetbegović uputio komšijama na prošlogodišnjem partijskom kongresu, i onomad dopunio povodom 30-godišnjice partije kojoj se posle oca Alije i rođaka Sulejmana Tihića nalazi čelu
Cilj moje posete je da se prijateljstvo proširi i preslika na ekonomsku saradnju dve zemlje u više oblasti: od poljoprivrede, turizma, do visokih tehnologija i obrazovanja! Potpisani sporazumi tome treba da doprinesu!
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči poručio je Sjedinjenim Američkim Državama da napuste Persijski zaliv ako žele da ostanu bezbedne, nakon novih američkih udara na Iran.
Marija Vasić, bivša žena Nenada Čanka, političarka u pokušaju koja je izvređala većinu građana Srbije nazivajući ih fetišistima, samo zato što su strpljivo čekali ispred Hrama Svetog Save da se poklone Pojasu Presvete Bogorodice, ponovo sipa otrov sa tajkunske medijske trovačnice "Dobar, loš, zao", uličarske emisije na Novoj S koju vode Nenad Kulačin i Marko Vidojković.
Blokaderka i dežurna klevetnica Sonja Biserko javila se iz Sarajeva. Za nju su žrtve Albanci i Bošnjaci, a Srbi su sami krivi za sve što ih je snašlo...
Voditeljka Informer TV Andrea Veskov uputila je javno izvinjenje Privrednoj pravnoj akademiji iz Novog Sada i njenom rektoru prof dr Milanu Počuči zbog pogrešno interpretiranog stava u vezi sa tom institucijom u poslednjem izdanju emisije Paralela.
Publika od sada ima priliku da svake srede od 17 časova na Prvom programu Radio Beograda prati novi politički tok-šou "U sredu sa Bojanom Bilbijom". Reč je o autorskom projektu koji se bavi najvažnijim političkim, geopolitičkim i društvenim temama koje oblikuju svakodnevni život građana Srbije, ali i globalne procese koji utiču na ceo svet.
Drevni stomatološki zahvat otkriven u Rusiji pokazuje da su složene operacije zuba izvođene još pre gotovo dve hiljade godina. Naučnici su na lobanji muškarca iz perioda između 2. i 4. veka nove ere pronašli tragove uspešno izvedenog vađenja zuba.
U Srbiji će u toku većeg dela dana biti pretežno sunčano i toplo, dok će posle podne, uz lokalni razvoj oblačnosti, doći do pojave kratkotrajnih pljuskova sa grmljavinom i gradom, koji će biti veći u brdsko-planinskim predelima.
Miljana Kecmanović, majka dečaka ubice, stigla je u Viši sud u Beogradu gde joj se danas nastavlja suđenje, a u Palatu pravde je, kao i svaki put do sada, ušetala hladnog stava, doterana od glave do pete, pokazujući apsolutnu ravnodušnost prema nezapamćenoj tragediji koju je njen sin izazvao.
Danas u Višem sudu u Beogradu počinje iznošenje završnih reči pred donošenje druge presude u okončanju porcesa protiv roditelja dečaka koji je počinio masakr u OŠ "Vladislav Ribnikar". Roditelji žrtava došli su i na ovo ročište i još jednom će se naći oči u oči sa Vladimirom i Miljanom Kecmanović.
Milan Đorđević, farmaceut iz Niša, misteriozno je nestao 10. juna 2024. godine na izletištu Bojanine vode na Suvoj planini. Ni nakon 24 meseca, nema objašnjenja za Milanov nestanak.
Postupak protiv Vladimira i Miljane Kecmanović pred Višim sudom u Beogradu ušao je u završnu fazu, nakon što je okončano izvođenje dokaza. Naredni korak trebalo bi da bude iznošenje završnih reči tužilaštva i odbrane, nakon čega se očekuje donošenje nove presude.
U saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila sat vremena posle ponoći u Bulevaru oslobođenja na Banjici povređen je motociklista, koji je oboren sa vozila, i on je prevezen u Urgentni centar, saopšteno je u službi Hitne pomoći.
Doktor Salvador Plasensija, jedan od lekara koji su osuđeni zbog smrti čuvenog glumca Metjua Perija, podneo je zvaničnu žalbu na kaznu od 30 meseci zatvora.
Projekcijom naučnofantastične drame "Avijatičar" reditelja Jegora Mihalkov-Končalovskog juče je u Ruskom domu otvoren Festival ruskog filma, koji će do 30. juna publici u deset gradova Srbije predstaviti savremena ostvarenja ruske kinematografije, kao i izbor najpoznatijih animiranih filmova.
Glumac Entoni Gidera, poznat po ulozi u filmu "Kum 3", preminuo je u 65. godini, tri nedelje nakon što mu je srce iznenada stalo iz za sada nepoznatih razloga.
Influenserka Lea Stanković verila se u avgustu prošle godine, međutim, umesto svadbe usledio je raskid, te je sada prvi put progovorila o krahu ljubavi.
Pevačica Zorana Mićanović otkrila je kako je bila žrtva prevare, kada su joj pretili njenim golim fotografijama napravljenim pomoću veštačke inteligencije.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.