Udarno! Uz pomoć Putina zauzeli prestonicu! Najbrutalniji rat dobio neočekivan zaokret, Rusija ostvarila istorijsku pobedu!

U sudanskom građanskom ratu, koji traje više od dve godine, dogodio se dramatičan preokret – regularne oružane snage Sudana povratile su kontrolu nad glavnim gradom Kartumom, potisnuvši pobunjeničke Snage za brzu podršku (RSF). Ključnu ulogu u ovoj promeni, kako ocenjuju analitičari, odigrala je podrška Rusije i predsednika Vladimira Putina.

Ovo je prva velika strateška pobeda generala Abdela Fataha al-Burhana, vojnog lidera Sudana, koji je do sada kontrolisao jedino crvenomorsku luku Port Sudan. Kartum, obližnji aerodrom i gotovo ceo region Darfura nalazili su se u rukama pobunjenika još od početka sukoba u aprilu 2023. godine.

Rusija se umešala – sve češće prisustvo u Port Sudanu

Oporavak sudanske vojske, navodi se, nije slučajan. Visoki ruski zvaničnici često su boravili u Port Sudanu tokom protekle godine, a u februaru je objavljeno da Moskva pregovara sa Burhanom o izgradnji stalne ruske pomorske baze u toj luci. Takva baza bi Rusiji obezbedila prisustvo na jednoj od ključnih svetskih trgovačkih ruta.

Foto: Printscreen/Telegram/Rybar

U svetlu sve neizvesnije situacije u Siriji, gde su ruske baze ugrožene padom režima Bašara el Asada, ruski interes za Crveno more dodatno je porastao. Iako su ranije pripadnici ruske plaćeničke grupe Vagner bili optuženi da su snabdevali pobunjenike oružjem, Kremlj je godinama održavao kontakte sa obe strane. Sada, čini se, ruska podrška ide Burhanu.

Krvavi sukob bivših saveznika: Od rušenja Bašira do otvorenog rata

Građanski rat u Sudanu započeo je nakon raskola između dva bivša saveznika – generala Burhana, komandanta vojske, i Mohameda Hamdana Dagalóa, poznatijeg kao Hemedti, vođe RSF-a. Njih dvojica su sarađivala 2019. godine kada je srušen višedecenijski lider Omar al-Bašir, a vojska preuzela vlast.

Do sukoba je došlo 2023. kada su se razišli po pitanju buduće raspodele moći u zemlji. Hemedtijeve jedinice brzo su napredovale i zauzele Kartum. Sudan se tada ponovo pridružio listi afričkih zemalja pogođenih oružanim sukobima – među kojima su DR Kongo, Mali, Burkina Faso, Etiopija i Somalija.

Stradanje civila i opasnost od raspada države

Najveće žrtve, kao i uvek, jesu civili. Prema podacima američkog izaslanika za Sudan, u sukobu je stradalo više od 150.000 ljudi. Iako je vojska sada ponovo u glavnom gradu, borbe nisu gotove – postoji velika opasnost da se rat preseli u Darfur, regiju koja je i ranije bila poprište masovnih zločina.

RSF i dalje kontroliše značajan deo Darfura, uključujući i urbane centre. Postoji strah da bi sukob mogao dodatno destabilizovati zemlju, a pojedini posmatrači upozoravaju na opasnost da Sudan postane nova „propala država“, poput Libije nakon svrgavanja Muamera Gadafija.

Foto: Printscreen/Telegram/Rybar

Podela zemlje kao potencijalni scenario – ali i novo krvoproliće

Iako većina stručnjaka ne očekuje novu podelu Sudana, mogućnost da pobunjenici uspostave paralelnu administraciju na teritorijama koje kontrolišu ne može se isključiti. RSF je već najavio formiranje vlastitih institucija, ali reputacija te formacije narušena je optužbama za masovne zločine.

Podsetimo, Sudan je već prošao kroz sličan proces kada se 2011. godine Južni Sudan odvojio, što je ubrzo dovelo do novog građanskog rata i humanitarne katastrofe. Slično bi moglo da se dogodi i sada, upozoravaju analitičari.

Zlato, nafta i strane sile: Igra interesa u pozadini rata

Rat u Sudanu nije samo lokalni sukob – iza njega stoji i globalna borba za resurse i uticaj. Ruska grupa Vagner već godinama kontroliše nekoliko rudnika zlata, dok je Kina zainteresovana za eksploataciju i nafte i plemenitih metala.

Američka administracija Džoa Bajdena zvanično je podržala redovnu vojsku, a RSF optužila za genocid. S druge strane, administracija Donalda Trampa za sada zauzima neutralan stav, ali se našla na udaru kritika zbog ukidanja USAID-a, što je dodatno pogoršalo humanitarnu situaciju u zemlji koja je već na ivici gladi.