Otvorili su Tutankamonovu grobnicu i pojeo ih je mrak! Evo šta je zadesilo ljude koji su imali susret sa mumijom egipatskom vladara

Priče o "kletvi" Tutankamonove grobnice kruže i dan danas, a sve zbog smrti skoro svih članova koji su učestvovali u otvaranju grobnice ovog faraona.

Tutankamonova grobnica je otkrivena 1922.godina, a lord Karnarvon, koji je finansirao istraživanja Hauarda Kartera, umro je ubrzo nakon otvaranja grobnice. Njega je, naime, ujeo komarac, a lord je ujed posekao prilikom brijanja, usled čega se rana inficirala. Nije dugo trebalo da se proširi priča o Tutankamonovoj kletvi, piše Nacionalna geografija.

Nakon Karnavona, kao žrtve Tutankamonove kletve pominjani su i Džordž Džej Guld I, koji je nakon posete grobnici dobio groznicu i preminuo, egipatski princ kojeg je posle obilaska grobnice upucala supruga, Karnavonov polubrat koji je umro od sepse nakon operacije, itd. Štaviše, na ovom spisku je i Hauard Karter – iako je istraživač umro 16 godina nakon otvaranja grobnice.

Foto: Printskrin/Wikipedija

Zdravlje

Za poboljšaje celokupnog organizma! Ovih 6 namirnica obavezno treba da konzumirate u martu!

Namirnice poput cvekle, kupusa, krompira i još nekoliko drugih, treba da se nađu na vašoj trpezi ovog marta.

03.03.2024

10:10

Lajfstajl

Turisti u ledu zatekli neverovatan prizor! Pronađeno je u savršenom stanju nakon 1.000 godina - detalji koje niko nije znao (VIDEO)

Dvoje nemačkih turista, sasvim slučajno su u ledu Ectalskih Alpa naišli na kostur 19. septembra 1991. godine, ne sluteću da je telo staro, zapravo, nekoliko hiljada godina.

03.03.2024

09:30

Dženifer Vagner, egiptolog Univerziteta u Filadelfiji, kaže da se u svakoj drevnoj egipatskoj grobnici nalaze insekti, buđ i bakterije koje su se taložile i po hiljadu godina.

Nedavna laboratorijska istraživanja pokazuju da su neke stare mumije zaista nosile i buđ, uključujući i dve opasne vrste – Aspergilus niger i Aspergilus flavus, koje su mogle da izazovu reakcije kao što su zgrušavanje, ali i krvarenje u plućima. Ovakvi toksini su bili smrtonosni za ljude slabijeg imuniteta.

Neke grobnice su moge biti pokrivene drugim bakterijama, koje takođe napadaju pluća.

Naučnici su primetili i amonijak, formaldehid i vodonik-sulfid. U velikim količinama, ovi gasovi mogu da izazovu izritaciju očiju i nosa i simptome upale pluća, a u nekim ekstremim slučajevima zabeleženo je da su ove susptance izazvale i smrt.

Foto: Shutterstock

Međutim, stručnjaci koji su istraživali smrt lorda Karnarvona veruju da toksini nisu jedini uzrok njegove smrti. Stari Kanarvon je bio hronično oboleo i pre nego što je zakoračio u Tuntankamonovu grobnicu. Da se izložio nekim smrtonosnim bakterijama i gasovima koji vrebaju iz grobnice, Karnarvon bi umro mnogo brže nego što zaista jeste.

De Volf Miler, profesor epidemologije Univerziteta na Havajima, ističe da je lord Karnarvon verovatno bio bezbedniji u grobnici nego izvan nje. Međutim, iako on sumnja u poreklo bakterija u grobnicama, jedno je sigurno i danas, uz veoma naprednu tehnologiju, otvaranje grobnica predstavlja rizik jer uvek postoji mogućnost da arheolog udahne neku bakteriju. Ipak, verovatnoća da to dovede do smrti je veoma niska.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.