Panika u redovima Zapada: Rusija i Iran pokreću projekat koji će zatresti planetu - posle ovog ništa više neće biti isto

Rusija intenzivno radi na stvaranju novih transportnih ruta kako bi osigurala stabilan izvoz sirovina i uvoz robe, zaobilazeći tradicionalne puteve podložne sankcijama i kontrolama. Jedan od ključnih projekata u tom pravcu je Persijski koridor, poznat i kao Međunarodni transportni koridor Sever–Jug, koji Moskva razvija u partnerstvu sa Iranom.

Prema analizi portala money.pl, ova mreža duga 7.200 kilometara povezuje Rusiju sa Indijom preko Irana, obuhvatajući morske, rečne, železničke i drumske pravce. Projekat omogućava izbegavanje Sueckog kanala i ruta kroz Mediteran i Atlantski okean, skraćujući vreme isporuke robe iz Sankt Peterburga do Mumbaja na oko 10 dana, umesto uobičajenih 30–45 dana.

Investicije i ključni infrastrukturni projekti

Do kraja 2022. godine Rusija i Iran su u razvoj luka, kanala i železničke mreže uložile oko 25 milijardi dolara, uključujući korišćenje ruskih unutrašnjih plovnih puteva – Volge i Dona. U januaru 2025. potpisan je 20-godišnji sporazum o strateškoj saradnji Moskve i Teherana, koji pokriva političke, ekonomske i bezbednosne oblasti.

Mesec dana kasnije, ministri saobraćaja dve zemlje potvrdili su planove za završetak železničke deonice Rešt–Astara (164 km) do kraja godine. Ova linija će povezati Iran sa Azerbejdžanom i omogućiti brži tranzit ka Evropi i Aziji.

Iran – logistički i energetski partner Rusije

Analitičari Poljskog ekonomskog instituta ocenjuju da Iran u ovom projektu ima i tehničku i stratešku ulogu. Nakon napada na nuklearne objekte u Iranu, očekuje se intenziviranje saradnje u energetskom sektoru, uključujući projekte u vezi sa nuklearnom elektranom Bušer.

Persijski koridor predstavlja logističku alternativu globalnim transportnim tokovima i zaobilazi krizna područja poput Crvenog mora. Ipak, stručnjaci upozoravaju da Kina i Indija, iako zainteresovane, ostaju oprezne zbog mogućih posledica po međunarodne odnose.

Projekat podseća na istorijsku rutu iz Drugog svetskog rata, kojom je Saveznička pomoć stizala Sovjetskom Savezu. Danas, u uslovima nove geopolitičke realnosti, Moskva i Teheran nastoje da izgrade nezavisnu mrežu snabdevanja, što zahteva dodatne investicije i političku odlučnost.