U celom svetu čuvena krstionica kneza Višeslava, sa kraja 8. veka, definitivno nije pripadala hrvatskom knezu, jer on – nije ni postojao, već srpskom knezu Višeslavu. Srbi su u isto vreme u blizini današnjeg Sarajeva izgradili svoju prvu vladičansku palatu
Ove do sada nepoznate istorijske činjenice donosi knjiga arheologa Marka Aleksića "Srpske zemlje pre Nemanjića".
O Srbima pre Nemanjića vrlo se malo zna, pa je naša istorija od 7. do 10. veka stalni predmet različitih nagađanja, a najveći problem je mali broj sačuvanih pisanih izvora. Međutim, arheološka istraživanja poslednjih decenija u zemljama koje nas okružuju raspliću veo tajne.
Knez Višeslav je Srbin iz doba pre Nemanjića
Aleksićevo delo donosi ta saznanja i pre svega razotkriva jednu od najvećih zabluda koja je vezana za najpoznatiji artefakt za koji se tvrdi da je pronađen na prostoru današnje Dalmacije.
Foto: Printscreen You Tube
Posle brojnih falsifikovanja, naučnici su otkrili da kamena krstionica sa urezanim natpisom u kome se pominje knez Višeslav, sa kraja 8. veka, definitivno nije pripadala hrvatskom knezu.
Po lepoti i kvalitetu izrade, izuzetan i u svetu, najpoznatiji primer slavenske umetnosti tog vremena pripadao je srpskom vladaru, jer najnovija istraživanja pokazuju da hrvatski Knez Višeslav - nije postojao.
- Radi se o osetljivom pitanju, zato sam se trudio da izložim sva nova otkrića koja su za mene bila neobična, da budem iskren i šokantna, zapravo potresna. Jer, radi se o našoj baštini, baštini naše zajednice, srpskog, mog naroda koja je tako bila zapostavljena. Retki su takvi primeri da se zapostavi jedan spomenik tako velikog značaja, radi se možda o spomeniku koji je više od jednog stoleća bio najznačajniji kulturni predmet koji svedoči o stepenu civilizacijskog razvoja među svim Slovenima - kaže Aleksić.
Prva srpska vladarska palata
Pored otkrića vezanog za krstionicu kneza Višeslava, naš sagovornik otkriva još jednu do sada nepoznatu činjenicu. U mestu Breza, u široj okolini današnjeg Sarajeva, pronađeni su ostaci prve srpske vladarske palate, takođe iz druge polovine 8. veka.
- Građevina ima jednu ceremonijalnu dvoranu, sa apsidom koja je zavarala starije istraživače. Orijentisana je sever- jug, što znači da nije u pitanju crkva kako se ranije mislilo. To je solidna, kvalitetna gradnja pravilne orijentacije, dakle, nije u pitanju greška. Takođe, ima i druge osobine svetovne, upravne građevine. I pokretni arheološki nalazi koji su tu pronađeni takođe ukazuju na to - ističe ovaj arheolog.
Palata je najstariji takav primer u čitavom slovenskom svetu, a da bi potvrdio njenu autentičnost, naš sagovornik naveo je analogije iz drugih delova Evrope gde su pronađene ovakve građevine.
Foto: Printscreen You Tube
Nema interesovanja za istraživanje
Aleksića ne čudi što naša stručna javnost ne zna za ova otkrića, jer ne postoji gotovo nikakvo interesovanje da se dalje istražuje čak i prvi srpski knez Dervan, koji je vodio Srbe tri veka pre Nemanjića.
Podaci o njemu nalaze se u Fredegarovj hronici, najvažnijem izvor za istoriju Franačke države i susednih naroda u 7. veku. Dervan je ratovao u oblasti polablja, na granici franačkog kraljevstva i slovenskog sveta, podseća naš sagovornik.
- Posle bitke kod Vogastizburga 631. godine Srbi su se pod knezom Dervanom priključuju Samovom savezu. Zanimljivo je da Fredegar navodi da su Srbi do tada dugo vremena bili pod vlašću Franaka. To je konkretan podatak koji pokazuje da su Srbi u toj ekspanziji Slovena na Zapad bili predvodnici - ističe Aleksić.
