Spremite hranu, bežite u skloništa! Milioni širom Evrope dobili zabrinjavajuće poruke, priča se i o nuklearnom udaru!

Evropske zemlje ubrzano sprovode pripreme za mogući veliki sukob, uvodeći mere koje do pre nekoliko godina deluju kao scenario iz filmova o apokalipsi. Zvanične brošure, nacionalne smernice, vodiči za preživljavanje i čak simulacije masovne evakuacije postali su deo državnih planova širom kontinenta. Građanima se preporučuje da promene način razmišljanja – da pređu na, kako ga zovu evropski lideri, „ratni mentalitet“.

Na bezbednosnom forumu u Briselu, generalni sekretar NATO Mark Rute poručio je: „Vreme je da razmišljamo kao u ratu“. U pozadini tog poziva leži bojazan da bi ruski predsednik Vladimir Putin, osokoljen dešavanjima u Ukrajini, mogao da proširi sukob dalje ka zapadu, dok istovremeno Sjedinjene Države sve više distancirano posmatraju evropsku bezbednost.

Masovna edukacija i skladištenje zaliha

Evropska komisija već poziva građane da obezbede minimum trodnevne zalihe hrane, vode i osnovnih potrepština. Zvanična poruka glasi – spremnost počinje u kući. U martovskim smernicama EK insistira se na stvaranju kulture „otpornosti“ i pripreme za krizne situacije.

Nemačka je ažurirala svoju „Opštu okvirnu direktivu o odbrani“, predviđajući promene u svakodnevnom životu u slučaju oružanog sukoba, dok su druge zemlje otišle i korak dalje u konkretnim uputstvima.

Švedska: „Uđite unutra, zatvorite prozore i vrata“

Švedska je već distribuirala priručnik „Ako dođe do krize ili rata“ milionima domaćinstava. U brošuri se građanima savetuje da se, u slučaju napada, sklone u kuću, zatvore prozore i vrata, i isključe ventilaciju. U slučaju nuklearnog napada, preporučuje se potražiti sklonište kao u slučaju vazdušne opasnosti – uz poruku da „nivo zračenja značajno opada nakon nekoliko dana“.

Finska: Skloništa zakonska obaveza još od 1950-ih

Za Finsku, koja ima najdužu granicu sa Rusijom (1.340 km), priprema za odbranu nije novost već deo državne kulture. Građevinski zakoni obavezuju gradnju skloništa u svim stambenim i poslovnim objektima još od sredine prošlog veka. Posle pridruživanja NATO-u 2023. godine, Finska je dodatno pojačala mere predostrožnosti.

Prema zvaničnim podacima, zemlja trenutno ima 50.500 skloništa, što je dovoljno za zaštitu oko 4,8 miliona ljudi – od ukupno 5,6 miliona stanovnika. U novembru 2024, Ministarstvo unutrašnjih poslova izdalo je nove smernice za slučaj dugotrajnih nestanaka struje, nestašica vode, komunikacionih prekida, ekstremnih vremenskih uslova i potencijalnih vojnih napada.

Nesklad među članicama: Jug Evrope još uvek opušten

Za razliku od nordijskih i centralnoevropskih zemalja, države poput Portugala, Italije i Velike Britanije imaju znatno opušteniji pristup. Italija se više fokusira na pretnje iz pravca severne Afrike, dok Velika Britanija – čiji je arhipelag poslednji put napadnut još 1066. godine – rusku pretnju percipira slabije.

Ključno pitanje: Da li građani shvataju opasnost?

Uprkos brošurama i izjavama političara, ostaje dilema da li stanovništvo zaista ozbiljno doživljava ove preporuke. Stručnjaci upozoravaju da bez suštinske promene kolektivnog stava i ponašanja, mere pripreme mogu ostati samo birokratska formalnost. Evropi, po svemu sudeći, više nije luksuz da razmišlja u mirnodopskim kategorijama.