U celom svetu čuvena krstionica kneza Višeslava, sa kraja 8. veka, definitivno nije pripadala hrvatskom knezu, jer on – nije ni postojao, već srpskom knezu Višeslavu. Srbi su u isto vreme u blizini današnjeg Sarajeva izgradili svoju prvu vladičansku palatu
Ove do sada nepoznate istorijske činjenice donosi knjiga arheologa Marka Aleksića "Srpske zemlje pre Nemanjića".
O Srbima pre Nemanjića vrlo se malo zna, pa je naša istorija od 7. do 10. veka stalni predmet različitih nagađanja, a najveći problem je mali broj sačuvanih pisanih izvora. Međutim, arheološka istraživanja poslednjih decenija u zemljama koje nas okružuju raspliću veo tajne.
Knez Višeslav je Srbin iz doba pre Nemanjića
Aleksićevo delo donosi ta saznanja i pre svega razotkriva jednu od najvećih zabluda koja je vezana za najpoznatiji artefakt za koji se tvrdi da je pronađen na prostoru današnje Dalmacije.
Foto: Printscreen You Tube
Posle brojnih falsifikovanja, naučnici su otkrili da kamena krstionica sa urezanim natpisom u kome se pominje knez Višeslav, sa kraja 8. veka, definitivno nije pripadala hrvatskom knezu.
Po lepoti i kvalitetu izrade, izuzetan i u svetu, najpoznatiji primer slavenske umetnosti tog vremena pripadao je srpskom vladaru, jer najnovija istraživanja pokazuju da hrvatski Knez Višeslav - nije postojao.
- Radi se o osetljivom pitanju, zato sam se trudio da izložim sva nova otkrića koja su za mene bila neobična, da budem iskren i šokantna, zapravo potresna. Jer, radi se o našoj baštini, baštini naše zajednice, srpskog, mog naroda koja je tako bila zapostavljena. Retki su takvi primeri da se zapostavi jedan spomenik tako velikog značaja, radi se možda o spomeniku koji je više od jednog stoleća bio najznačajniji kulturni predmet koji svedoči o stepenu civilizacijskog razvoja među svim Slovenima - kaže Aleksić.
Prva srpska vladarska palata
Pored otkrića vezanog za krstionicu kneza Višeslava, naš sagovornik otkriva još jednu do sada nepoznatu činjenicu. U mestu Breza, u široj okolini današnjeg Sarajeva, pronađeni su ostaci prve srpske vladarske palate, takođe iz druge polovine 8. veka.
- Građevina ima jednu ceremonijalnu dvoranu, sa apsidom koja je zavarala starije istraživače. Orijentisana je sever- jug, što znači da nije u pitanju crkva kako se ranije mislilo. To je solidna, kvalitetna gradnja pravilne orijentacije, dakle, nije u pitanju greška. Takođe, ima i druge osobine svetovne, upravne građevine. I pokretni arheološki nalazi koji su tu pronađeni takođe ukazuju na to - ističe ovaj arheolog.
Palata je najstariji takav primer u čitavom slovenskom svetu, a da bi potvrdio njenu autentičnost, naš sagovornik naveo je analogije iz drugih delova Evrope gde su pronađene ovakve građevine.
Foto: Printscreen You Tube
Nema interesovanja za istraživanje
Aleksića ne čudi što naša stručna javnost ne zna za ova otkrića, jer ne postoji gotovo nikakvo interesovanje da se dalje istražuje čak i prvi srpski knez Dervan, koji je vodio Srbe tri veka pre Nemanjića.
Podaci o njemu nalaze se u Fredegarovj hronici, najvažnijem izvor za istoriju Franačke države i susednih naroda u 7. veku. Dervan je ratovao u oblasti polablja, na granici franačkog kraljevstva i slovenskog sveta, podseća naš sagovornik.
- Posle bitke kod Vogastizburga 631. godine Srbi su se pod knezom Dervanom priključuju Samovom savezu. Zanimljivo je da Fredegar navodi da su Srbi do tada dugo vremena bili pod vlašću Franaka. To je konkretan podatak koji pokazuje da su Srbi u toj ekspanziji Slovena na Zapad bili predvodnici - ističe Aleksić.
