SRBIJA NEMA MNOGO VREMENA, MORA DA SE SPREMI! Ameri i Zapad imaju mračne planove na Balkanu, treba držati na oku razmeštanje dodatnih NATO snaga u BiH, ali i u Grčkoj - VELIKA BURA JE NA POMOLU!
Podeli vest
Rastuće tenzije između Zapada i Rusije oko Ukrajine govore da su na pomolu još burnija vremena, za koja se treba spremiti, i u kojima treba shvatiti sa koje strane preti stvarna opasnost. Amerikanci odbijaju da razgovaraju sa Rusijom ne samo o BiH, već i o balkanskom pitanju uopšte, što neminovno ukazuje na postojanje nekih vrlo mračnih planova
Sila sa Zapada se ponovo gomila na zapadnim ruskim granicama.
Još je Vinston Čerčil govorio, „kada ne možeš ili ne želiš da rešiš problem, onda formiraj radnu grupu". Na sličan način bi se mogli posmatrati i svi specijalni izaslanici na Balkanu koje su poslale zapadne zemlje. To govori koliko vlade tih zemalja nemaju ideju šta da rade u BiH, Srbiji i na Kosovu
26.12.2021
17:50
Da li je na pomolu povratak u 1939?
U strogo vojnom smislu - nikako. Za razliku od „četvrtog rajha" u pokušaju (poljski vicepremijer misli na Nemačku, odnosno EU - kao i Boris Džonson pre pet godina - ali je jasno da bi današnja EU bila tigar od papira bez NATO, koji bi, opet, bio jednako beznačajan bez SAD), treći je istinski posedovao najmoćniju vojsku tadašnjeg doba i, usled nedostatka ključnog elementa nuklearnog odvraćanja, bio spreman da je koristi u klasičnom smislu, kao silu kopnene invazije, čak i protiv ogromnog Sovjetskog Saveza, analizira politikolog Aleksandar Pavić.
A njegova vojska još uvek je bila prožeta pruskim vojnim duhom, dodatno fanatizovanim nacističkom ideologijom rasne superiornosti i predodređenosti za vladavinu svetom.
Poslednji ruski poziv
Današnji rajh u pokušaju - nazovimo ga kolektivnim Zapadom - niti ima tu monolitnu kopnenu moć (bar ne koncentrisanu u Evropi), niti tu gvozdenu prusku disciplinu, niti ideološku fanatizovanost te vrste (mada definitivno poseduje kompleks civilizacijske, pomešan sa ostacima rasne superiornosti koju otvoreno ne artikuliše samo zbog političke korektnosti), niti takve ideale za koje je spreman da kolektivno gine. Naprotiv, strah od smrti - kao posledica radikalne sekularizacije, odnosno diskreditacije svih tradicionalnih društvenih duhovnih temelja, pa tako i vere u večni život - postao je možda njegova najjača ideološka potka, ključna poluga upravljanja ne samo ljudima već i ljudskom svešću.
Plus, ruska vojska je, tokom Putinovog mandata, postala takva sila da joj kolektivna Evropa ne može parirati, a kamoli Ukrajina, čak i uz svu zapadnu pomoć. Tako da uopšte ne preteruje bivši šef izraelske obaveštajne službe Jakov Kedmi kada kaže da bi Rusija, u slučaju ukrajinske agresije na Donbas, mogla da potpuno uništi ukrajinsku vojsku za pet do deset sati, bez prelaska ukrajinske granice.
Što se tiče neprestanih zapadnih optužbi da Rusija „samo što nije" napala Ukrajinu, to jednostavno treba posmatrati kao sofisticiraniju verziju povika „drž'te lopova".
Ako bude bilo ikakve agresije, to će biti ukrajinska na Donbas, prvenstveno radi izazivanja ruske reakcije, posle čega bi zapadna propaganda to ponudila kao „krunski dokaz" ruske agresije, i odlučujući argument za dizanje svojevrsnog novog Berlinskog zida, ovog puta prema istoku, prvenstveno radi onemogućavanja konsolidacije evroazijskog kopna.
Dodatno, Rusija je, prvi put u istoriji, stekla ključnu vojno-tehnološku premoć nad kolektivnim Zapadom, tako da ni tih desetak hiljada zapadnih vojnih instruktora u Ukrajini koje pominje Marija Zaharova ne predstavljaju nikakav faktor „obuzdavanja". I to ne samo zbog toga što Rusi imaju najveći nuklearni arsenal na svetu, i to, po rečima Sergeja Šojgua, modernizovan u stepenu od 89 odsto, već i zbog posedovanja hipersoničnog oružja kojeg Zapad - odnosno Amerikanci - jednostavno nema, kao što je primetio ladimir Putin u svom godišnjem obraćanju Ministarstvu odbrane, a nedavno priznao i general američkih svemirskih snaga, Dejvid Tompson. A i novih „igrački" poput nuklearnih torpeda Posejdon, koja mogu da zbrišu i radioaktivno zatruju, na primer, celu američku obalu.