Srpski mentalitet izdržao
On naglašava i važnost činjenice da Srbi pod pod jakom franačkom vlašću nisu izgubili svoj identitet. Srpski narod se od tada mnogo promenio, ali postoje i mnogi primeri da su narodi nestali, a kamoli da su promenili svoj karakter, prirodu i mentalitet, a naš mentalitet je izdržao sve, kaže.
- Možemo da kažemo da je istorijsko obeležje našeg naroda to što je živeo na granici. Samim tim, on je imao izrazito vojničku ulogu, kakvu je imao i u franačkom kraljevstvu. Ono je na granicama imalo vazalne narode koji su imali vojnu ulogu. Ako bolje pogledamo, čitava naša istorija je obeležena granicama i borbom.
Dakle, Srbi su na krajnjem zapadu tadašnjeg slovenskog sveta bili na čelu ekspanzije Slovena, a zanimljiva je i činjenica da su, kada su došli na Balkan, išli na krajnji jug slovenskog sveta i prvo se naselili u oblasti Soluna. Najviše tragova ostavili su na prostoru antičke Dalmacije koja se protezala od Bara do Istre, a na severu čak do Dunava.
Film o Srbima pre Nemanjića
Na kraju razgovora autora ovog obimnog istorijskog dela pitali smo da li bi knjigu ustupio kao osnovu za scenario filma o srpskim vladarima, po ugledu na potez Hrvatske koja je izdvojila veliki novac za serijal o hrvatskim kraljevima.
- Naravno da bi vrlo rado pomogao, to je nacionalno pitanje i zato time treba da se bave nacionalne ustanove .One moraju da preuzmu istinsku i pravu odgovornost, da shvate i razumeju značaj kulture, istorije, civilizacije, da je to kapitalni interes jednog društva, a ne politika i ekonomija koje služe kulturi. Pogledajmo danas naše najveće vladare iz doba Nemanjića, u vreme političkog raspada, bilo je očigledno da će pasti pod Turke, oni su upravo tada stvarali najveće kulturne vrednosti kojima se mi danas ponosimo - zaključuje Aleksić.
On po prvi put na jednom mestu donosi i detalje sa brojnih arheoloških nalazišta u regionu koji govore o svakodnevnom životu Slovena koji su bili ratnici, ali i porodični ljudi, njihove zajednice su bile jako vezane. Donosi podatke i ilustracije o njihovim kućama, posuđu, ishrani i nakitu, ali i kada su zapravo primili Hrišćanstvo.
Srbi u BiH bi trebalo da se odreknu Srbije, Hrvati - Hrvatske, svi da se učlane u SDA i da pod vođstvom Bošnjaka brane Bosnu - to je, zbirno, poruka koju je Bakir Izetbegović uputio komšijama na prošlogodišnjem partijskom kongresu, i onomad dopunio povodom 30-godišnjice partije kojoj se posle oca Alije i rođaka Sulejmana Tihića nalazi čelu
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Srbi u BiH bi trebalo da se odreknu Srbije, Hrvati - Hrvatske, svi da se učlane u SDA i da pod vođstvom Bošnjaka brane Bosnu - to je, zbirno, poruka koju je Bakir Izetbegović uputio komšijama na prošlogodišnjem partijskom kongresu, i onomad dopunio povodom 30-godišnjice partije kojoj se posle oca Alije i rođaka Sulejmana Tihića nalazi čelu
Tačno 65 godina nakon Prve konferencije šefova država ili vlada nesvrstanih zemalja, Beograd će 31. avgusta i 1. septembra 2026. godine ponovo postati mesto susreta nesvrstanog sveta i i jedna od ključnih pozornica svetske politike.
Kada Nemačka zabranjuje opoziciju pred izbore, to je za Brisel i tajkunske medije "odbrana ustava", a kada bi Srbija sankcionisala ulično nasilje i pretnje – to bi nazvali fašizmom! Zahtev Borisa Pistorijusa za gašenje AfD-a ogolio je do koske sve dvostruke aršine i lažnu brigu zapadnih elita za demokratiju.
