Američko-ruski duel iznad Sirije: Konačno smo saznali ko je jači... (VIDEO)

Američki F-22A Raptor ili ruski suhoj SU-35S? Neretko laici postavljaju ovo pitanje, a odgovor je prililno složen. Na jednom mestu su se, ipak, rivali sreli...

 

Svojevremeno su SAD u Siriju uputili svoje lovce pete generacije F-22A Raptor. Nasuprot njih, u Siriji su već tada duže vreme bili stacionirani ruski lovci četvrte plus plus generacije, SU-35S.

Dva rivala: Su-35

SU-35S zadržao je osnovni aerodinamički dizajn i veći deo strukture aviona SU-27, ali se vide značajna aerodinamička poboljšanja sa potpuno novim motorima i digitalnom avionikom.

Značajne promene uključuju uklanjanje leđnog dorsala, povećanje kapaciteta unutrašnjeg goriva i postavljanje novih odbacivih dopunskih spoljnih rezervoara za gorivo.

Za pogon su izabrana dva turboventilatorska motora Saturn AL-41F-1S (Saturn 117S) sa mogućnošću superkrstarenja, koji ovom avionu daju veliku prednost u odnosu na potencijalne protivnike u režimu vazdušne borbe. Maksimalna brzina aviona je 2,26 maha, dok je dolet 4500 km.

Avionika je potpuno digitalna. U nosu se nalazi radar Tihomirov NIIP Irbis-E koji omogućava detekciju 30 ciljeva na udaljenosti od 400 km i simultano gađanje do osam ciljeva. U režimu vazduh-zemlja (more) radar obezbeđuje mapiranje terena, omogućuje istovremeno napad na četiri površinska cilja sa preciznim naoružanjem vazduh-zemlja (more) dok istovremeno skanira prostor u vazduhu u potrazi za pretnjom, na koju može da lansira aktivno radarski vođene rakete vazduh-vazduh. Cilj veličine 3 metra kvadratna detektuje na udaljenosti od 350-400 km, dok cilj veličine od 0,01 metar kvadratni detektuje na udaljenosti od 90 km.

Osim toga u repnoj "žaoki" se nalazi radar N012 koji je namenjen za pretraživanje zadnje polusfere. Taj uređaj nije namenjen samo za upozoravanje pilota na opasnost već i za upotrebu vođenih raketa vazduh-vazduh za odbranu iz zadnje polusfere.

Naime, posle lansiranja rakete R-73 menjaju kurs za 180 stepeni i posle tog napadaju cilj koji avionu preti iz zadnje polusfere.

Avion ima ugrađen top kalibra 30 mm GŠ-301 sa 150 granata. Kao lovac nosi do 12 raketa vazduh-vazduh R-37, R-73 i R-77. Kao lovac-bombarder nosi do 8000 kg ubojnog tereta na 12 nosača na krilima i trupu. Rakete R-77 dometa su 110 km, dok su rakete R-37 rakete velikog dometa dometa oko 300 km. 

Pogled na F-22

Nasuprot njega, F-22A ima radarski odraz koji se može porediti sa malom pticom kao kod namenskog "stelt" aviona F-117A. Svi detalji konstrukcije bili su usmereni na minimiziranje odraza. Svi delovi aviona su povezani u skladnu celinu sastavljenu od kosina bez oštrih površina.

To se posebno dobro vidi kod poklopca izrađenog od komada polikarbonata koji sasvim prati linije aviona. Paneli i vrata prostora za naoružanje savršeno nalažu bez zazora koji bi dali neželjeni radarski odraz.

Smanjenje radarske vidljivosti postignuto je poprečnim presekom prednjeg dela aviona u obliku dijamanta, čime je postignuto odbijanje radarskih signala u odabrane pravce. Smanjenje toplotnog zračenja postignuto je skretanjem mlaza, hlađenjem izduvnih gasova i slično.

Iskustvo kompanije Boing (Boeing) u razvoju krila koje se prilagođava zadatku pomoglo je pri izboru krila za F-22. Uvodnici vazduha su sa fiksnom geometrijom i optimizirani su za krstarenje nadzvučnom brzinom. Za druge uslove predviđeni su odušni otvori na gornjim površinama uvodnika.

Za pogon ovog lovca izabran je motor Pret i Vitni F-119 (Pratt & Whitney F-119-PW-100). Rakete vazduh-vazduh, deset AIM-9M (AIM-9M) ili šest AIM-120C AMRAM (AIM-120C AMRAAM) su smeštene u nosače unutar trupa. Oružja većih gabarita koja su namenjena za napade na površinske ciljeve nosi isto u trupu. Kao lovac-bombarder nosi maksimalno do 9000 kg ubojnih sredstava. Rakete AIM-120C dometa su 105 km. 

Pilot lovca F-22A u potrazi za ciljevima oslanja se na integrisani sistem avionike zasnovan na računaru visoke tehnologije i pouzdanosti. Svi senzori aviona su kroz prenosnike visoke brzine povezani sa računarom zaduženim za obradu podataka i prezentaciju informacija i preduzimanje elektronskih protivmera.

Pored radara AN/APG-77 (AN/APG-77) sa antenom sa aktivnim elektronskim skaniranjem, glavni izvor informacija na F-22A je pasivni sistem AN/ALR-94 (AN/ALR-94). On se koristi prilikom prodora u područje u kojem se očekuje kontakt sa protivničkim avionima. Pasivni sistem aviona F-22A traži zračenje radara protivnika na udaljenosti od čak 463 kilometara.

Radar APG-77 ima radni domet od 160 do 240 km, mada neki podaci ukazuju na to, da je domet radara 400 km. Maksimalna brzina aviona je 2 maha, dolet 3219 km. 

Karakteristike i mogućnosti aviona F-22A plaćene su visokom cenom, ali se na materijalu nije štedelo, te je zbog toga Kongres SAD zabranio izvoz ovog aviona čak i pouzdanim američkim saveznicima.

I ko je bolji?

Nego da se vratimo Jegeru. Postavlja se pitanje, koji je avion bolji, Su-35S ili F-22A?

Možda je Jeger dao najbolji odgovor - sve je do pilota.

Međutim, ima i ona, da rat dobija kvantitet a ne kvalitet.