Srpski mentalitet izdržao
On naglašava i važnost činjenice da Srbi pod pod jakom franačkom vlašću nisu izgubili svoj identitet. Srpski narod se od tada mnogo promenio, ali postoje i mnogi primeri da su narodi nestali, a kamoli da su promenili svoj karakter, prirodu i mentalitet, a naš mentalitet je izdržao sve, kaže.
- Možemo da kažemo da je istorijsko obeležje našeg naroda to što je živeo na granici. Samim tim, on je imao izrazito vojničku ulogu, kakvu je imao i u franačkom kraljevstvu. Ono je na granicama imalo vazalne narode koji su imali vojnu ulogu. Ako bolje pogledamo, čitava naša istorija je obeležena granicama i borbom.
Dakle, Srbi su na krajnjem zapadu tadašnjeg slovenskog sveta bili na čelu ekspanzije Slovena, a zanimljiva je i činjenica da su, kada su došli na Balkan, išli na krajnji jug slovenskog sveta i prvo se naselili u oblasti Soluna. Najviše tragova ostavili su na prostoru antičke Dalmacije koja se protezala od Bara do Istre, a na severu čak do Dunava.
Film o Srbima pre Nemanjića
Na kraju razgovora autora ovog obimnog istorijskog dela pitali smo da li bi knjigu ustupio kao osnovu za scenario filma o srpskim vladarima, po ugledu na potez Hrvatske koja je izdvojila veliki novac za serijal o hrvatskim kraljevima.
- Naravno da bi vrlo rado pomogao, to je nacionalno pitanje i zato time treba da se bave nacionalne ustanove .One moraju da preuzmu istinsku i pravu odgovornost, da shvate i razumeju značaj kulture, istorije, civilizacije, da je to kapitalni interes jednog društva, a ne politika i ekonomija koje služe kulturi. Pogledajmo danas naše najveće vladare iz doba Nemanjića, u vreme političkog raspada, bilo je očigledno da će pasti pod Turke, oni su upravo tada stvarali najveće kulturne vrednosti kojima se mi danas ponosimo - zaključuje Aleksić.
On po prvi put na jednom mestu donosi i detalje sa brojnih arheoloških nalazišta u regionu koji govore o svakodnevnom životu Slovena koji su bili ratnici, ali i porodični ljudi, njihove zajednice su bile jako vezane. Donosi podatke i ilustracije o njihovim kućama, posuđu, ishrani i nakitu, ali i kada su zapravo primili Hrišćanstvo.
Srbi u BiH bi trebalo da se odreknu Srbije, Hrvati - Hrvatske, svi da se učlane u SDA i da pod vođstvom Bošnjaka brane Bosnu - to je, zbirno, poruka koju je Bakir Izetbegović uputio komšijama na prošlogodišnjem partijskom kongresu, i onomad dopunio povodom 30-godišnjice partije kojoj se posle oca Alije i rođaka Sulejmana Tihića nalazi čelu
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Srbi u BiH bi trebalo da se odreknu Srbije, Hrvati - Hrvatske, svi da se učlane u SDA i da pod vođstvom Bošnjaka brane Bosnu - to je, zbirno, poruka koju je Bakir Izetbegović uputio komšijama na prošlogodišnjem partijskom kongresu, i onomad dopunio povodom 30-godišnjice partije kojoj se posle oca Alije i rođaka Sulejmana Tihića nalazi čelu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić oglasio se iz Pariza gde će prisustvovati danas vojnoj paradi povodom obeležavanja Nacionalnog praznika Republike Francuske – Dana pada Bastilje i još jednom pokazao šta znači voditi nezavisnu, suverenu i ponosnu politiku, ostavivši komšije iz Hrvatske u potpunom šoku i neverici.
