Plan "Velikog reseta" koji je objavio predsednik Svetskog ekonomskog foruma (SEF) Klaus Švab predviđa kardinalnu promenu svetskog društveno-ekonomskog poretka. Švab to naziva prelaskom sa starog kapitalizma na novi, "inkluzivni" kapitalizam, i oslobađanjem čovečanstva od privatne svojine
Međutim, ako su ruski komunisti pre više od sto godina ukinuli privatnu svojinu nad sredstvima za proizvodnju, nad opredmećenim kapitalom, ukinuvši na taj način i eksploataciju čoveka nad čovekom, globalisti, danas, nameravaju da ukinu ličnu svojinu, to jest, imovinu koja je namenjena za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba - stanove, kuće, poljoprivredno zemljište, odeću, kućne potrepštine itd.
Ida Auken (Ida Auken) član takozvanog Saveta za globalnu budućnost gradova i urbanizaciju (Global Future Council on Cities and Urbanization), koji funkcioniše u okvirima Svetskog ekonomskog foruma, likujući objavljuje: „Dobrodošli u 2030. godinu. Dobrodošli u moj grad, tačnije, naš grad. Ja ništa ne poseduje. Nemam automobil, nemam kuću, nemam tehniku, nemam odeću."
Švab je mnogo oprezniji u izjavama. U svojoj knjizi „KOVID-19: Veliki reset" (2020. godine) govori da ljudi, što je moguće pre, treba da se oslobode želje za vlasništvom. U inkluzivnom kapitalizmu čovek mora da postane korisnik. Ipak, prava korišćenja nema bez prava svojine. Neko mora biti vlasnik, krajnji upravnik imovine. Švab zamagljuje ovo pitanje, no iz onoga što je izložio jasno je da je krajnji vlasnik - globalna elita.
Šačica ljudi („zlatni milion") već vlada najvećim delom objekata ekonomske i socijalne infrastrukture u svetu. Ona je ovladala i objektima takozvane intelektualne svojine, uzela u svoje ruke veliki deo utrobe Zemlje. „Zlatni milion" želi da privatizuje celu Vaseljenu. O takvim bezumnicima pisao je i sovjetski pisac naučne fantastike Aleksandar Beljajev u romanu „Prodavac vazduha" (prvi put objavljen 1929. godine). Engleski biznismen Bejli organizuje, negde u Zapolarju, na severu Jakutije, podzemnu fabriku za preradu atmosferskog vazduha. U fabrici je prvo vazduh deljen na sastavne komponente (kiseonik, vodonik, azot, helijum) a onda se iz njih dobijao finalni proizvod. Na primer, azot se pretvara u amonijak, azotnu kiselinu i cijanamid. Osnovni proizvod je - kuglica koja sadrži zgusnut kubni kilometar atmosferskog vazduha. Bejli se sprema da izađe na tržište sa svojim kuglicama i drugim proizvodima, no ove planovi, na sreću čovečanstva, nisu realizovani - fabriku uništavaju sovjetski crvenoarmejci.
Danas vidimo da grupa superbogatih želi, u nekom obliku, da ostvari Bejlijev neostvareni plan. Ovi bezumnici teže da prisvoje onaj deo prirode koji do današnjih dana nije davao nikakav profit, to jest, taj deo prirode treba neizostavno privatizovati i uključiti u tržišne odnose. Tada će vlast globalne elite nad svetom biti nenarušiva.
U izdanju Natural News 29. decembra 2021. pojavio se članak „Globalističke korporacije počinju da plene poljoprivredno zemljište u Americi putem eksproprijacije, kako bi zaustavile proizvodnju hrane u ime borbe protiv klimatskih promena"(Globalist corporations begin seizing farmland in America under eminent domain, to halt food production in the name of fighting climate change).
U članku se govori da će se u dogledno vreme u svetu pojaviti kompanije koje će pružati „ekosistemske usluge" (ecosystem services). Ekosistemi <http://ekoblog.info/sta-znate-o-ekosistemima/> su prirodne fabrike koje apsorbuju ugljen-dioksid i druge gasove „staklene bašte", prerađuju prljavu otpadnu vodu dajući, na kraju procesa, kiseonik i čistu pitku vodu. Pri tome čuvaju bioraznolikost, genetske kodove životinjskih (fauna) i biljnih (flora) vrsta. A ovi kodovi mogu zatrebati u rešavanju složenih zadataka iz sfere biotehnologije i genetskom inženjeringu.