Foto: Fotoilustracija/AP/Reuters
Zašto je onda sadašnja kriza oko Ukrajine toliko opasna da su Rusi smatrali potrebnim da izdaju svoje najoštrije upozorenje kolektivnom Zapadu, odnosno Sjedinjenim Državama i NATO-u, od (navodnog) kraja Hladnog rata?
Zašto su uputili dva dokumenta koja mnogi nazivaju ultimatumima, a zapravo su poslednji ruski poziv Amerikancima vazalima na ozbiljne, suštinske razgovore o kolektivnoj bezbednosti, razorenoj skoro do temelja nastavkom širenja NATO-a na istok posle pada Berlinskog zida i mnogonajavljivanog „kraja istorije" - uprkos upozorenjima legendi američkog establišmenta, poput Džordža Kenana, arhitekte doktrine „obuzdavanja" SSSR-a.
Pitanje života i smrti
Čisto egzistencijalno, Rusija se oseća ugroženom razmeštanjem sistema protivraketne odbrane u Poljskoj i Rumuniji, koji mogu vrlo lako da se pretvore u ofanzivne sisteme naoružane krstarećim raketama „Tomahavk" nadomak ruskih granica. Uz to, mada još ne poseduju aktivne hipersonične rakete, Amerikanci nisu daleko od prvog razmeštanja raketa „Tamni orao" (DarkEagle).
Ako bi se one razmestile npr. u Ukrajini, vreme ruske reakcije na njihovo lansiranje bi bilo svedeno, po rečima ruskog predsednika, na nekih pet minuta, što je, u kontekstu nuklearne ravnoteže straha, opasno malo vremena da se reaguje, ili da se utvrdi preko „vruće linije" da li je možda reč o incidentu ili grešci.
Zato su Rusi ranijih godina izražavali otvoreno negodovanje zbog američkog jednostranog istupanja iz sporazuma o antibalističkoj odbrani iz 1972. (2002) i o zabrani razmeštanja raketa kratkog i srednjeg dometa iz 1987. (2019).
Ti hladnoratovski sporazumi činili su kičmu strateške stabilnosti, kao najbolji garanti obostranog uništenja u slučaju izbijanja nuklearnog rata, odnosno kao ključni faktor odvraćanja od započinjanja nuklearnog rata.
I zato su Rusi, kada su videli da ih niko ne sluša, krenuli u temeljnu, masovnu vojnu obnovu, shvatajući da su ponovo, slično situaciji uoči Drugog svetskog rata, suočeni sa neprijateljem koji ima ambiciju da stekne takvu vojnu premoć da može da diktira uslove, pa čak i zahteva njihovu kapitulaciju.
Sada su stekli premoć u ključnim aspektima, tako da su čak u poziciji da isporučuju zahteve zapadnim prestonicama. Međutim, ono što se nije promenilo jeste da su i dalje suočeni sa suparnikom koji teži ka odlučujućoj premoći i ruskoj kapitulaciji.
Obojene revolucije ili njihovi pokušaji duž ruskih granica, neprestano satanizovanje Rusije u zapadnim medijima koje se, ako išta, svakim danom dodatno pojačava, lažne zastave poput afera Skripalj i Navaljni, bezobzirno miniranje Severnog toka 2 (i, da ne zaboravimo, prethodno Južnog toka) - sve to ukazuje da je Rusija suočena sa beskompromisnim neprijateljem, koji neće prezati ni od čega.
Foto: AP PHOTO
Od igranja nuklearnog pokera, pa čak i ruleta, do rata protiv Rusije - do poslednjeg Ukrajinca i svakog drugog dovoljno blesavog da dobrovoljno prihvati ulogu topovskog mesa.
I zato je, po procenama ruskog državnog vrha, došlo do trenutka istine, do otvaranja svih karata, jer se radi, po rečima Dmitrija Peskova, o pitanju života i smrti za Rusiju. A Rusija sada, kao što je već rečeno, ima više nego dovoljno svojih aduta. I to ne samo u pogledu modernizovane vojske i nuklearnog potencijala, već i u istorijski bliskom strateškom partnerstvu sa Kinom, ogromnim prirodnim resursima, samosvojnosti u poljoprivrednoj proizvodnji i otklanjanju prevelike energetsko-izvozne zavisnosti od zapadnih tržišta.
Tako da je loptica sada u zapadnom, odnosno američkom dvorištu. I, kao što njeni zvaničnici ističu, Rusija neće predugo čekati na adekvatan odgovor niti dopustiti razna zamajavanja kroz dugačke, ciljano besmislene pregovore, pre nego što ne povuče sopstvene poteze koje smatra svrsishodnim, posle čega će, po rečima zamenika ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandra Gruška, „biti prekasno da se Moskva pita zašto je donela takve odluke i razmestila svoje oružane sisteme".
