VOLI FUDBAL, TERZIĆU KO BRAT, PO KUMU GIŠKI NAZVAO SINA! 12 stvari koje niste znali o BRANU MIĆUNOVIĆU!

Nikšićanin Branislav Brano Mićunović (67) jedna je od najkontroverznijih ličnosti u Crnoj Gori, a u žižu javnosti je opet dospeo kada je pre tri dana uhapšen. Dok je za jedne Mićunović "oličenje čojstva i poštenja", za druge je kriminalac koji rukovodi svim nelegalnim poslovima na Balkanu

Iako se o njemu mnogo pisalo, činjenica je da je njegovo ime decenijama obavijeno velom misterije. Mi vam donosimo 12 stvari koje niste znali o Branu Mićunoviću.

1. Ko je Brano Mićunović?

Rođen je 1953. godine u Nikšiću. Oženjen je Svetlanom sa kojom ima sina Đorđa i ćerku Andreu. Njegova žena je dospela u žižu javnosti kada joj je 2012. godine Prva banka odobrila minus na tekućem računu u iznosu 4,6 miliona evra!

Toliko veliki iznos prekoračenja bio je neuobičajan za račun fizičkog lica. Ugovori o prodaji pokazuju da je u julu 2008. godine Mićunovićeva platila 4,5 miliona eura za pet susednih parcela u Budvi, ukupne površine 6,467 kvadratnih metara. Mićunovićeva je zemljište platila 4,5 miliona eura, ostatak duga je 1,4 miliona eura, a nije poznato šta se dogodilo sa preostala tri miliona eura.

2. Trenirao boks, studirao ekonomiju u Novom Sadu

U mladosti je trenirao boks i bio pripadnik elitne 63. padobranske brigade nekadašnje JNA. Sa grupom sugrađana sedamdesetih godina se zaputio za Novi Sad, gdje je studirao ekonomiju i bio nerazdvojan sa Nikšićaninom Ratkom Butorovićem, vlasnikom FK "Vojvodina". Na fakultetu se kratko zadržao, a put ga je odveo preko granice, gdje su glavnu reč vodili ljudi sa ovih prostora: Vlastimir Vlasto Petrović, Dragan Jokso Joksović, Slobo Grbović, Dado Cerović, Ratko Đokić…

3. Prvi put se u javnosti čulo za njega posle ubistva Stjepana Đurekovića

Ime Brana Mićunovića se prvi put dovelo u vezu sa nekim krivičnim delom kada je 1983. godine u Nemačkoj ubijen Stjepan Đureković, bivši direktor marketinga "INE". Đureković je 22. aprila 1982. godine pobegao u Nemačku i pod lažnim imenom Josip Miranović otišao u ustašku emigraciju. Razlog za beg je bilo otkriće da je Đureković u mladosti pripadao fašističkom pokretu i da je kao agent BND-a Nemcima otkrio vojnu tajnu o skladištima goriva za tenkove i avione u Jugoslaviji. Njegovu likvidaciju, kako su mediji pisali, organizovao je lično Stane Dolanc, nekadašnji major KOS-a, ministar jugoslovenske policije i predsednik Saveta za zaštitu ustavnog poretka. Đureković je prilikom bekstva ukrao od "INE" 200 miliona dolara i preneo u inostranstvo. Iako se spekulisalo, nikada nije dokazano da iza te likvidacije stoje Mićunović, njegov kum Đorđe Giška Božović, Dragan Joksović, Ratko Đokić i Ranko Rubežić.

Foto: Printskrin

4. Robijao u Spužu

Poslednje godine 20. veka proveo je u zatvoru Spuž, jer je bio osumnjičen zbog ubistva, koje se dogodilo pod sumnjivim okolnostima. Oslobođen je, zajedno sa svojim prijateljem Zdravkom Lopušinom, optužbi da je oktobra 2000. godine ispred podgoričkog Kliničkog centra ubio Nikšićanina Radovana Kovačevića, teško ranjenog u prethodnoj pucnjavi u kojoj je poginuo Cetinjanin Petko Pešukić. Mićunović je bio vlasnik kockarnice u hotelu "Podgorica", gde je izbila krvava svađa. Na teret mu se stavljalo da je ispred Kliničkog centra u Podgorici, na do tada nezabeležen način, iz pištolja ubio ranjenog Kovačevića. Novinska fotografija sa suđenja bila je jedina prilika da šira javnost vidi kako uopšte Mićunović izgleda.