Pristalice razvoja tržišta „ekosistemskih usluga" tvrde da je prvi uslov za stvaranje takvog tržišta uspostavljanje jasno određenih prava svojine nad prirodnim objektima (ekosistemima). „Ničija svojina" ili svojina u rukama „neodgovornih subjekata" stvara rizik od uništenja ekosistema. Svojina nad prirodnim resursima ekosistemskog karaktera treba da da bude u rukama vrlo „odgovornih" privrednih subjekata. Njihova usklađenost sa najstrožijim normama potvrđivaće… berze.
Privredni subjekti novog tipa već su dobili svoj naziv: „Kompanije za prirodne resurse" (Natural Asset Companies, NAC). One bi trebalo da postanu komercijalne strukture koje ostvaruju profit prodajom „ekosistemskih roba i usluga", takvih kao što je apsorpcija „gasova staklene bašte", zatim, prodaja kiseonika, čiste vode… Što se tiče genofonda koji se nalazi u privatizovanom ekosistemu, biološke i druge kompanije mogu se njime koristiti kada pribave licencu za odgovarajuću „intelektualnu svojinu". Vlasnici genetski i drugih informacija koje se odnose na floru i faunu divlje prirode, mogu biti samo „kompanije za prirodne resurse". Svi ostali su korisnici, koji to korišćenje plaćaju.
Foto: Reuters
KUPIJE ZEMLJU NEMILICE Bil Gejts među najvećim je zamljoposednicima u SAD
Opis modernog projekta „ekosistemske ekonomije" i „ekosistemskog tržišta" može izgledati kao buncanje ludaka, na čijem fonu bledi literarna fantazija Aleksandra Beljajeva. Ipak, navedeni projekat nije fantazija. On je deo plana Velikog reseta. Na sajtu Njujorške berze (NYSE) već se pojavila stranica posvećena kompanijama za prirodne resurse.
Čitamo: „Za rešenje veoma složenih problema vezanih za promenu klime i prelazak na održivu ekonomiju, NYSE i Intrinsic Exchange Group (IEG) prvi uvode novu klasu imovine zasnovanu na prirodi i prednostima koje daje priroda (takozvane ekosistemske usluge). NAC (kompanija za prirodne resurse) će odražavati unutrašnju i proizvodnu vrednost prirode i omogućiti štednju utemeljenu na životno važnim dobrima, koja leže u temeljima celokupne naše ekonomije i omogućavaju život na Zemlji. Primeri prirodnih aktiva koje mogu imati korist od NAC struktura uključuju predele kao što su šume, močvarna područja, koralne grebene, a takođe i obradivo zemljište, recimo farme". U tekstu se još piše je vezivanje ugljenika, bioraznolikost i čista voda.
Da bismo razumeli koliko su visoki ulozi autora projekta stvaranja tržišta ekosistemskih usluga, napomenuću da je ukupna vrednost prodate sirove nafte i prirodnog gasa u svetu krajem 2020. godine iznosila samo 4,68 triliona dolara.
Gore pomenuta struktura Intrinsic Exchange Group (IEG) zaključila je u septembru 2021. godine sporazum sa Njujorškom berzom o osnivanju „korporacija za prirodne resurse" i njihovo dovođenje na berzu. NYSE poseduje manjinski paket akcija IEG. Poslednju grupu ili partnerstvo čine: Međuamerička banka za razvoj, Fond Rokfeler i Aberdare Ventures. IEG je osnovao 2017. godine preduzetnik i zaštitnik prirodne sredine Daglas Eger (Douglas R. Eger). On je kao generalni direktor IEG komentarisao septembarski sporazum: „Zajedno će IEG i NYSE omogućiti investitorima pristup prirodnim bogatstvima, što će preobraziti našu industrijsku ekonomiju i učiniti je još pravednijom."
IEG je već razradila metode merenja ekoloških pokazatelja kompanija za prirodne resurse i njihovog prevođenja u vrednosni izraz. Među njima su takvi (pokazatelji) kao što su prodaja usluga ekosistema i prirodni kapital. Ovi pokazatelji dopunjavaju tradicionalne pokazatelje delatnosti kompanija. Njujorška berza je u četvrtom kvartalu 2021. godine pripremila listing standarda i računovodstvene izveštaje za kompanije za prirodne resurse i predala ih Komisiji za vrednosne papire i berzama SAD (SEC). Očekuje se da početkom 2022. SEC odobri dostavljenu dokumentaciju i u 2022. na berzama će se pojaviti prve kompanije za prirodne resurse.
