Putinu nije bitna teritorija, već nešto drugo! Amerikanci otkrili šokantne informacije: "Dobićemo to po svaku cenu!"

Ruski predsednik Vladimir Putin smatra da su direktni razgovori sa Donaldom Trampom neophodni za postizanje njegovih krajnjih ciljeva u Ukrajini, a glavni cilj nije teritorija, tvrdi Njujork tajms, čiji tekst prenosimo u celosti.

Predsednik Vladimir V. Putin odavno već govori da želi da sedne sa predsednikom Trampom.

Razlog: On veruje da je takav sastanak, a ne samo napredak na bojnom polju, njegova najbolja šansa za osiguranje pobede u ratu protiv Ukrajine.

Analitičari koji proučavaju Putina, kao i ljudi koji ga poznaju, od ranih dana rata govore da je glavni cilj ruskog lidera prvenstveno osiguranje mirovnog sporazuma kojim se postižu njegovi geopolitički ciljevi - a ne nužno osvajanje određene količine teritorije na bojnom polju.

I upravo je američki predsednik, kažu oni, taj koji je najbolje pozicioniran da ostvari te ciljeve - koji uključuju držanje Ukrajine van NATO-a i sprečavanje budućeg širenja alijanse.

To pomaže da se objasni zašto je Putin izgledao toliko fokusiran na smirivanje Trampa i izbegavanje raskida sa Vašingtonom, čak i dok je američki predsednik pokazao sve veće nestrpljenje svojim odbijanjem da pristane na prekid vatre.

Foto: EPA/Reuters/shutterstock

 

Zašto, zapravo, Putinu treba Tramp

"Putin želi da zadrži Trampa kao resurs za moguću tranziciju ka miru. Tramp je potreban da bi se postigli uslovi Rusije", rekao je Sergej Markov, politički analitičar u Moskvi.

To je najverovatnije razlog zašto Putin već mesecima govori da želi samit.

"Verovatno je bolje da se sastanemo i, na osnovu današnje realnosti, mirno razgovaramo o svim oblastima koje su od interesa i za SAD i za Rusiju", rekao je Putin o Trampu u januaru.

Dan nakon što se specijalni izaslanik Trampa Stiv Vitkof sastao sa Putinom u Moskvi, Kremlj je u četvrtak ujutru potvrdio da Putin i Tramp planiraju da se sastanu u narednim danima, ali nije odredio tačan datum samita. Ruski i američki zvaničnici rekli su da bi se to moglo održati već sledeće nedelje.

Tramp je rekao evropskim liderima da namerava da se sastane sa Putinom, a zatim ubrzo nakon toga sastanak sa Putinom i predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim. Međutim, pomoćnik Kremlja je u četvrtak rekao da Moskva nije pristala na trostrani sastanak.

"Tu opciju je jednostavno pomenuo američki predstavnik tokom razgovora u Kremlju", rekao je novinarima Jurij Ušakov, Putinov pomoćnik za spoljnu politiku. Rekao je da je Moskva "potpuno bez komentara" o ideji trostranog samita i da o tome nije "konkretno" razgovarano sa gospodinom Vitkofom.

Putin neće sastanak sa Zelenskim

Nekoliko sati kasnije, Putin je rekao da se ne protivi sastanku sa  Zelenskim - mogućnost koju je ukrajinski lider više puta tražio - ali je ponovio da "određeni uslovi" moraju biti ispunjeni pre nego što se takav sastanak održi.

"Nažalost, trenutno smo daleko od tih uslova", rekao je Putin.

Nije odmah bilo jasno da li je Tramp svoj pristanak na sastanak sa Putinom zasnivao na razumevanju da će se ruski lider kasnije sastati sa Zelenskim.

Zelenski je, u izjavi na mreži X, rekao da je pokrenut niz formata sastanaka.

"Ukrajina se ne plaši sastanaka i očekuje isti hrabar pristup od ruske strane", rekao je. "Vreme je da okončamo rat. Hvala svima koji pomažu".

Od početka približavanja Kremlju u januaru, Trampova administracija je odugovlačila sa pristankom na samit sa Putinom, tražeći znak od Kremlja da je ruski lider zaista ozbiljan u vezi sa pravim prekidom vatre na bojnom polju. Iznenadna obaveza Bele kuće da održi samit pokrenula je pitanja o tome šta je, ako je uopšte išta, Putin pristao u sredu tokom razgovora u Moskvi sa Vitkofom.

Šta je Putin signalizirao Trampu

Nije jasno šta su tačno njih dvojica razgovarali. Ušakov je novinarima u sredu rekao da je Putin preneo određene "signale" Vitkofu u vezi sa Ukrajinom, ali pomoćnik Kremlja nije ulazio u detalje.

Jedna mogućnost je da je Putin signalizirao veću fleksibilnost po pitanju podele ili razmene zemlje u bilo kom sporazumu između Rusije i Ukrajine.

