Tramp neće ubiti NATO - Alijansa je već mrtva! Brutalna analiza iz Londona!

Hoće li NATO opstati ili neće?! O ovom pitanju se sve više raspravlja na Zapadu. Uplašeni, s jedne strane, „ruskom pretnjom", a sa druge „odbijanjem SAD da preuzmu vođstvo", Evropljani su počeli da aktivno razrađuju različite formule za održavanje alijanse bez Amerike.

Evo naslova koji dovoljno govore i sami po sebi: Politico, 23. februra: „NATO može uskoro da umre"; Vox, 17. marta: „Da li je Tramp već ubio NATO?" The Daily Telegraph, 20. marta: „Tramp neće ubiti NATO, alijansa je već mrtva.

Financial Times prenosi da glavne evropske članice NATO-a (Britanija, Francuska, Nemačka i nordijske zemlje) dogovaraju kako da preuzmu ključne funkcije pravljanja paktom radi odbrane kontinenta u narednih pet do deset godina.

Pitanje je naravno da li će SAD pristati na takve reforme. Financial Times citira neimenovanog evropskog zvaničnika koji je otvoreno rekao:

- Moraćemo da se dogovorimo sa Amerikancima, a nije jasno da će oni to želeti. Nije iznenađujuće što su podeljena mišljenja o spremnosti Amerikanaca da napuste mesto komandanta NATO u Evropi. Glasinu o tome su lansirali američki mediji, pozivajući se na izvore u Pentagonu, što je odmah podstaklo spekulacije o „deamerikanizaciji NATO" - navodi Tajms.

Holandska kolumnistkinja Karolin de Grujter smatra da su Evropljani pogrešno razumeli Trampa: on neće ostaviti Evropu samu, već želi da je „potpuno potčini, učini svojim protektoratom".

- Na sreću, Evropa se budi. Istraživanja javnog mnjenja sprovedenog u najvećim zemljama EU su pokazala da 51 odsto ispitanika Tramp smatra „neprijateljem Evrope", dok ga samo devet odsto smatra „prijateljem" - ističe  de Grujter.

Istovremeno, značajan broj evropskih autora dovodi u pitanje sposobnost Evrope da vodi bilo kakvu nezavisnu odbrambenu politiku. Među njima je i holandski kolumnista, Mikel Keres:

- Čak i ako izuzmemo nuklearno odvraćanje, koje je gotovo u potpunosti u rukama SAD, deamerikanizacija evropske odbrane je ogroman i složen zadatak. Evropi trenutno nedostaje niz osnovnih veština i resursa: od transportnih aviona do satelitskog nadzora. Štaviše, čak i kad bi Evropljani odlučili da daju sve od sebe, pod takvim uslovima bi im trebalo više od decenije da izgrade nezavisnu odbrambenu mašinu. A s obzirom na činjenicu da mnoge zemlje odbijaju da učestvuju u sumanutim projektima militarizacije Evrope, malo je verovatno da će oni biti sprovedeni - smatra Keres.

Danska premijerka Mete Frederiksen pokušala je da ovo prikaže kao „konflikt sever-jug". Objašnjavajući nepopustljivost zemalja južne Evrope, rekla je da „troše veoma malo novca na odbranu jer su dalje od Rusije".

Bilo bi dobro da je pričala samo o Italiji ili Španiji, ali je spomenula i Mađarsku. Kao da je Danska ili, još više, Britanija mnogo bliža Rusiji od Mađara! 

Evropljani su u žurbi. Navode da će na junskom samitu alijanse Americi predstaviti svoju novu viziju NATO.

Ali, ako ne budu uspeli da nađu zajednički jezik, malo je verovatno da će biti interesantni Trampu. Da bi sačuvao status Evrope kao protektorata, biće zainteresovan za nastavak rata između njenog Severa i Juga.

Na kraju krajeva, princip „zavadi pa vladaj" još niko nije ukinuo.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.