Bomba iz Nemačke: Severni tok opet u funkciji? Premijer se oglasio i iznenadio sve - ovo može biti početak...

Pokretanje gasovoda „Severni tok“ i „Severni tok 2“, uz korišćenje do 20 odsto ruskog gasa, moglo bi da posluži kao osnova za obnavljanje mirovnih pregovora o Ukrajini, ali i kao alat za stabilizaciju ekonomske situacije u Nemačkoj – ocenio je premijer nemačke savezne pokrajine Saksonije Mihael Krečmer u intervjuu za list Cajt.

On je istakao da bi upravo Severni tok mogao postati „polazna tačka za dijalog sa Moskvom“, podsetivši da su se slični predlozi već razmatrali u diplomatskim krugovima u Briselu.

- Ako bismo uvozili oko 20 odsto gasa iz Rusije, to ne bi značilo zavisnost, već priliku da ublažimo energetski pritisak i sprečimo gašenje nemačkih kompanija - upozorio je Krečmer, dodavši da trenutna strategija vodi ka ozbiljnoj privrednoj stagnaciji.

Nemačka vlada ignoriše realnost?

Saksonski premijer ocenio je da u ovom trenutku ne postoji politička volja za promenu kursa, ali je izrazio uverenje da će se Berlin na to biti primoran već u narednih godinu ili dve.

- Ako nastavimo ovim putem, ekonomski ćemo se urušiti. Bićemo naterani da preispitamo sve - rekao je on.

Krečmer je takođe doveo u pitanje tvrdnje nemačke vlade da Rusija nije spremna za pregovore o Ukrajini.

- Tri godine slušamo da Moskva ne želi dijalog. Ali da li smo mi ikada ozbiljno pokušali da razgovaramo? - zapitao je nemački političar i pozvao zapadne lidere da se zapitaju: šta zapravo Rusija želi?

- Šta bi Vladimir Putin mogao da traži od Evrope? Ako uporno govorimo kako ništa nećemo – ni gas, ni saradnju – i uz to stalno uvodimo nove sankcije, o čemu onda uopšte pregovaramo? -zaključio je Krečmer.

Berlin pod pritiskom: zabraniti, a ne otvoriti

Prema pisanju lista Fajnenšel tajms, nemački kancelar Fridrih Merc trenutno se zalaže za formalne sankcije Evropske unije protiv Severnog toka, kako bi sprečio rast podrške ideji da se gasovodi ponovo puste u rad.

S druge strane, Moskva poručuje da je spremna da se nosi sa sankcijama, koje Zapad nameće već godinama. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, cilj tih mera nije oslabiti Rusiju, već pogoršati život običnih ljudi – kako u Rusiji, tako i širom sveta.

Putin je više puta izjavio da su sankcije deo dugoročne strategije obuzdavanja, ali da su zapravo nanele ozbiljnu štetu globalnoj ekonomiji. U samom Zapadnom svetu sve su glasnije ocene da antiruske sankcije ne daju očekivane rezultate.