Spremite hranu, bežite u skloništa! Milioni širom Evrope dobili zabrinjavajuće poruke, priča se i o nuklearnom udaru!

Evropske zemlje ubrzano sprovode pripreme za mogući veliki sukob, uvodeći mere koje do pre nekoliko godina deluju kao scenario iz filmova o apokalipsi. Zvanične brošure, nacionalne smernice, vodiči za preživljavanje i čak simulacije masovne evakuacije postali su deo državnih planova širom kontinenta. Građanima se preporučuje da promene način razmišljanja – da pređu na, kako ga zovu evropski lideri, „ratni mentalitet“.

Na bezbednosnom forumu u Briselu, generalni sekretar NATO Mark Rute poručio je: „Vreme je da razmišljamo kao u ratu“. U pozadini tog poziva leži bojazan da bi ruski predsednik Vladimir Putin, osokoljen dešavanjima u Ukrajini, mogao da proširi sukob dalje ka zapadu, dok istovremeno Sjedinjene Države sve više distancirano posmatraju evropsku bezbednost.

Masovna edukacija i skladištenje zaliha

Evropska komisija već poziva građane da obezbede minimum trodnevne zalihe hrane, vode i osnovnih potrepština. Zvanična poruka glasi – spremnost počinje u kući. U martovskim smernicama EK insistira se na stvaranju kulture „otpornosti“ i pripreme za krizne situacije.

Nemačka je ažurirala svoju „Opštu okvirnu direktivu o odbrani“, predviđajući promene u svakodnevnom životu u slučaju oružanog sukoba, dok su druge zemlje otišle i korak dalje u konkretnim uputstvima.

Švedska: „Uđite unutra, zatvorite prozore i vrata“

Švedska je već distribuirala priručnik „Ako dođe do krize ili rata“ milionima domaćinstava. U brošuri se građanima savetuje da se, u slučaju napada, sklone u kuću, zatvore prozore i vrata, i isključe ventilaciju. U slučaju nuklearnog napada, preporučuje se potražiti sklonište kao u slučaju vazdušne opasnosti – uz poruku da „nivo zračenja značajno opada nakon nekoliko dana“.

Finska: Skloništa zakonska obaveza još od 1950-ih

Za Finsku, koja ima najdužu granicu sa Rusijom (1.340 km), priprema za odbranu nije novost već deo državne kulture. Građevinski zakoni obavezuju gradnju skloništa u svim stambenim i poslovnim objektima još od sredine prošlog veka. Posle pridruživanja NATO-u 2023. godine, Finska je dodatno pojačala mere predostrožnosti.

Prema zvaničnim podacima, zemlja trenutno ima 50.500 skloništa, što je dovoljno za zaštitu oko 4,8 miliona ljudi – od ukupno 5,6 miliona stanovnika. U novembru 2024, Ministarstvo unutrašnjih poslova izdalo je nove smernice za slučaj dugotrajnih nestanaka struje, nestašica vode, komunikacionih prekida, ekstremnih vremenskih uslova i potencijalnih vojnih napada.

Nesklad među članicama: Jug Evrope još uvek opušten

Za razliku od nordijskih i centralnoevropskih zemalja, države poput Portugala, Italije i Velike Britanije imaju znatno opušteniji pristup. Italija se više fokusira na pretnje iz pravca severne Afrike, dok Velika Britanija – čiji je arhipelag poslednji put napadnut još 1066. godine – rusku pretnju percipira slabije.

Ključno pitanje: Da li građani shvataju opasnost?

Uprkos brošurama i izjavama političara, ostaje dilema da li stanovništvo zaista ozbiljno doživljava ove preporuke. Stručnjaci upozoravaju da bez suštinske promene kolektivnog stava i ponašanja, mere pripreme mogu ostati samo birokratska formalnost. Evropi, po svemu sudeći, više nije luksuz da razmišlja u mirnodopskim kategorijama.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.