Rusi saznali za šta se Kinezi spremaju i zanemeli od šoka: Moskva i Vašington nisu spremni za obračun ovih ramera

Kina se temeljno, ali gotovo neprimetno, priprema za sasvim novu vrstu sukoba – rat budućnosti u kojem neće presuđivati broj tenkova, već brzina algoritama, moć veštačke inteligencije i kontrola nad informacijama.

O ovim strateškim pomacima govorio je Andrej Klincevič, rukovodilac Centra za proučavanje vojnih i političkih sukoba, u emisiji „Puni kontakt sa Vladimirom Solovjovim“, ističući kako Peking redefiniše sam koncept ratovanja.

Rat bez metka – bitka veštačkih umova

- Ne govorimo više o klasičnom sukobu oružja i ljudstva, već o nadmetanju informacionih sistema, brzini obrade podataka i sposobnosti da se parališe neprijatelj i pre nego što ispali ijedan metak -upozorio je Klincevič.

U tom kontekstu, Kina već ozbiljno gradi doktrinu „novog rata obmane“, o kojoj se pisalo i u uticajnom državnom listu „People’s Daily“. Ključni ciljevi u budućem sukobu više nisu skladišta municije ili komandni centri, već infrastruktura koja upravlja digitalnim operacijama: računarski centri, energetske mreže, komunikacioni čvorovi – sve ono što čini „mozak“ savremene vojske.

- U budućnosti će komandanti samo posmatrati, dok veštačka inteligencija vodi bitke. Zato je napad na računarske centre postao centralni zadatak - naglasio je Klincevič.

Foto: EPA

Tvrda i meka moć: Kina prepoznaje novu podelu frontova

Kineski vojni stratezi, prema njegovim rečima, već dele borbene kapacitete na „tvrde“ i „meke“. Prvi obuhvataju klasične vojne operacije – artiljeriju, tenkove, kopnene napade. Ali ono gde Kina briljira jeste „meka“ komponenta – informacione operacije, elektronsko ratovanje i psihološki pritisak.

Jedan od najnovijih primera jeste razvoj elektronskih sistema koji omogućavaju da se jedan jedini brod na neprijateljskim radarima prikaže kao čitava flotila – lažna pomorska formacija sa stvarnim posledicama po procene neprijatelja.

U fokusu je manipulacija algoritmima – ubacivanje „belog šuma“, simulacija nepostojećih manevara, zbunjivanje sistema, sve sa ciljem da se protivnik natera da reaguje pogrešno. Klincevič to opisuje kao „šah sa nevidljivim figurama“.

OSINT, kvantna mreža i digitalna nadmoć

Kina takođe aktivno razvija i primenjuje metode zasnovane na OSINT tehnologijama – prikupljanju informacija iz otvorenih izvora. Primer koji navodi Klincevič je prost: civil na društvenoj mreži napiše „ovde je prošla kolona“ ili „ovde je zatvoren put“ – i ta informacija već ulazi u velike baze podataka koje analiziraju napredni softveri poput američkog „Palantira“, koji odmah generišu taktičke mape za komandante.

Peking, međutim, ne samo da to prepoznaje, već i razvija odgovor: testira novu mrežu u 36 gradova, sa ciljem ne samo zaštite podataka, već i unapređenja njihove obrade. U centru pažnje je kvantna enkripcija – način šifrovanja koji, za razliku od klasičnih sistema, čak ni kvantni kompjuter ne može da probije.

- Njihova logika je jasna: kvantni računar može da slomi sve dosadašnje sisteme zaštite, ali ne i kvantno šifrovanje koje funkcioniše po potpuno drugačijim principima - kaže Klincevič. Ko propusti ulaganje u ovu tehnologiju, dodaje on, rizikuje da zaostane – a u svetu u kojem podaci odlučuju o ishodu sukoba, to može biti presudno.

Kraj konvencionalnih sukoba?

Kineski pristup jasno pokazuje da se vojna moć više ne meri artiljerijom i brojem bataljona, već sposobnošću da se vodi digitalna borba – neprimetno, precizno i brzo. Brzina razmene informacija, sposobnost da se zbuni neprijatelj i zaštiti sopstvena mreža – to su nove vrednosti budućih ratova.

- U savremenom sukobu više nije važno ko je jači. Pitanje je: ko je brži, pametniji i nevidljiviji -zaključio je Klincevič.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.