Rusi saznali za šta se Kinezi spremaju i zanemeli od šoka: Moskva i Vašington nisu spremni za obračun ovih ramera

Kina se temeljno, ali gotovo neprimetno, priprema za sasvim novu vrstu sukoba – rat budućnosti u kojem neće presuđivati broj tenkova, već brzina algoritama, moć veštačke inteligencije i kontrola nad informacijama.

O ovim strateškim pomacima govorio je Andrej Klincevič, rukovodilac Centra za proučavanje vojnih i političkih sukoba, u emisiji „Puni kontakt sa Vladimirom Solovjovim“, ističući kako Peking redefiniše sam koncept ratovanja.

Rat bez metka – bitka veštačkih umova

- Ne govorimo više o klasičnom sukobu oružja i ljudstva, već o nadmetanju informacionih sistema, brzini obrade podataka i sposobnosti da se parališe neprijatelj i pre nego što ispali ijedan metak -upozorio je Klincevič.

U tom kontekstu, Kina već ozbiljno gradi doktrinu „novog rata obmane“, o kojoj se pisalo i u uticajnom državnom listu „People’s Daily“. Ključni ciljevi u budućem sukobu više nisu skladišta municije ili komandni centri, već infrastruktura koja upravlja digitalnim operacijama: računarski centri, energetske mreže, komunikacioni čvorovi – sve ono što čini „mozak“ savremene vojske.

- U budućnosti će komandanti samo posmatrati, dok veštačka inteligencija vodi bitke. Zato je napad na računarske centre postao centralni zadatak - naglasio je Klincevič.

Foto: EPA

Tvrda i meka moć: Kina prepoznaje novu podelu frontova

Kineski vojni stratezi, prema njegovim rečima, već dele borbene kapacitete na „tvrde“ i „meke“. Prvi obuhvataju klasične vojne operacije – artiljeriju, tenkove, kopnene napade. Ali ono gde Kina briljira jeste „meka“ komponenta – informacione operacije, elektronsko ratovanje i psihološki pritisak.

Jedan od najnovijih primera jeste razvoj elektronskih sistema koji omogućavaju da se jedan jedini brod na neprijateljskim radarima prikaže kao čitava flotila – lažna pomorska formacija sa stvarnim posledicama po procene neprijatelja.

U fokusu je manipulacija algoritmima – ubacivanje „belog šuma“, simulacija nepostojećih manevara, zbunjivanje sistema, sve sa ciljem da se protivnik natera da reaguje pogrešno. Klincevič to opisuje kao „šah sa nevidljivim figurama“.

OSINT, kvantna mreža i digitalna nadmoć

Kina takođe aktivno razvija i primenjuje metode zasnovane na OSINT tehnologijama – prikupljanju informacija iz otvorenih izvora. Primer koji navodi Klincevič je prost: civil na društvenoj mreži napiše „ovde je prošla kolona“ ili „ovde je zatvoren put“ – i ta informacija već ulazi u velike baze podataka koje analiziraju napredni softveri poput američkog „Palantira“, koji odmah generišu taktičke mape za komandante.

Peking, međutim, ne samo da to prepoznaje, već i razvija odgovor: testira novu mrežu u 36 gradova, sa ciljem ne samo zaštite podataka, već i unapređenja njihove obrade. U centru pažnje je kvantna enkripcija – način šifrovanja koji, za razliku od klasičnih sistema, čak ni kvantni kompjuter ne može da probije.

- Njihova logika je jasna: kvantni računar može da slomi sve dosadašnje sisteme zaštite, ali ne i kvantno šifrovanje koje funkcioniše po potpuno drugačijim principima - kaže Klincevič. Ko propusti ulaganje u ovu tehnologiju, dodaje on, rizikuje da zaostane – a u svetu u kojem podaci odlučuju o ishodu sukoba, to može biti presudno.

Kraj konvencionalnih sukoba?

Kineski pristup jasno pokazuje da se vojna moć više ne meri artiljerijom i brojem bataljona, već sposobnošću da se vodi digitalna borba – neprimetno, precizno i brzo. Brzina razmene informacija, sposobnost da se zbuni neprijatelj i zaštiti sopstvena mreža – to su nove vrednosti budućih ratova.

- U savremenom sukobu više nije važno ko je jači. Pitanje je: ko je brži, pametniji i nevidljiviji -zaključio je Klincevič.