Pet puta izbegao odlazak u Vijetnam, pa postao glavni arhitekta američkih ratova: Ko je bio Dik Čejni (FOTO)

Bivši potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Dik Čejni koji je preminuo danas ostavio je dubok trag u američkoj politici.

Bivši potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Dik Čejni, najmoćniji potpredsednik SAD, preminuo je danas u 84. godini života.

Čejni, čovek koji je tokom rata u Vijetnamu dobio čak 5 odlaganja vojne obaveze po raznim osnovama, važio je za glavnog arhitektu „rata protiv terorizma“.

Pomogao je da se SAD uvedu u rat u Iraku i to na osnovu netčanih tvrdnji o biološkom oružju vlasti u Bagdadu na čelu sa predsednikom Sadamom Huseinom.

Bio je ključni promoter doktrine „preventivnog rata“ i politike „rata protiv terorizma“ koja je trajno promenila američku spoljnu politiku.

Čejni, 46. potpredsednik Sjedinjenih Država, služio je uz republikanskog predsednika Džordža V. Buša tokom dva mandata, od 2001. do 2009. godine.

Tokom decenija bio je jedna od najuticajnijih i najkontroverznijih ličnosti u Vašingtonu.

Njegova karijera u državnoj službi počela je sa radom u administraciji Ričarda Niksona 1969. Bio je na mnogim pozicijama u veću za određivanje vrednosti potrošačke korpe, kao pomoćnik Donalda Ramsfelda u državnoj kancelariji za ekonomske mogućnosti i u Beloj kući. Kod predsednika Džeralda Forda Čejni je postao pomoćnik predsednika i šef osoblja. Bio je menadžer Fordove predsedničke kampanje 1976. dok je predsedavajući kampanje bio Džejms Bejker.

 

Radio kao sekretar odbrane u vladi predsednika Džordža Buša Starijeg. Rukovodio je vojnim operacijama u Panami i na Bliskom istoku.

Nagrađen je predsedničkom medaljom slobode zbog „očuvanja američke sigurnosti u vreme velikih promena u svetu“.

U poslednjim godinama, međutim, Čejni, i dalje tvrdi konzervativac, postao je uglavnom izolovan unutar svoje partije zbog oštrih kritika na račun predsednika Donalda Trampa, kojeg je nazvao „kukavicom“ i najvećom pretnjom državi u istoriji.

Zanimljivo je da je svoj poslednji glas na predsedničkim izborima 2024. godine dao liberalnoj demokrati i koleginici iz „kluba potpredsednika“ Kamali Haris.

Veći deo zrelih godina života Ćejni je bolovao od kardiovaskularnih bolesti. Preživeo je niz srčanih udara, ali je uprkos tome vodio dug i aktivan život. Nakon transplantacije srca 2012. godine, živeo je još mnogo godina u penziji, nazivajući operaciju u intervjuu iz 2014. godine „samim darom života“.