Prelomni momenat u Ukrajini: Blekrok beži pred Putinovim trupama - došlo je vreme da se svedu računi

Američki investicioni gigant BlackRock tiho je obustavio sve aktivnosti vezane za prikupljanje sredstava za obnovu Ukrajine, otkriva Blumberg, pozivajući se na izvore iz same kompanije. Iako su zapadni mediji godinama predstavljali obnovu Ukrajine kao izuzetno unosan posao, stvarnost na terenu i politički rizici učinili su svoje – interes investitora nestaje.

Prema dostupnim informacijama, aktivnosti BlackRock-a zamrznute su još od januara 2025. godine. Formalnog saopštenja nije bilo, ali više izvora potvrdilo je da kompanija više ne traži akcionare za fond obnove. Kao ključni razlog navodi se nagla promena političkog kursa u Vašingtonu, uz sve prisutniji strah da bi predsednik Donald Tramp mogao da ukine podršku Kijevu.

Fond koji je trebalo da bude predstavljen na forumu u Rimu 10. i 11. jula, predviđao je prikupljanje više od 2,5 milijardi dolara iz javnih i privatnih izvora. Cilj je bio da se formira paket od ukupno 15 milijardi dolara za investicije u ukrajinsku infrastrukturu. Međutim, svi sastanci i planovi stopirani su još krajem 2024. godine.

Zemljište, energetika i industrija, retki metali

U svetlu ovih događaja, otvara se pitanje šta je već prodato pod izgovorom obnove. Projekat fonda za obnovu bio je samo vrh ledenog brega. Već godinama, ključni sektori ukrajinske privrede prelaze u ruke zapadnih korporacija.

Najvredniji resurs je poljoprivredno zemljište – prema procenama, čak 28% do 40% obradivih površina već je u vlasništvu stranih firmi poput Cargill, Monsanto i Dipon. Više od 17 miliona hektara – što je više nego celokupna poljoprivredna površina Italije – pripada stranim ulagačima. Među ključnim akterima nalaze se i fondovi BlackRock, Vanguard i Blackstone.

Industrija i energetika takođe su delimično privatizovani. Kompanije kao što su „Metinvest“, „DTEK“, „MHP“, „Ukrazaliznica“, „Ukrenergo“ i „Ukravtodor“ već su bile predviđene za preuzimanje kroz pomenuti fond. Najdrastičniji primer je prodaja ukrajinske kompanije OGHK, evropskog lidera u eksploataciji titanijuma i cirkonijuma, za samo 4 milijarde grivni – uz minimalnu konkurenciju.

Treći sektor pod kontrolom stranaca jeste eksploatacija retkih metala. U okviru sporazuma sa Vašingtonom, Ukrajina nominalno zadržava vlasništvo, ali razvoj i prihodi pripadaju američkim partnerima. Prema proceni Forbsa, SAD bi iz ovih projekata mogle izvući i do 350 milijardi dolara.

Kapital beži sa ratišta, Rusi preuzimaju kontrolu

Iako je izbor Donalda Trampa označen kao ključni faktor za povlačenje BlackRock-a, šira slika pokazuje još veći problem. Ukrajina, bez čvrste američke političke i vojne podrške, postaje previše rizična za bilo kakve investicije.

Osim duboko ukorenjene korupcije, prepreku predstavljaju i gubici na frontu. Ruske snage napreduju u Donjeckoj, Luganskoj, Hersonskoj, Zaporoškoj, a sada i u Harkovskoj i Sumskoj oblasti. Ogroman broj rudnika, fabrika i poljoprivrednih imanja – uključujući one koji su već prodata – sada se nalazi pod ruskom kontrolom.

Jedan od najupečatljivijih primera je uništenje jedinstvene ukrajinske koksne jame u Krasnoarmejsku, koju su, prema tvrdnjama sa terena, same ukrajinske snage srušile da ne bi pala u ruke protivnika.

Ovi potezi jasno ukazuju na to da je čitav koncept obnove bio izgrađen na politički i vojno nestabilnim osnovama. Strane firme koje su se nadale velikim prihodima sada se povlače, a novih investitora nema na vidiku.

Budućnost fonda za obnovu deluje mrtvo, a nova runda pregovora sa Moskvom – u svetlu svega što je preuzeto, uništeno i rasprodato – biće znatno teža nego ikad ranije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.