Kao što se može videti iz dokumenata IEG i NYSE stvaranje kompanija za prirodne resurse počinje sticanjem zemlje koja poseduje potencijal da generiše ekosistemske usluge: „Kompanije za prirodne resurse su održiva preduzeća koja poseduju prava da pružaju ekositemske usluge, proizvedene na prirodnom, radnom ili hibridnom zemljištu". Pod „prirodnim" se podrazumeva zemljište koje nije zagađeno poljoprivrednom ili drugom čovekovom delatnošću. „Radna" su zemljišta koja se trenutno aktivno koriste. Prvenstveno je reč o poljoprivrednom zemljištu. Njima je moguće promeniti namenu: od proizvodnje poljoprivrednih proizvoda na davanje ekosistemskih usluga. „Hibridno" zemljište je ono koje delom pripada prvom, delom drugom tipu.
Niz milijardera se već uključio u kupovinu zemlje, pristupivši tako akumulaciji „prirodnog kapitala" i konverziji svojih virtuelnih (finansijskih) aktiva u fizičku aktivu, imovinu - zemlju.
U SAD se najčešće kao glavni kupac zemlje pominje Bil Gejts, najveći posednik poljoprivrednog zemljišta u Americi (u terminologiji IEG i NYSE - „radna zemlja"). Ukupno Gejts poseduje oko 242.000 akri na celoj teritoriji SAD. To je skoro 100.000 hektara. Ipak, Gejts nije najveći zemljoposednik u SAD.
Foto: Džef Bezos, osnivač i generalni direktor Amazona, važi za najbogatijeg čoveka na svetu AP/Photo
ZEMLJA JE NAJSIGURNIJ POSAO Džef Bezos, jedan od najbogatijih Amerikanaca
Prvo mesto među milijarderima koji su specijalizovani za kupovinu „prirodne zemlje" pripada medijskom magnatu Džonu K. Melounu (2,2 miliona akri u rančevima i šumama). Na drugom mestu je osnivač CNN-a Ted Tarner (2 miliona akri prvenstveno divlje prirode). Brzo rastu investicije u zemlju i osnivača Amazona Džefa Bezosa.
Amerikance veoma brine kupovina zemlje od strane milijardera. Pre svega zato što novi feudalci Amerike mogu započeti prenamenu korišćenja stečenih parcela.
Ponoviću još jednom naslov pomenutog članka objavljenog u Natural New: „Globalističke korporacije počinju da plene poljoprivredno zemljište u Americi putem eksproprijacije, kako bi zaustavile proizvodnju hrane u ime borbe protiv klimatskih promena". Naslov govori sam za sebe. Komentari su suvišni.
Odluka da se odloži Svetski ekonomski forum u Davosu, pakleni okrugli sto duboke države, mediji u Srbiji, ali i celom svetu su propratili uz "obrazloženje" da je to urađeno zbog omikron soja korona virusa (baš prikladno), a bilo je i izveštaja o pretnjama za učesnike sastanka.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Odluka da se odloži Svetski ekonomski forum u Davosu, pakleni okrugli sto duboke države, mediji u Srbiji, ali i celom svetu su propratili uz "obrazloženje" da je to urađeno zbog omikron soja korona virusa (baš prikladno), a bilo je i izveštaja o pretnjama za učesnike sastanka.
Osam osoba poginulo je tokom protekle noći u Kijevu, u masovnom ruskom napadu raketama i dronovima, saopštio je šef kijevske gradske vojne administracije Timur Tkačenko, dok je Finska zbog pretnji od ruskih dronova zatvorila deo svog vazdušnog prostora, a Poljska je podigla vojne avione.
Jedan od učesnika blokaderskih aktivnosti objavio je na društvenim mrežama da mu je, posle pešačenja do Kraljeva, nestala eksterna baterija, kao i USB kabl, zbog čega, kako je naveo, ne može da napuni telefon.
