Šta je ovo? Izašlo iz Tutankamonove grobnice i u ljudskom telu uradilo nešto šokantno: Svetski mediji bruje, sve se menja...

Gljivica Aspergillus flavus, poznata po tome što se povezuje sa čuvenom „kletvom Tutankamonove grobnice“, mogla bi da postane revolucionarni lek u borbi protiv raka, otkrili su američki naučnici.

Ova buđ, pronađena u zapečaćenim grobnicama širom sveta, uključujući i grobnicu egipatskog faraona Tutankamona 1923. godine, izazivala je ozbiljne respiratorne infekcije i alergijske reakcije kod ljudi sa oslabljenim imunitetom. Veruje se da je delimično odgovorna za niz misterioznih smrti među arheolozima i konzervatorima koji su ulazili u drevne grobnice.

Od „kletve faraona“ do leka za rak

Sada su naučnici sa Univerziteta Pensilvanija otkrili da smrtonosne spore Aspergillus flavusa pokazuju izuzetnu efikasnost protiv ćelija leukemije. U eksperimentima su identifikovani aktivni molekuli koji uništavaju ćelije raka, a novi spojevi su nazvani asperigimicini, piše britanski Telegraf.

- Priroda nam je dala neverovatnu apoteku – na nama je da otkrijemo njene tajne - izjavila je Šeri Gao, vanredna profesorka hemijskog i biomolekularnog inženjerstva.

- Gljivice su nam već dale penicilin, a sada vidimo da još mnogo lekova iz prirodnih izvora tek treba da otkrijemo.

Istraživači su testirali desetak sojeva ove gljivice i otkrili da asperigimicini, čak i bez hemijske modifikacije, deluju jednako efikasno kao poznati lekovi protiv leukemije — citarabin i daunorubicin.

Kako deluje novi lek?

Naučnici objašnjavaju da asperigimicini ometaju deobu ćelija raka tako što blokiraju stvaranje mikrotubula – ključnih komponenti u procesu ćelijske deobe.

- Ćelije raka se nekontrolisano dele. Ovi spojevi bukvalno zaustavljaju taj proces u korenu - istakla je dr Gao.

Trenutno su u planu testiranja na životinjama, a ako rezultati budu obećavajući, slede i klinička ispitivanja na ljudima.

Tragovi smrti kroz istoriju

Posle otvaranja Tutankamonove grobnice, niz iznenadnih smrti među članovima tima, uključujući lorda Karnarvona, Džordža Džeja Gulda i egiptologa Artura Mejsa, podstakao je teorije o „faraonovoj kletvi“. Kasnije je utvrđeno da bi gljivica mogla biti pravi uzrok – njen spori oblik mogao je vekovima da čeka aktivaciju.

Slična tragedija dogodila se i 1973. godine u Poljskoj, kada je desetak konzervatora ušlo u grobnicu kralja Kazimira IV. U roku od nekoliko nedelja, desetoro ih je preminulo, a kasnija analiza potvrdila je prisustvo Aspergillus flavus-a.

Danas, ta ista gljivica – nekada smatrana smrtonosnom pretnjom – možda postaje najnovije oružje protiv jedne od najopasnijih bolesti današnjice.