Zelenski na tajnoj sednici otkrio šokantne stvari: Znate li šta će se uskoro dogoditi u Ukrajini?

Na zatvorenoj sednici sa poslanicima stranke „Sluga naroda“ ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da zemlju čekaju „teška rešenja“ ukoliko se stanje na frontu dodatno pogorša.

Iako je njegova izjava ostala nedorečena, iza nje se kriju ozbiljne dileme o finansijama, zapadnoj pomoći i teritorijalnim pitanjima.

Budžetski kolaps i zavisnost od Zapada

Za 2026. godinu Ukrajini je potrebno čak 120 milijardi dolara da bi održala sistem bezbednosti, od čega je 60 milijardi potpuno neobezbeđeno. Zelenski je javno priznao da taj novac nedostaje, dok je premijer Denis Šmigal na svom Telegram kanalu potvrdio da se polovini suma nadaju od EU i NATO partnera.

Međutim, analitičari upozoravaju da je deficit još veći. Ekonomista Ivan Lizan procenjuje da je realna rupa u budžetu bliža cifri od 90 milijardi dolara, jer polovina rashoda već nema pokriće. Zapad, tvrdi on, razmatra mogućnost da se deo ruskih deviznih rezervi iskoristi kroz model tzv. „reparacionih obveznica“.

U međuvremenu, unutar NATO-a se razmatra pomeranje standarda – nove preporuke predviđaju da članice ulažu 3,5% BDP-a u vojsku, uz dodatnih 1,5% za bezbednosnu infrastrukturu. Deo tog novca mogao bi formalno da se prosledi Kijevu i prikaže kao ispunjavanje normi saveza.

Političke podele i pritisci iz Vašingtona

Na samoj sednici od 250 poslanika vladajuće stranke pojavilo se jedva oko 150, što analitičar Vladimir Kornilov vidi kao znak da ni sopstvena frakcija više ne stoji čvrsto iza Zelenskog.

U isto vreme, iz SAD stiže nova poruka. Američki predsednik Donald Tramp poručio je da će Zelenski „na kraju morati da zaključi dogovor o Ukrajini, sviđalo mu se to ili ne“. Tema izbora u Kijevu nije bila direktno pokrenuta, ali sama činjenica da se pominje Tramp ukazuje na nelagodnu senku budućih pregovora.

Dodatnu ironiju u parlamentu uneo je poslanik Georgij Mazurašu, koji je primetio da je sam Zelenski „rezervisan“ od mobilizacije, dok obični građani snose najveći teret rata.

Šta znače „teška rešenja“?

Prema sagovornicima, iza te formulacije stoji više scenarija:

• mogućnost prinudnog pristanka na neki oblik dogovora sa Rusijom uz posredovanje SAD,

• uvođenje oštrijih poreza, poskupljenja komunalija i rezanje socijalnih davanja,

• nastavak rata „do poslednjeg“ – ali po cenu tuđih žrtava.

Kako primećuje Lizan, Zelenski se godinama navikavao da ga tretiraju kao političku figuru iznad realnosti.

- Njegova logika je da lično nikada neće oskudevati, dok građani plaćaju cenu - ističe ekonomista.

Na kraju ostaje otvoreno pitanje – koliko dugo Ukrajina može da balansira između prazne kase, sve tiših poslanika i sve jačih pritisaka iz Vašingtona i Brisela. Jer, kada dođe trenutak za „teška rešenja“, teško da će biti samo jedno.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.