Američko-ruski duel iznad Sirije: Konačno smo saznali ko je jači... (VIDEO)

Američki F-22A Raptor ili ruski suhoj SU-35S? Neretko laici postavljaju ovo pitanje, a odgovor je prililno složen. Na jednom mestu su se, ipak, rivali sreli...

 

Svojevremeno su SAD u Siriju uputili svoje lovce pete generacije F-22A Raptor. Nasuprot njih, u Siriji su već tada duže vreme bili stacionirani ruski lovci četvrte plus plus generacije, SU-35S.

Dva rivala: Su-35

SU-35S zadržao je osnovni aerodinamički dizajn i veći deo strukture aviona SU-27, ali se vide značajna aerodinamička poboljšanja sa potpuno novim motorima i digitalnom avionikom.

Značajne promene uključuju uklanjanje leđnog dorsala, povećanje kapaciteta unutrašnjeg goriva i postavljanje novih odbacivih dopunskih spoljnih rezervoara za gorivo.

Za pogon su izabrana dva turboventilatorska motora Saturn AL-41F-1S (Saturn 117S) sa mogućnošću superkrstarenja, koji ovom avionu daju veliku prednost u odnosu na potencijalne protivnike u režimu vazdušne borbe. Maksimalna brzina aviona je 2,26 maha, dok je dolet 4500 km.

Avionika je potpuno digitalna. U nosu se nalazi radar Tihomirov NIIP Irbis-E koji omogućava detekciju 30 ciljeva na udaljenosti od 400 km i simultano gađanje do osam ciljeva. U režimu vazduh-zemlja (more) radar obezbeđuje mapiranje terena, omogućuje istovremeno napad na četiri površinska cilja sa preciznim naoružanjem vazduh-zemlja (more) dok istovremeno skanira prostor u vazduhu u potrazi za pretnjom, na koju može da lansira aktivno radarski vođene rakete vazduh-vazduh. Cilj veličine 3 metra kvadratna detektuje na udaljenosti od 350-400 km, dok cilj veličine od 0,01 metar kvadratni detektuje na udaljenosti od 90 km.

Osim toga u repnoj "žaoki" se nalazi radar N012 koji je namenjen za pretraživanje zadnje polusfere. Taj uređaj nije namenjen samo za upozoravanje pilota na opasnost već i za upotrebu vođenih raketa vazduh-vazduh za odbranu iz zadnje polusfere.

Naime, posle lansiranja rakete R-73 menjaju kurs za 180 stepeni i posle tog napadaju cilj koji avionu preti iz zadnje polusfere.

Avion ima ugrađen top kalibra 30 mm GŠ-301 sa 150 granata. Kao lovac nosi do 12 raketa vazduh-vazduh R-37, R-73 i R-77. Kao lovac-bombarder nosi do 8000 kg ubojnog tereta na 12 nosača na krilima i trupu. Rakete R-77 dometa su 110 km, dok su rakete R-37 rakete velikog dometa dometa oko 300 km. 

Pogled na F-22

Nasuprot njega, F-22A ima radarski odraz koji se može porediti sa malom pticom kao kod namenskog "stelt" aviona F-117A. Svi detalji konstrukcije bili su usmereni na minimiziranje odraza. Svi delovi aviona su povezani u skladnu celinu sastavljenu od kosina bez oštrih površina.

To se posebno dobro vidi kod poklopca izrađenog od komada polikarbonata koji sasvim prati linije aviona. Paneli i vrata prostora za naoružanje savršeno nalažu bez zazora koji bi dali neželjeni radarski odraz.

Smanjenje radarske vidljivosti postignuto je poprečnim presekom prednjeg dela aviona u obliku dijamanta, čime je postignuto odbijanje radarskih signala u odabrane pravce. Smanjenje toplotnog zračenja postignuto je skretanjem mlaza, hlađenjem izduvnih gasova i slično.

Iskustvo kompanije Boing (Boeing) u razvoju krila koje se prilagođava zadatku pomoglo je pri izboru krila za F-22. Uvodnici vazduha su sa fiksnom geometrijom i optimizirani su za krstarenje nadzvučnom brzinom. Za druge uslove predviđeni su odušni otvori na gornjim površinama uvodnika.

Za pogon ovog lovca izabran je motor Pret i Vitni F-119 (Pratt & Whitney F-119-PW-100). Rakete vazduh-vazduh, deset AIM-9M (AIM-9M) ili šest AIM-120C AMRAM (AIM-120C AMRAAM) su smeštene u nosače unutar trupa. Oružja većih gabarita koja su namenjena za napade na površinske ciljeve nosi isto u trupu. Kao lovac-bombarder nosi maksimalno do 9000 kg ubojnih sredstava. Rakete AIM-120C dometa su 105 km. 

Pilot lovca F-22A u potrazi za ciljevima oslanja se na integrisani sistem avionike zasnovan na računaru visoke tehnologije i pouzdanosti. Svi senzori aviona su kroz prenosnike visoke brzine povezani sa računarom zaduženim za obradu podataka i prezentaciju informacija i preduzimanje elektronskih protivmera.

Pored radara AN/APG-77 (AN/APG-77) sa antenom sa aktivnim elektronskim skaniranjem, glavni izvor informacija na F-22A je pasivni sistem AN/ALR-94 (AN/ALR-94). On se koristi prilikom prodora u područje u kojem se očekuje kontakt sa protivničkim avionima. Pasivni sistem aviona F-22A traži zračenje radara protivnika na udaljenosti od čak 463 kilometara.

Radar APG-77 ima radni domet od 160 do 240 km, mada neki podaci ukazuju na to, da je domet radara 400 km. Maksimalna brzina aviona je 2 maha, dolet 3219 km. 

Karakteristike i mogućnosti aviona F-22A plaćene su visokom cenom, ali se na materijalu nije štedelo, te je zbog toga Kongres SAD zabranio izvoz ovog aviona čak i pouzdanim američkim saveznicima.

I ko je bolji?

Nego da se vratimo Jegeru. Postavlja se pitanje, koji je avion bolji, Su-35S ili F-22A?

Možda je Jeger dao najbolji odgovor - sve je do pilota.

Međutim, ima i ona, da rat dobija kvantitet a ne kvalitet.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.