NATO bežanija, kreću se ka planinama! Masovna evakuacija zbog Rusije, stiže udar koji neće moći da zaustave

Švedska, zemlja koja je decenijama važila za sinonim bezbednosti i stabilnosti, ulazi u najdublje bezbednosne pripreme još od ranih devedesetih.

Agencija za nacionalnu bezbednost završila je, prvi put posle više od 30 godina, strogo poverljivu mapu koja identifikuje delove zemlje sa najvećim rizikom u slučaju potencijalnog napada.

Direktor agencije Mikael Frizel potvrdio je da je dokument nastao u saradnji sa lokalnim opštinama i Oružanim snagama Švedske, i da predstavlja najkompleksniju bezbednosnu procenu od kraja Hladnog rata.

Mapa rizika: Gotland i zapadna obala među prioritetima

Od ukupno 290 opština, čak 128 našlo se u zoni sa posebnim bezbednosnim rizikom. Posebno se izdvaja ostrvo Gotland, dugo smatrano strateškom tačkom Baltičkog mora, koje je odmah nakon ulaska Švedske u NATO 2024. godine označeno kao prioritet za dodatno utvrđivanje.

Pored Gotlanda, označeni su i delovi zapadne obale oko ključnih luka, ali i oblasti uz granicu sa Finskom. Prema izveštajima švedskih vojnih krugova, mapa otkriva niz ranjivosti koje do sada nisu bile javno pomenute.

Evakuacione rute već su definisane — deo stanovništva bio bi premešten u susedne regije, dok bi drugi deo bio upućen duboko u šumsko-planinska područja, za koja Frizel tvrdi da predstavljaju „odlična prirodna skloništa“ zahvaljujući terenu, niskoj naseljenosti i velikom broju drvenih objekata.

Dokument je poverljiv: građani u riziku biće obavešteni kasnije

Sama mapa klasifikovana je kao tajna, a javnost neće imati uvid u nju. Čak ni građani koji žive u zonama najvišeg rizika još nisu zvanično obavešteni, što u Švedskoj izaziva dodatnu zabrinutost i spekulacije da se država priprema za scenario mnogo ozbiljniji od birokratske procene.

Atmosfera nije nova: glavnokomandujući Oružanih snaga Mikael Buden već je prošle godine apelovao da se „stanovništvo moralno pripremi“ za eventualni sukob. Švedska je tada delila brošure sa uputstvima kako preživeti u kriznim situacijama, a svako domaćinstvo je dobilo preporuku da uvek ima zalihe hrane i vode.

Baltik reaguje: Estonija kreće stopama Švedske

Mere iz Stokholma nisu prošle nezapaženo u regionu. Estonija, koja se već suočava sa sopstvenim izazovima na Baltiku, prepoznala je švedski potez kao upozorenje i počela da procenjuje ranjivost svojih udaljenih ostrva, posebno onih koja je teško braniti.

Ovo koordinisano jačanje bezbednosne infrastrukture podudara se sa širim evropskim trendom — procene rizika menjaju se gotovo iz meseca u mesec, a članice NATO-a na severu Evrope ulaze u period strateškog pregrupisavanja.

Nova realnost: Šta znači kada Švedska mapira planine kao skloništa?

Iako je mapa i dalje skrivena od očiju javnosti, njeno samo postojanje govori mnogo.
Švedska je napravila korak koji je donedavno delovao nezamislivo: država definiše planine, šume i sela kao zone masovnog skloništa u slučaju napada.

To je jasan signal da se sever Evrope priprema za promenu bezbednosne realnosti — mnogo bržu i ozbiljniju nego što je dugo verovano.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.