Šta je ovo? Izašlo iz Tutankamonove grobnice i u ljudskom telu uradilo nešto šokantno: Svetski mediji bruje, sve se menja...

Gljivica Aspergillus flavus, poznata po tome što se povezuje sa čuvenom „kletvom Tutankamonove grobnice“, mogla bi da postane revolucionarni lek u borbi protiv raka, otkrili su američki naučnici.

Ova buđ, pronađena u zapečaćenim grobnicama širom sveta, uključujući i grobnicu egipatskog faraona Tutankamona 1923. godine, izazivala je ozbiljne respiratorne infekcije i alergijske reakcije kod ljudi sa oslabljenim imunitetom. Veruje se da je delimično odgovorna za niz misterioznih smrti među arheolozima i konzervatorima koji su ulazili u drevne grobnice.

Od „kletve faraona“ do leka za rak

Sada su naučnici sa Univerziteta Pensilvanija otkrili da smrtonosne spore Aspergillus flavusa pokazuju izuzetnu efikasnost protiv ćelija leukemije. U eksperimentima su identifikovani aktivni molekuli koji uništavaju ćelije raka, a novi spojevi su nazvani asperigimicini, piše britanski Telegraf.

- Priroda nam je dala neverovatnu apoteku – na nama je da otkrijemo njene tajne - izjavila je Šeri Gao, vanredna profesorka hemijskog i biomolekularnog inženjerstva.

- Gljivice su nam već dale penicilin, a sada vidimo da još mnogo lekova iz prirodnih izvora tek treba da otkrijemo.

Istraživači su testirali desetak sojeva ove gljivice i otkrili da asperigimicini, čak i bez hemijske modifikacije, deluju jednako efikasno kao poznati lekovi protiv leukemije — citarabin i daunorubicin.

Kako deluje novi lek?

Naučnici objašnjavaju da asperigimicini ometaju deobu ćelija raka tako što blokiraju stvaranje mikrotubula – ključnih komponenti u procesu ćelijske deobe.

- Ćelije raka se nekontrolisano dele. Ovi spojevi bukvalno zaustavljaju taj proces u korenu - istakla je dr Gao.

Trenutno su u planu testiranja na životinjama, a ako rezultati budu obećavajući, slede i klinička ispitivanja na ljudima.

Tragovi smrti kroz istoriju

Posle otvaranja Tutankamonove grobnice, niz iznenadnih smrti među članovima tima, uključujući lorda Karnarvona, Džordža Džeja Gulda i egiptologa Artura Mejsa, podstakao je teorije o „faraonovoj kletvi“. Kasnije je utvrđeno da bi gljivica mogla biti pravi uzrok – njen spori oblik mogao je vekovima da čeka aktivaciju.

Slična tragedija dogodila se i 1973. godine u Poljskoj, kada je desetak konzervatora ušlo u grobnicu kralja Kazimira IV. U roku od nekoliko nedelja, desetoro ih je preminulo, a kasnija analiza potvrdila je prisustvo Aspergillus flavus-a.

Danas, ta ista gljivica – nekada smatrana smrtonosnom pretnjom – možda postaje najnovije oružje protiv jedne od najopasnijih bolesti današnjice.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.