KREATORKA MOĆNE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE JE SA BALKANA?! Isplivale informacije o VODEĆOJ svetskoj kontroverzi, sada su stvari MNOGO JASNIJE!

ChatGPT, bot veštačke inteligencije koji može da odgovara na pitanja, piše eseje i programira računare, postao je u poslednje vreme vodeća svetska kontroverza o kojoj se naširoko raspravlja u medijima. Ono što se malo zna jeste interesantan podatak ko iza njega stoji i ko kroji tu njegovu neodoljivu ili problematičnu moć.

U pitanju je Mira Murati (34),jedan od vodećih mozgova istraživačke laboratorije za veštačku inteligenciju OpenAI.

Rođena je u Albaniji, iako se na internetu mogu naći podaci i da je indijskog porekla. Karijeru je započela u svetu investicionog bankarstva. Veteranka je kompanije „Tesla“, gde je bila nadležna za razvoj Model X, a u OpenAI-ju je od 2018.

Dok se svet iščuđava veštačkoj inteligenciji i raspravlja o njenim prednostima i manama, Muraijeva i njen tim su fokusirani na poboljšanje OpenAI proizvoda, prenosi portal „Zadovoljna“. Na kraju krajeva, milijarde dolara se oslanjaju na uspeh njihove tehnologije, koja bi mogla da bude najznačajnija u Silikonskoj dolini još od nastanka Ajfona.

Što se Muratijeve tiče, njeno interesovanje za veštačku inteligenciju počelo je 2013. godine, kada se pridružila „Tesli“. U to vreme, kompanija je pravila rane verzije autopilota, svog softvera za pomoć vozaču sa veštačkom inteligencijoma i radila je na robotima sa AI za fabrike. To ju je navelo da razmotri druge aplikacije iz stvarnog sveta.

Prešla je u „Leap Motion“ 2016. godine i tu se nadala da će interakciju sa računarom učiniti „intuitivnom kao igranje loptom“, ali ubrzo je shvatila da tehnologija zasnovana na virtuelnoj realnosti nije ni blizu da bude spremna za masovnu publiku.

Dok je Muratijeva razmišljala o svom sledećem potezu, došla je do zaključka da bi „masovni napredak u tehnologiji“ morao da igra ulogu u rešavanju najvećih svetskih izazova. To je dovelo do njenog pridruživanja OpenAI-u 2018. i njenog nadzora nad uvođenjem Dall-E i ChatGPT-a.

Dok je „Gugl“, uglavnom, svoje istraživanje veštačke inteligencije držao u tajnosti u laboratoriji, OpenAI je široko dostupan. Muratijeva smatra da bi zadržavanje laboratorijskih podataka u tajnosti samo izazvalo još veći šok u javnosti i da bi istu tu javnost trebalo uključiti u razgovor o delovanju AI.