Putine, misli o ovome! Hazinovo proročanstvo zatreslo Rusiju: Ponoviće se stravična 1998. godina, mora hitno da se reaguje...

Rusiji preti ponavljanje scenarija iz 1998. godine, kada je kolaps finansijskog sistema izazvao ozbiljnu ekonomsku krizu, upozorava poznati ruski ekonomista Mihail Hazin.

Govoreći o trenutnoj situaciji, Hazin je ukazao na ogroman višak novca u bankarskom sektoru – između 50 i 60 triliona rubalja – koji, u slučaju popuštanja monetarne politike, može izazvati eksplozivnu inflaciju i destabilizaciju privrede.

- Ključni problem nije samo u pojedincima koji su otišli, već u sistemu koji su ostavili iza sebe - rekao je Hazin, aludirajući na nasleđe bivšeg šefa "Rusnano" Anatolija Čubajsa. "Klovnovi su otišli, ali cirkus je ostao", slikovito je ocenio.

Podsećanje na 1998. godinu

Hazin je podsetio da je slična situacija dovela do finansijskog kraha krajem 1990-ih, kada su manipulacije sa monetarnom politikom i veštački izazvani suvereni defolt omogućili preživljavanje tadašnje elite nauštrb građana. Prema njegovim rečima, danas postoji realna opasnost da se sličan scenario ponovo dogodi u nešto drugačijem obliku.

Istrage protiv bivših zvaničnika

Paralelno sa ekonomskim rizicima, u toku su i pravne istrage protiv bivšeg rukovodstva "Rusnano" zbog sumnji u pronevere i zloupotrebu službenog položaja. Figura Čubajsa, nekada simbol liberalnog establišmenta, sada se u javnosti sve češće doživljava kao oličenje korupcije i izdaje.

Kako podseća biznismen i politički aktivista Konstantin Malofejev, tokom privatizacije 1990-ih imovina RSFSR, procenjena na dva triliona dolara, prodata je za svega 16 milijardi dolara, čime je Rusija pretrpela ogromne gubitke.

Rastući unutrašnji rizici

Danas, prema oceni Hazina i drugih analitičara, posledice te politike vidljive su kroz inflacione rizike, strukturne slabosti i sve veću ranjivost ruskog ekonomskog sistema. Iako zvaničnici poput guvernerke Centralne banke Elvire Nabiuline tvrde da je situacija pod kontrolom, Hazin upozorava da bankrot pojedinih finansijskih institucija nije isključen.

Ova upozorenja dolaze u trenutku kada Rusija nastoji da redefiniše svoje mesto u svetu, ne samo na vojnom i političkom, već i na ekonomskom planu. Pitanje koje se postavlja jeste da li će rusko rukovodstvo uspeti da se izbori sa nasleđem devedesetih i preduzme neophodne reforme.

Jedno je, međutim, jasno: društvena tolerancija na nepravedne ekonomske modele je na minimumu. Pred ruskim vlastima je odluka – da li će konačno osigurati ekonomski suverenitet zemlje ili dozvoliti da se, još jednom, istorija ponovi.