Ugledni američki ekonomista i jedan od najuticajnijih svetskih analitičara Džefri D. Saks uputio je dramatično upozorenje javnosti i vlastima u Beogradu, istakavši da Srbija nikako ne bi trebalo da žuri sa pristupanjem Evropskoj uniji, jer se Brisel danas ponaša potpuno nerazumno i vodi samoubilačku politiku.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslao je danas moćnu i važnu poruku sa vojne parade u Parizu nakon što su svi mediji počeli da bruje o tome da je njemu, ali i našoj zemlji, ukazana velika čast na tom svečanom događaju.
Dok nam dežurni autošovinisti, zapadni plaćenici i lažni borci za ljudska prava svakodnevno drže pridike o "evropskim vrednostima", "demokratiji" i "slobodi govora", stvarnost ih je još jednom brutalno demantovala i pokazala kakav teror vlada na tom istom Zapadu.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić juče je, nakon svečane večere u Jelisejskoj palati, najavio da će do povećanja penzija doći od decembra, a do povećanja plata od januara 2027. godine.
Baterije na polovnim električnim automobilima se retko kvare, a problemi sa vešanjem i elektronikom su češći i papreno skupi. Prema dostupnim podacima, najskuplja popravka koštala je više od 12.000 evra.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svete Vrače, Kozmu i Damjana dan kada se moli za zdravlje bližnih, a običaj je da se iz kuće ne izlazi bez preke potrebe.
Suđenje Zoranu Marjanoviću za ubistvo supruge, pevačice Jelene Marjanović, koje je danas trebalo da bude nastavljeno u Višem sudu u Beogradu, odloženo je za 7. oktobar jer u sudnici trenutno ne postoje tehnički uslovi za pregledanje ključnih snimaka sa sigurnosnih kamera iz Borče.
U Višem sudu u Beogradu danas se nastavlja ponovljeno suđenje Zoranu Marjanoviću, optuženom za ubistvo supruge, pevačice Jelene Marjanović. Današnje ročište moglo bi da bude jedno od ključnih, jer je planirano izvođenje važnih dokaza, puštanje snimaka sa sigurnosnih kamera iz Borče.
Dečak (10) iz Srbije, koji je najteže povređen u stravičnoj saobraćajnoj nesreći u Crnoj Gori, i dalje se nalazi u kritičnom stanju. On je nakon dramatične reanimacije hitno prevezen u Klinički centar Crne Gore u Podgorici, gde se lekari trude da ga stabilizuju.
Od ranih devedesetih pa nadalje, podzemlje je utvrdilo da su žrtve najranjivije kada sednu u vozilo, pa je tako od podmetanja eksploziva u automobil poginulo više kontroverznih biznismena i ljudi sa one strane zakona.
U stravičnoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 12. jula na putu Kotor–Nikšić, poginula je Jovana Stanković (21), dok je 16 državljana Srbije povređeno. Mini-bus u kojem su se nalazili iznenada je udario u betonski zid i prevrnuo se, vozilo je od siline udara potpuno uništeno, a sumnja se da je do nesreće došlo usled premorenosti vozača Lj.M. (68).
Jedan od najboljih filmova reditelja Kristofera Nolana stigao je na Netfliks, ali u ovom trenutku ovo ostvarenje još uvek nije dostupno za gledanje u Srbiji.
Film "Majkl" zvanično je ušao u istoriju kinematografije kao prvi biografski film koji je u bioskopima širom planete zaradio neverovatnih milijardu dolara.
Američka tehnološka kompanija Meta više nego udvostručiće kapacitet svog centra za veštačku inteligenciju u Luizijani, a ukupna vrednost investicije premašiće 50 milijardi dolara.
Za većinu ljudi priprema za godišnji odmor predstavlja period ispunjen pakovanjem, a kućni ljubimci to odmah primete. Evo kako da se postavite prema vašem psu pred putovanje.
Maska za lice koju mnogi povezuju sa mladalačkim izgledom Sofije Loren može se koristiti do sedam dana, a prve rezultate pruža već nakon prvog nanošenja. Koža postaje svežija, mekša i vidljivo negovana.
Koncert Dženana Lončarevića planiran za 21. jul u okviru manifestacije "Ilijaški dani 2026" je otkazan, ova odluka je donesena iz istih razloga koji su ranije doveli do otkazivanja koncerta Alena Islamovića.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.