Da li su ovi ljudi normalni? Iz Brisela stigle šokantne vesti za Rusiju - biće mnogo gore nego što se očekivalo

Evropska unija sprema se da od 2027. potpuno prekine snabdevanje energentima iz Rusije, a Danska izlazi sa novim predlogom: svaki uvoznik moraće da dokumentuje poreklo gasa i dokaže da nije proizveden u Rusiji.

Prema nacrtu koji je procureo u medije, od kraja 2027. kompanije koje uvoze gas moraće nacionalnim regulatorima da dostavljaju potvrde o poreklu goriva. Time bi se uklonile sve „sive zone“ u kojima bi ruski gas mogao i dalje da pronalazi put do evropskog tržišta, posebno preko Turskog toka, na koji Brisel gleda sa posebnom sumnjom.

Predlog Danske dolazi u trenutku kada EU usklađuje plan sa REPowerEU strategijom, čiji je cilj potpuno odbacivanje ruskih energenata. Evropske prestonice, piše Bloomberg, do oktobra bi mogle da usaglase zajednički stav i time zatvore poslednje kanale snabdevanja iz Moskve.

Problem u praksi – dokazivanje porekla

Ipak, ostaje pitanje kako će se nova pravila primenjivati. Trgovina gasom često uključuje posrednike i mešanje iz više izvora, što u praksi otežava precizno dokazivanje porekla. Deo industrije već upozorava da bi sprovođenje moglo da izazove ozbiljne tenzije i skok cena na tržištu.

Ako dogovor u oktobru bude postignut, EU će imati jasan putokaz za period posle 2027. Ali do tada se očekuje žestoko lobiranje, neslaganja i pokušaji da se propisi ublaže.

Cena evropske odluke: rast troškova i pad konkurentnosti

Ono što je neizbežno jesu posledice po evropsku privredu. Decenijama je jeftin ruski gas bio osnova niskih troškova u industriji, poljoprivredi i energetici. Sada, kupovinom skupljeg goriva sa drugih tržišta, cena proizvodnje skače – od čelika i đubriva, do osnovnih poljoprivrednih proizvoda.

Evropa time gubi konkurentnost, dok Rusija bez većih problema preusmerava svoje energente ka Aziji i drugim destinacijama. Efekat sankcija na Moskvu ostaje ograničen, dok posledice za evropske ekonomije postaju sve vidljivije.

Politička odluka sa paradoksom

Analitičari sve češće ukazuju na paradoks: EU i Rusija formalno nisu u direktnom sukobu, a Ukrajina nije član ni Evropske unije ni NATO-a. Ipak, građani i kompanije u Evropi plaćaju visoku cenu političkih odluka koje su donete kao odgovor na rat.

Kako će evropsko tržište gasa izgledati nakon 2027. godine, još uvek je neizvesno. Ali jedno je jasno – odluka da se preseku svi kanali snabdevanja iz Rusije nosi ogromne ekonomske posledice koje tek dolaze na naplatu.