Bure puno baruta
Kako sve to utiče na naš region?
Treba obratiti pažnju na konstataciju Sergeja Lavrova, datu u intervjuu sarajevskom Oslobođenju, da Amerikanci u poslednje vreme odbijaju da razgovaraju sa ruskom stranom ne samo o BiH, već i o balkanskom pitanju uopšte, što neminovno ukazuje na postojanje nekih vrlo mračnih planova.
Jasno je da je kolektivni Zapad namerno krenuo u zaoštravanje situacije pokušajem nametanja novog „visokog predstavnika" u BiH mimo Saveta bezbednosti, odnosno Rusije i Kine, time pokazujući skoro otvoreni prezir prema tim dvema globalnim silama i stalnim članicama tog tela. A i svesni smo više puta ponovljene floskule da Zapad u ovom regionu ima „nezavršena posla", što u prevodu znači da samo još BiH i Srbija nisu usisane u NATO, kako bi se, posle pacifikovanja poslednjeg istinski proruskog faktora u pozadini novog Istočnog fronta, sva pažnja mogla usmeriti ka ruskim zapadnim granicama.
I treba držati na oku ne samo povremene pozive na razmeštanje dodatnih NATO snaga u BiH - npr. u Brčkom - nego i vidno povećanje američkog vojnog prisustva u Grčkoj.
Ako bi se, kojim slučajem, kolektivni Zapad ozbiljno - a ne samo površno - odazvao ruskom pozivu na razgovore, reči Sergeja Lavrova ukazuju na to da bi se, osim pitanja Ukrajine, nuklearne ravnoteže i daljeg širenja NATO na istok, na stolu moglo naći i pitanje Balkana.
Foto: Fotoilustracija
Međutim, ko može da poveruje da će neokonzervativna klika, koja je zavladala američkim spoljnopolitičkim establišmentom, odustati od svojih globalnih neotrockističkih ambicija i atavističke mržnje prema Rusiji i Rusima - a, posledično, i prema Srbima, i pravoslavlju uopšte?
Teško je u to poverovati, pogotovo jer je zapadni sistem upao u takvu krizu iz kakve je tradicionalno izlazio samo kroz izazivanje kriza i ratova. A i sam Vladimir Putin je na već pomenutom sastanku sa ruskim vojnim vrhom istakao da ni zapadne pravno obavezujuće garancije nisu nešto u šta se treba pouzdati, a kamoli usmene.
Sve ovo nužno ne znači da će izbiti nuklearni rat, ali najverovatnije znači da su na pomolu još burnija vremena, za koja se treba spremiti, i u kojima treba jasno shvatiti sa koje strane preti stvarna opasnost, uz svest da je kolektivni Zapad svojim „mirotvornim" potezima u našem regionu u poslednje tri decenije sve uradio da bure ostane puno baruta.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
ratko
pre 2 godine
ovo je tacno i Mi bi trebali nabaviti podhitno avione i dobru protivavionsku odbranu,ali ne rafale idiotske koje pravi zapad,nego suhoje ili migove
Zapadne zemlje pokušajima zastrašivanja, ucena i diktature pokušavaju da okrenu svetsku većinu protiv Rusije, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
Članstvo Ukrajine u NATO je apsolutno neprihvatljivo za Rusiju i ne može biti deo bilo kakvog mirovnog sporazuma, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja.
JužnaZamenik šefa južnokorejske diplomatije, Kim Hong-kjun, rekao je ruskom ambasadoru Georgiju Zinovjevu, da učešće severnokorejskih vojnika u tom ratu predstavlja kršenje rezolucija UN, i zahtevao njihovo trenutno povlačenje, saopštilo je južnokorejsko ministarstvo spoljnih poslova, preneo je britanski Gardijan.
Još je Vinston Čerčil govorio, „kada ne možeš ili ne želiš da rešiš problem, onda formiraj radnu grupu". Na sličan način bi se mogli posmatrati i svi specijalni izaslanici na Balkanu koje su poslale zapadne zemlje. To govori koliko vlade tih zemalja nemaju ideju šta da rade u BiH, Srbiji i na Kosovu
Ukrajinski dronovi izveli su napad na fabriku „Tajfun“, deo ruskog vojno-industrijskog kompleksa, smeštenu u gradu Kaluga u Kaluškoj oblasti. Ovu informaciju saopštio je Andrij Kovalenko, šef Centra za borbu protiv dezinformacija pri Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine.
Ukrajinske specijalne službe od 2005. godine identifikovale su Rusiju i Belorusiju kao ključne protivnike, izjavio je za RIA Novosti bivši pukovnik Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) Aleksandar Mazur.