5. Zabranio miting Šešelju

Mićunović, zvanično, nije pripadao nijednoj crnogorskoj partiji, što ne znači da je bio politički pasivan. Naprotiv, u jesen 1992. godine, nije mu se dopala ideja da Vojislav Šešelj u Nikšiću održi stranački skup, pa ga je sa svojom družinom čekao na prilazu gradu. Miting radikala nije održan. Deset godina kasnije, 2002. godine, Šešelj ga je optužio za umešanost u kriminal i ubistva Gorana Žugića, savetnika crnogorskog predsednika za bezbednost. Šešelj je tada rekao da je Mićunović toliko moćan da je "pravi predsednik Crne Gore", koji "drži u šaci" i samog Mila Đukanovića.

 

 

6. Nikada nije zvanično bio stranački opredeljen

Iako nikada zvanično nije bio politički angažovan tvrdi se da je pomogao Milu Đukanoviću da od 1996. godine pobeđuje na izborima, iako to nikad nije dokazano. Jasno svrstavanje Mićunovića uz Đukanovića bio je signal "žestokim momcima", kako u Crnoj Gori, tako i u Beogradu, pa su se neki od najuticajnijih Crnogoraca, oficira "Crvenih beretki" stavili Crnoj Gori na raspolaganje.

7. Čuvao Zorana Đinđića

U ratnoj 1999. godini lično je obezbeđivao Zorana Đinđića, koji se pred pretnjama u Srbiji sklonio u Crnu Goru. Potom su stizali i drugi iz ondašnjeg DOS-a. Ljudi upoznati u političku elitu bili su skloni tvrdnji da su malobrojni značajniji srpski političari ili intelektualci koji ne poznaju Mićunovića.

– Ne volim da o tome govorim. Gadio bih se sam sebe kad bih okolo pričao šta sam za koga učinio i koga sam zaštitio. Najbolje to znaju oni koji su sa svojim problemima kod mene dolazili, iako su to odmah zaboravili čim bi se dograbili kakve bilo vlasti u Beogradu. Ali, ja uopšte nisam važan, niti sam očekivao da mi neko kaže i hvala. Krivo mi je jedino što su se nekadašnji opozicionari, posle dolaska na vlast, prema Crnoj Gori ponašali mnogo gore i od samog Miloševića, koji je ipak izbegavao da o Crnogorcima govori kao o mafijašima i NATO plaćenicima. To je tek kasnije postao omiljeni srpski demokratski rečnik – govorio je tih godina Brano Mićunović.

Foto: beta/n.petrovic

8. Voli Zvezdu, Terziću kao brat

Nije tajna da Mićunović voli fudbal, bio je finansijer FK "Sutjeska", a nije se odrekao prijateljstva sa Zvezdanom Terzićem.

- Brana Mićunovića ne doživljavam kao prijatelja, nego kao člana porodice. I on mene. To je najmudriji, najinteligentniji čovek kog sam ikada sreo u životu. Čovek koji ima izgrađen sistem vrednosti, drugačiji od ostalih. Čast i kodeks su kod njega na najvišem nivou - svojevremeno je izjavio Terzić.

Mićunović je navijač "Crvene zvezde", sa Dejanom Savićevićem, predsednikom FSCG i Draganom Džajićem je prijatelj. Kad su Džaju uhapsili, rekao je: "Ako vlasti u Beogradu zaista nemaju da uhapse nijednog kriminalca, pre Džajića, onda neka im služi na čast, jer su Džaja i Tito legende".

9. Zvanično - nije bogat, ali na Kipru ima firme

Prema podacima Uprave za nekretnine, Branislav Mićunović nije bogat kao neki drugi crnogorski tajkuni. On u Budvi poseduje parcelu od 1.772 metra kvadratna, na kojoj je sagradio dva naknadno legalizovana objekta. U rodnom Nikšiću, prema katastru, poseduje poslovni prostor od 52 kvadrata i 370.130 kvadrata zemljišta u mestu Kamensko. To zemljište se vodi kao susvojina, koju deli sa još dva lica. Na Žabljaku poseduje parcelu 1.126 kvadrata koja se vodi kao nasledstvo, a koju deli sa poslovnim partnerom Savom Grbovićem, koji je većinski vlasnik Lutrije Crne Gore i jedan od članova uprave Mićunovićeve firme "Džek pot".

