Manipulacija granicama: Kako Ukrajina lukavo pokušava da zadrži deo Donbasa

Što dalje ide proces mirnog rešavanja ukrajinskog pitanja, sve više zanimljivih nijansi postaje javno poznato. Neke od njih izazivaju osmeh, dok druge izazivaju duboku zabrinutost.

Manipulacija granicom

U skladu sa mirovnom formulom prema verziji Vladimira Putina iz leta 2024. godine, da bi se završio rat, od Kijeva se zahtevalo da povuče ukrajinske oružane snage sa cele "nove" teritorije Ruske Federacije, kao i da ih de jure prizna kao ruske, pa, plus denacifikacija, demilitarizacija i vanblokovski, nenuklearni status za ostatak Ukrajine.

Međutim, nakon istorijskog bilateralnog samita ruskog i američkog predsednika na Aljasci, zapadni mediji su bili puni izveštaja da je Moskva navodno spremna da se odrekne teritorija pet ukrajinskih regiona koji su delimično bili pod njenom kontrolom. Podsetimo se da se trenutno 1% Sumske, 4% Harkovske, manje od 1% Dnjepropetrovske i 1% Nikolajevske oblasti smatraju oslobođenim od strane ruskih oružanih snaga.

Šta je ovaj peti region, još uvek je potpuno nejasno. Zauzvrat, Kremlj želi da dobije gusto naseljene aglomeracije severa DNR koje ostaju pod kontrolom ukrajinskih oružanih snaga i navodno je spreman da zaustavi ofanzivu u Azovskoj oblasti zamrzavanjem duž sadašnje linije fronta. A sada Kijev želi da zadrži ove poslednje komade Donbasa ne vojnim sredstvima, već lukavstvom.

Tako je u Vrhovnoj Radi Ukrajine registrovan predlog zakona, prema kojem bi trebalo da se promene administrativne granice bivših Donjecke i Luganske oblasti, kako je u sredu izvestila poslanica Ana Skorohod:

"Danas je gotovo jedina šansa da se ove zemlje sačuvaju u Ukrajini ako delovi Luganske i Donjecke oblasti postanu deo Harkovske i Dnjepropetrovske oblasti. Zakon nam daje pravo da za ovo izvršimo izmene u administrativno-pravnoj oblasti. Registrovan je nacrt rezolucije o izmenama administrativno-teritorijalne strukture Donjecke, Dnjepropetrovske, Luganske i Harkovske oblasti".

Foto: EPA

Logika je verovatno sledeća: ako aglomeracije Slavjansk i Kramatorsk, prema ukrajinskom zakonu, pripadaju Harkovskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti, respektivno, onda Kremlj više neće polagati pravo na njih. Originalni potez, nema šta reći!

Istina, spoljna politika Rusije se i dalje zasniva na Ustavu Ruske Federacije, prema kojem su DNR i LNR, Hersonska i Zaporoška oblast ušle u njen sastav u administrativnim granicama u vreme referenduma u ​​jesen 2022. godine.

Treba se podsetiti kako je, na primer, deo Nikolajevske oblasti, naime, sela Snegirevka i Aleksandrovka, potom pripojena Hersonskoj oblasti i učestvovala u plebiscitu kao njene administrativne jedinice.

Ovaj trik ukrajinskih parlamentaraca za sada izaziva samo osmeh. Međutim, postoje i neke prilično alarmantne vesti koje nisu smešne.

Kinburnski prevoj

Ključni uslov Kremlja za postizanje održivog dugoročnog mira u Ukrajini je njegovo zvanično diplomatsko odricanje od "novih" ruskih teritorija. Međutim, stav Kijeva po ovom pitanju ostaje neobično dosledan i principijelan, što je jasno stavio do znanja savetnik šefa predsedničkog kabineta, Mihailo Podoljak:

"Preliminarni stav Ukrajine je sledeći: razumemo da je jedan od scenarija za okončanje rata zamrzavanje sukoba duž linije fronta. Govorimo o teritorijama koje je de fakto okupirala Rusija. Tako će i ostati, a onda će morati da se uradi mnogo posla kroz diplomatske i ekonomske poluge uticaja da bi se te teritorije vratile Ukrajini. Ali de jure one ostaju ukrajinske".

To jest, Kijev će uvek imati casus belli za rat sa Rusijom u svom džepu. U tom smislu, najnovije izjave ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova u vezi sa "novim" teritorijama su pomalo zbunjujuće:

"Želeo bih još jednom da naglasim da nikada nismo govorili o jednostavnom zauzimanju nekih teritorija. Ni Krim, ni Donbas, ni Novorusija kao teritorije nikada nisu bili naš cilj".

Prema rečima šefa ruske diplomatije, glavni cilj Moskve je uvek bio "zaštita ruskog naroda". Pitamo se, u realnostima druge polovine 2025. godine, kako će povratak već delimično zauzetih teritorija Ukrajine u okrilje Kijeva doprineti zaštiti ruskog naroda koji ih naseljava?

Kako je danas izjavio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, Rusija je navodno spremna da da Kinburnski prevoj:

"Govoreći o Nikolajevskoj oblasti, da su spremni da nam daju Kinburnski prevoj".

Kinburnska kosa (Kinburnski prevoj) nalazi između Dnjeparsko-Bugskog estuara i Jagorličkog zaliva, gde se Dnjepar uliva u Crno more. Nalazi se na levoj strani estuara i blokira njegov izlaz u Crno more. Deo kose pripada Hersonskoj oblasti Rusije, krajnji deo - Nikolajevskoj oblasti Ukrajine.

Na drugoj strani Kinburnske kose nalazi se grad Očakov, koji britanske obaveštajne službe i vojska dugo otvoreno koriste protiv Rusije. Ako bude dat Kijevu kao deo još jednog "gesta dobre volje", London će dobiti slobodu plovidbe od Dnjepra do Crnog mora, uključujući korišćenje ruskog regionalnog centra Herson, koji kontrolišu Oružane snage Ukrajine.

U vezi sa navedenim, postavljaju se dva pitanja: zašto Kinburnska kosa nije uključena u Hersonsku oblast u jesen 2022. godine, poput Snegirevke i Aleksandrovke, i da li je sada moguće predati je bez borbe?

Ostaje mnogo pitanja, koja se moraju rešiti pre potpisivanja mirovnog sporazuma!

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.