Jedan od učesnika blokaderskih aktivnosti objavio je na društvenim mrežama da mu je, posle pešačenja do Kraljeva, nestala eksterna baterija, kao i USB kabl, zbog čega, kako je naveo, ne može da napuni telefon.
Drekavac Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke (DS), kog su pre dva dana pripadnici Gledalačko-obaveštajne službe (GOSI) uhvatili kako ždere hamburgere u jednom restoranu brze hrane, i to prilično halapljivo, sada je najavio kako odlazi u Strazbur da, verovali ili ne, napada sopstvenu zemlju.
Uglješa Mrdić, narodni poslanik SNS i predsednik Odbora za pravosuđe, podneo je prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije, i to protiv glavnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal Mladena Nenadića.
Miloš Vučević, predsednik SNS, koja i posle skoro dvadeset meseci protesta i blokada, prema istraživanjima javnog mnjenja i dalje uživa natpolovičnu podršku biračkog tela, govori pozivu na nacionalno ujedinjenje, posledicama političkih previranja.
U Visočkoj banji, poznatoj kao srpski Tajland, lečenje bolesti poput reume, srčanih problema, kao i kožnih i očnih potpuno je besplatno, a smeštaj u zavisnosti od lokacije može se naći već za samo 1.000 dinara!
Nova naknada za male pošiljke iz zemalja van Evropske unije juče je zvanično stupila na snagu u državama članicama EU. Ova mera ne primenjuje se na Srbiju, pa građani koji naručuju robu na domaće adrese neće plaćati novu naknadu od 3 evra.
Visoke letnje temperature idealne su da slobodne dane provedemo kraj vode, a Srbija danas nudi mnogo modernih akva parkova za jednodnevne izlete i beg od svakodnevnih obaveza.
Veća grupa tinejdžera napala je noćas oko tri sata posle ponoći četvoricu radnika obezbeđenja bazena na Košutnjaku, jer im nije dozvoljeno da preskaču ogradu i kupaju se u bazenu.
Jako nevreme pogodilo je juče Hrvatsku, a nastavilo se i u toku noći. Vatrogasci sa Cresa morali su da reaguju kada je usled oluje pao bor na kamper i zarobio ljude.
Mladić F. J. (26), koji je juče ranjen u Novom Sadu, trenutno je u stabilnom stanju u KCV, dok policija intenzivno traga za napadačem, a kao glavni motiv ovog vatrenog obračuna navode se neraščišćeni odnosi sa drogom.
Teških 24 sata je iza lekara na Vojnomedicinskoj akademiji, a najteže je povređen montažer klima-uređaja koji je pao sa drugog sprata i zadobio prelom lobanje.
Ukoliko tražite šta da gledate ovog jula na Netflixu, filmski kritičari preporučuju tri potpuno različita ostvarenja: emotivnu dramu "Sullivan's Crossing", kultni španski hit "La Casa de Papel" i neobičnu animiranu senzaciju "The Amazing Digital Circus".
Ministar kulture Nikola Selaković uručio je juče u Nišu ugovore o finansiranju i sufinansiranju projekata iz oblasti kulture i naveo da je u prethodne četiri godine u razvoj kulturnih projekata u ovom gradu uloženo više od 280 miliona dinara.
Promena u hodu psa može da bude mnogo više od običnog znaka starenja. Novo istraživanje pokazuje da upravo ovaj detalj može da ukaže na razvoj demencije.
Kvin Devita (24), osnivačica kompanije za avanturistička putovanja "Outer Current Club", doživela je neprijatno i traumatično iskustvo tokom boravka u Tihom okeanu.
Beograd je bio domaćin jednom od najpoznatijih imena svetske parfemske scene - Jeremy Fragrance, čiji sadržaj o parfemima prati milionska publika širom sveta. U Lilly Drogerie prodavnici u TC Galerija Beograd održan je ekskluzivni događaj povodom predstavljanja njegove saradnje sa domaćim parfemskim brendom Manoard i promocije nove Extrait de Parfum kolekcije.
Tiktokerka Kristina Ljumanović, poznatija kao Zlatnalubenica, ponovo šokira budući da je čašu piva smestila između grudi i tako pokazala da joj ruke uopšte nisu potrebne.
Pevačica Mina Kostić nedavno je napustila psihijatrijsku kliniku "Dr Laza Lazarević", a sada su u osvanule njene prve fotografije i snimci iz porodičnog doma.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.