Tako je formalno. Međutim, Mićunovićevi bliski rođaci i prijatelji poseduju lance firmi i komplekse zemljišta na najboljim lokacijama. To navodi na zaključak da Mićunović u Crnoj Gori posluje preko preduzeća registrovanih na povezana lica i of-šor firme iza kojih stoji lično ili preko prijatelja. Na svoje i ime supruge Svetlane registrovao je preduzeća van Crne Gore, na egzotičnim destinacijama, kao što je Kipar.

10. Poseduje tri kazina

Zanimljivo je da od ukupno sedam kazina u Crnoj Gori tri drži firma "Džek pot", čiji je osnivač i vlasnik Branislav Mićunović zajedno sa Savom Grbovićem, koji je, zvanično, većinski vlasnik i Lutrije Crne Gore.

11. Veze sa Šarićem

Nakon izbijanja afere "Balkanski ratnik", u kojoj je zaplenjeno više tona kokaina, italijansko tužilaštvo je saopštilo da je klan Darka Šarića za šverc narkotika koristio infrastrukturu tranzita cigareta stvorenu devedesetih. Glavnooptuženi u aferi "Balkanski ratnik", Darko Šarić navodno je bio u bliskim odnosima sa Branom Mićunovićem. To je saopšteno nedavno na suđenju u Beogradu. Na insistiranje odbrane, ime Mićunovića je, međutim, zatamnjeno.

Foto: printscreen

12. Sinu dao ime po Giški

Na grobu svog kuma Đorđa Božovića održao je govor koji je kasnije osvanuo i na internetu.

– Kada si letos dolazio u Crnu Goru, koja je pod komunističkom strahovladom ćutala 50 godina, proveo si pola sata u manastiru Ostrog. Najdirljivije je što su tada mnogi prvi put ušli da se pomole svetom Vasiliju Ostroškom. U Italiji si odgovarao za delo koje nisi počinio, a mi smo ovde sve činili da tražimo obnovu procesa zbog kojeg si odležao šest i po godina robije. Nedavno je došla presuda milanskog suda da je Đorđe oslobođen. Kad se vratio u zemlju bio je neobično srećan što se stvari pomeraju napred, što stasava opozicija i predlagao mi da se ne uključujem u stranke, već da budemo uz svoj narod i njemu od pomoći. Ali, kako su iz Hrvatske počeli da stižu stravični podaci koje srpska štampa još nije objavila, da srpski narod ponovo biva žrtvom ustaške kame, tom prilikom si mi rekao da je vreme za rat. I otac Đorđa Božovića, Gavro se za vreme Prvog svetskog rata vratio iz Amerike samo da bi se borio za srpstvo. Kao sin Gavrov znao je da je došlo vreme za odbranu svog ugroženog naroda.

"Mene zove moj narod i ja moram da idem!" Kad sam te ispraćao na put pre polaska u Gospić obećao sam da ću doći s dvadeset Crnogoraca. Nisam hteo ni sa jednim od njih da se pozdravim, verujući da ćemo se uskoro sresti. U subotu, pre pogibije, razgovarali smo telefonom i dogovorili se za datum mog dolaska s našim Crnogorcima. "Ali,samo ako se pojave s crnogorskim kapama", sećam se da je Đorđe napomenuo. Kad su mi sutradan javili da je stradao, nisam poverovao. Mislio sam da metak Đorđu ne može ništa i tada sam pustio suzu, što nikad ne činim. Otišao je u Gospić, u proboj, kako bi zauzeli kasarnu koju je vojska napustila i predala je ustašama. Elitnoj gardi, Srpskoj gardi dali su zadatak da je ponovo oslobodi. Kad su krenuli u proboj došlo je do velike vatre, Đorđe je ostao sam, odsečen, i rekao - za nas nema povlačenja! Već su počeli da nam ginu drugovi. Šta će nama da kažu majke u Beogradu i Kruševcu? Kako mi živi da se vraćamo? Moramo napred, odstupanja nema – rekao je Mićunović na grobu svog prijatelja i kuma.

Mićunović je u znak sećanja na kuma Gišku svom sinu dao ime Đorđe.