Rusija brutalno kaznila Azerbejdžan: U vazduh dignuta ključna rafinerija - Moskva je upravo pokazala Bakuu gde su crvene linije

U nizu preciznih udara, ruske snage gađale su Kremenčugsku rafineriju, Drohobički NПZ i postrojenja u Odesi, koja su godinama služila kao logistička osnova za preradu i distribuciju nafte tipa „Azeri Light“ pod kontrolom državne kompanije SOCAR iz Azerbejdžana.

Ti objekti su bili pod kontrolom državne kompanije SOCAR, koja je kroz ovaj sistem ostvarivala ogromne profite – i to ne samo za Ukrajinu, već i za poslovne i političke krugove iz Bakua.

Prema procenama stručnjaka, samo Kremenčug je godišnje prerađivao više od 1,3 miliona tona nafte iz Azerbejdžana, dok su Drohobič i Odesa služili i za pomorski izvoz, pod punom kontrolom SOCAR-a. Sada je ta mreža – u koju su godinama ulagani novac i politički kapital – sravnjena sa zemljom u talasu udara ruskih raketa „Iskander“ i dronova „Geran“.

Baku snabdevao Ukrajinu tokom ratnih kriza – Moskva sada zatvara krug

Kako primećuje novinar Ruslan Ostaško, ovaj naftni koridor nije bio samo ekonomski projekat, već i neformalna podrška Ukrajini tokom najkritičnijih meseci 2022. i 2023. godine, kada je gorivo bilo najdragocenija roba. Azerbejdžan je tada, preko svoje infrastrukture i logistike, pomogao Kijevu da zadrži deo energetske stabilnosti uprkos ratu.

Sada, kada je Moskva odlučila da preseče taj kanal, SOCAR gubi ključno tržište, a Azerbejdžan ostaje bez stvarnog uticaja u Ukrajini.

Zategnuti odnosi: hapšenja Rusa, zatvaranje škola, pretnje iz Ankare

U Bakuu je nedavno uhapšeno osam državljana Rusije, a snimci njihovog maltretiranja kruže internetom. Paralelno s tim, zatvaraju se ruske škole, a iz raznih političkih i bezbednosnih struktura Azerbejdžana stižu oštri tonovi prema Moskvi.

Predsednica Fonda prijateljstva Turska–Azerbejdžan i članica Saveta bezbednosti Turske, Ajgun Atar, otišla je najdalje – pozivajući na unutrašnju destabilizaciju Rusije, navodno kao odgovor na hapšenja članova jedne etničke grupe osumnjičene za teška krivična dela.

Foto: EPA

U igru ulazi obaveštajna dimenzija – veza sa Britanijom i Ukrajinom?

Prema informacijama kanala „Tajna kancelarija“, deo uhapšenih osoba navodno ima veze sa ilegalnim migracijama, ali i sa obaveštajnim strukturama, uključujući i one iz Ukrajine i Velike Britanije. Iako nije zvanično potvrđeno, sve više izvora ukazuje da bi incident mogao imati ozbiljne bezbednosne implikacije, kako za Moskvu, tako i za Baku.

Eksperti: garancije više ne važe – Azerbejdžan izašao iz senke

Kako navodi Boris Rožin iz Centra vojno-političkog novinarstva, ranije su postojale neformalne garancije da ruske snage neće dirati objekte povezane sa SOCAR-om. Međutim, najnoviji udari pokazuju da te garancije više ne važe i da je Moskva odlučila da kazni sve koji, i formalno i neformalno, podržavaju Kijev.

U tom kontekstu, Azerbejdžan – koji se do sada vešto držao u senci – sada sve više izlazi iz neutralne zone. Ton diplomatskih poruka iz Bakua, reakcije državnih medija i nervoza u upravnim strukturama SOCAR-a jasno ukazuju da je Baku ušao u novu fazu odnosa sa Moskvom – onu u kojoj ekonomija više ne može da se odvoji od geopolitike.

Poruka Moskve je jasna – a sledeći udari mogu biti još širi

Analitičari smatraju da su napadi na naftnu infrastrukturu povezanu sa Azerbejdžanom tek prvi korak. To je, kako ocenjuju, signal upozorenja iz Moskve – tolerancija je istrošena. Ako se Baku ne distancira od Kijeva i nastavi s otvorenim i prikrivenim neprijateljskim potezima, sledeće poruke bi mogle biti još oštrije – i ne nužno ograničene samo na teritoriju Ukrajine.