Slobodan Georgiev, urednik u antisrpskom mediju tajkuna Dragana Šolaka i potpaljivač haosa u Srbiji, besan je na predsednika Srbije Aleksandra Vučića jer je odbrusio britanskom novinaru za vreme intervjua, a u vezi sa NATO agresijom na Srbiju 1999. godine.
Poslanici Skupštine Srbije započeli su danas sednicu na čijem je dnevnom redu, između ostalog, Predlog budžeta za 2025. godinu, a već sam dolazak na sednicu obelezio je incident kada su dve žene pokušale da u ovu instituciju unesu biber sprej.
Član Predsedništva Srpske napredne stranke Miroslav Čučković tokom gostovanja u "Info jutru" govorio je o propagiranju grašanskog rata od strane opozicije, ali i o tome da narod ne želi takve.
Ćerka predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, Gorica Dodik, razotkrila je kako pojedini mediji u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj manipulišu izjavama predsenika Srbije Aleksandra Vučića koje je dao za BBC.
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
U susret Novoj godini srpsko tržište preplavljeno je ponudama novogodišnjih dekoracija, kao i ukrasa, a naše istraživanje pokazalo je da kupovina ukrasa može da vas košta od 10.000 do 20.000 dinara.
Jedan Srbin našao se u teškoj situaciji nakon 12 godina braka, kada se tokom razvoda suočio s mogućnošću da ostane bez krova nad glavom, uprkos tome što je, kako tvrdi, uložio značajna sredstva u zajednički dom.
Pančevac Luka Alerić podelio je na svojim društvenim mrežama video u kojem je pokazao kako je, tokom kišnih i snežnih dana u centru svog grada postavio besplatne kišobrane i time pomogao svojim sugrađanima, posebno mladima koji nisu bili opremljeni za novonastale vremenske uslove.
Grejna sezona je počela pre nešto manje od mesec dana, a već od tada je evidentirano više od 540 požara na građevinskim objektima, prilikom čega je stradalo sedam osoba, dok je 19 lica povređeno.
Nasilnik D.J (43) uhapšen je juče zbog sumnje da je satima držao zaključanu emotivnu partnerku (48) u jednom stanu u Obrenovcu, a da je za to vreme tukao, vukao za kosu i nazivao pogrdnim imenima!
Alija Balijagić (65) koji je uhapšen u četvrtak u selu Pribojska Goleš zbog ubistva brata i sestre Milenke i Jovana Madžgalja, ima sina iz vanbračne veze i nikada nije služio vojsku, pokazuju podaci iz njegove biografije.
Žena čiji identitet nije objavljen teško je povređena u subotu u Rakovici kada ju je na pešačkom prelazu udario automobil, a zatim preko nje prešlo drugo vozilo!
Ninela Radičević, majka Ane Božović, devojčice koja je ubijena u OŠ "Vladislav Ribnikar", oglasila se na svom Fejsbuk profilu i objavila kako se oseća nakon ćerkine smrti.
Boriša Simanić se vratio u repRezentaciju Srbije nakon što je ostao bez bubrega na Svetskom prvenstvu u Minili, a njegov stric Mladen se prisetio najtežih momenata.
Košarkaška reprezentacija Srbije savladala je selekciju Danske (98:51), plasira se na Evropsko prvenstvo 2025. godine, a poznato je i kada će saznati rivale.
Selektor fudbalske reprezentacije Srbije, Dragan Stojković, čestitao je kolegi iz košarkaškog nacionalnog tima, Svetislavu Pešiću, na osvojenom plasmanu na Evrobasket 2025. godine.
Poznati košarkaški stručnjak Marin Sedlaček ispričao je jednu zanimljivu anegdotu sa Evropskog prvenstva u Nemačkoj 2022. godine i otkrio koliko Nikoli Jokiću znači igranje za reprezentaciju Srbije.
Danilo Lazović, rođen na današnji dan 1951. godine, često je u serijama i filmovima glumio kafanske tipove, ali u stvarnosti nije voleo kafanu. Svoje četvoro dece je iz centra preselio na periferiju Beograda da bi odrastali u prirodi.
Kiseli kupus je najbitniji deo zimnice tokom sezone i zimska salata na svakom stolu srpskog domaćinstva. Recept po kome su ga pripremali naši stari, originalan je i najbolji kako bi vam kiseli kupus bio savršeno ukiseljen.
Šeron Stoun bila je gošća Filmskog festivala u Torinu, a prisustvovala je ceremoniji otvaranja, gde je odmah počela sa serijom neobičnih modnih izdanja.
Sara Džesika Parker nedavno je posetila Filmski festival u Torinu, ali ovaj put nije bila u centru pažnje kao glavna zvezda, već kao podrška svom suprugu, glumcu Metjuhu Broderiku.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.