Lider naprednjaka i savetnik predsednika republike Miloš Vučević osudio je nasilje koji su blokaderi sprovodili na narodnom skupu u Užicu istakavši da su ponovo pokazali svoje lice.
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta zatražio je danas od Evropske unije da jasno osudi i zabrani održavanje koncerata hrvatskog pevača Marka Perkovića Tompsona u državama članicama EU, jer su njegovi nastupi decenijama praćeni promocijom ustaštva.
Učesnici prve sezone Exatlona Srbija Radojica Lazić i Anabela Zonai trenutno se nalaze u Dominikani, a javnost najviše zanima da li je njihov odlazak povezan sa drugom sezonom takmičenja.
Reper Gazda Paja pokazaće svoje veštine u najvećem sportskom rijalitiju Exatlonu, a njegova žena Vesna je takođe u sjajnoj formi, pa je suprugu komotno mogla da se pridruži u takmičenju.
Na novootvorenom vidikovcu Kablar Skywalk na planini Kablar zabeležena je prva verdiba, a video snimak s tom romantičnom scenom brzo je krenuo da kruži mrežama.
Pripadnici Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova ugasili su požar koji je 13. avgusta izbio u ataru sela Lukovo, na teritoriji Vranja.
U novosadskom Novom naselju nekoliko pasa je uginulo posle kontakta sa otrovom, sumnja grupa građana koja je putem društvenih mreža upozorila sugrađane na opasnost.
Stravično nasilje dogodilo se pre nekoliko dana u Obrenovcu, kada je državljanin Azerbejdžana N. O. (38) brutalno pretukao svoju devojku, ukrajinsku državljanku L. S. (22), nanevši joj teške povrede po glavi i telu.
Nakon jednomesečne potere policija je uhapsila mladića osumnjičenog da je 15. jula sa više maskiranih lica palicama napao grupu maloletnika u parku kod Srednje medicinske škole "7. april" u Novom Sadu.
Dva policajca povređena su tokom nesvakidašnje potere za traktoristom u okolini Lebana, koji je, prema nezvaničnim saznanjima, prethodno zaustavljen dok je prevozio ogrevno drvo bez prateće dokumentacije.
Novica Elek, koji je sinoć likvidiran u Surčinu, kada je nepoznati napadač pucao u njega nasred ulice, ostao je upamćen u srpskoj javnosti po teškom zločinu koji je počinio pre 10 godina, kada je svojoj supruzi Tijani pucao u noge.
Sinoć je u Zaječaru počeo tradicionalni rok spektakl, 59.Gitarijada koja se održava u podnožju Kraljevice uz rokere koji su pristigli iz svih gradova Srbije, ali i iz inostranstva.
Da biste sprečili ulazak smrdibuba, važno je na vreme zaštititi prozore i zatvoriti moguće otvore kroz koje mogu da prođu. Pored toga, nekoliko kućnih trikova i redovno održavanje prostora oko prozora mogu pomoći da ih bude znatno manje.
Masnoća koja se nakuplja na dugmićima šporeta vremenom stvara lepljiv sloj koji se teško uklanja samo vodom. Za njihovo su dovoljni topla voda i običan deterdžent za pranje sudova.
Letnje pastelne nijanse polako odlaze u drugi plan, a jesen 2026. donosi sasvim drugačiju paletu. Sudeći prema kolekcijama vodećih svetskih dizajnera, jedna nijansa posebno se izdvojila i nametnula kao apsolutni favorit sezone - vinska boja koja svakom stajlingu daje dozu luksuza i elegancije.
Ako ste nekada putovali avionom, verovatno ste tokom poletanja osetili neprijatan pritisak, zapušenost ili čak bol u ušima. Ova pojava se naziva barotrauma uha ili "avionsko uho", a do nje dolazi zbog nagle promene vazdušnog pritiska u kabini aviona.
Ivan Marinković progovorio je o odluci ćerke Lene da promeni prezime u majčino, istakavši da ga taj potez nije iznenadio jer je bio pripremljen na takav scenario, ali da je i dalje razočaran.
Pevačica Jovana Pajić prisetila se početaka svoje karijere, pa otkrila kako njene ćerke koje je dobila u braku sa Saletom Tropikom takođe imaju talenat za muziku.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.