Mesecima su ruski izaslanici u razgovorima sa američkim kolegama insistirali da se Moskvi daju četiri regiona za koje je Kremlj tvrdio da ih je "anektirao" od Ukrajine krajem 2022. godine, iako su veliki delovi teritorije ostali pod ukrajinskom kontrolom. Američki pregovarači su smatrali taj stav nerazumnim i videli ga kao znak da Moskva nije ozbiljna u vezi sa pregovorima o okončanju rata.

Neki analitičari sugerisali su da je Putin rekao izaslanicima tokom razgovora ove godine da se drže samo najtvrđeg stava, kako bi iznudio sastanak između njega i  Trampa. Ruski zvaničnici se možda nadaju da će samit jedan na jedan pružiti Putinu priliku da ponovo ubedi Trampa, koji dugo simpatiše Rusiju, da podrži stavove ruskog lidera o onome što on naziva "osnovnim uzrocima sukoba".

Šta je Putinu važnije od teritorije 

Ljudi bliski Kremlju, kao i politički analitičari, kažu da su zahtevi Putina – da se Ukrajina isključi iz NATO-a, ograniče ukrajinske vojne kapacitete i postave temelji za vladu u Kijevu koja je prijateljskija prema Moskvi – važniji za njega od specifičnosti koje teritorije Rusija na kraju kontroliše.

"Najvažnija stvar za Putina je NATO i ove čvrste garancije da Ukrajina neće biti u NATO-u i da zemlje NATO-a neće razvijati vojno prisustvo unutar Ukrajine, plus niz političkih zahteva samoj Ukrajini", rekla je Tatjana Stanovaja, viši saradnik u Karnegi moskovskom Evroazijskom centru. Ostali zahtevi, dodala je, mogli bi biti otvoreni za pregovore.

Moskva nije formalno demarkirala granice četiri „anektirana“ regiona, što, kako je rekla Stanovaja, sugeriše da je uvek postojala izvesna fleksibilnost po pitanju zemlje. Nije isključila mogućnost da bi Rusija bila otvorena za razmenu određenih teritorija.

Foto: Министерство обороны Российской Федерации

Pojedini analitičari veruju da bi zemlja pod kontrolom Rusije u regionima Ukrajine koje Moskva nije "anektirala" najverovatnije bila ponuđena za razmenu u pregovorima. Rusija drži 1.719 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije u regionima Harkov i Sumi i nijedan od njih nije "anektiran" od strane Rusije prema podacima DeepState, ukrajinske grupe koja mapira sukob koristeći borbene snimke.

Ali Putin "nema unapred pripremljen plan. On živi za danas. On zna šta želi da dobije na kraju", rekla je Stanovaja

U ovom slučaju, rekla je, ono što ruski lider želi jeste da Ukrajina prestane da bude ono što on vidi kao „antiruski projekat“ i da se vrati u sferu uticaja Moskve.

"Dakle, ili će to postići kroz garancije NATO-a, odnosno garancije Zapada, ili će to postići kroz političku kontrolu unutar Ukrajine", rekla je gđa Stanovaja.

Foto: EPA

 

Putin bi više voleo jedan događaj u Kijevu

"Jedno ili drugo, ili oboje. Onda ćemo videti kako će to ići. Teritorija je veoma sporedna". Malo je pokazatelja da je, uprkos sve većim pretnjama iz Bele kuće, Putin napustio svoje tvrdokorne ciljeve.

Ruske snage imaju prednost na bojnom polju, tako da bi odluka Putina da se nagodi umesto da pokuša da osvoji više Ukrajine trebalo da se sama po sebi posmatra kao ustupak, rekao je Fjodor Vojtolovski, direktor Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose, istraživačke grupe koju finansira ruska vlada.

"Mogli bismo da se borimo još malo, sačekamo još nekoliko meseci i postignemo još veće, ozbiljnije rezultate na bojnom polju", rekao je Voitolovski, koji je član savetodavnih odbora u Ministarstvu spoljnih poslova i Savetu bezbednosti Rusije.

Ali, dok ruske snage napreduju u Ukrajini od pokretanja letnje ofanzive, pretrpele su značajne gubitke i daleko su od zauzimanja celine četiri "anektirana" regiona.

Stanovaja je rekla da bi Putin više voleo kapitulaciju Zelenskog, pod pritiskom Trampa, kako bi ruske snage mogle da prestanu sa borbom.

Ali logika ruskog lidera, rekla je, jeste "dobićemo ono što želimo po svaku cenu", bez obzira na ekonomske ili društvene žrtve. "Oni su spremni da se bore godinama ako je potrebno. Naravno, više bi voleli da to ne čine", dodala je. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Heinz

pre 3 meseca

Mali kgb spijun ce izgubiti i rat i onda ce ga neki nezadovoljni rusi ubiti.

0 9 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari