NATO bežanija, kreću se ka planinama! Masovna evakuacija zbog Rusije, stiže udar koji neće moći da zaustave

Švedska, zemlja koja je decenijama važila za sinonim bezbednosti i stabilnosti, ulazi u najdublje bezbednosne pripreme još od ranih devedesetih.

Agencija za nacionalnu bezbednost završila je, prvi put posle više od 30 godina, strogo poverljivu mapu koja identifikuje delove zemlje sa najvećim rizikom u slučaju potencijalnog napada.

Direktor agencije Mikael Frizel potvrdio je da je dokument nastao u saradnji sa lokalnim opštinama i Oružanim snagama Švedske, i da predstavlja najkompleksniju bezbednosnu procenu od kraja Hladnog rata.

Mapa rizika: Gotland i zapadna obala među prioritetima

Od ukupno 290 opština, čak 128 našlo se u zoni sa posebnim bezbednosnim rizikom. Posebno se izdvaja ostrvo Gotland, dugo smatrano strateškom tačkom Baltičkog mora, koje je odmah nakon ulaska Švedske u NATO 2024. godine označeno kao prioritet za dodatno utvrđivanje.

Pored Gotlanda, označeni su i delovi zapadne obale oko ključnih luka, ali i oblasti uz granicu sa Finskom. Prema izveštajima švedskih vojnih krugova, mapa otkriva niz ranjivosti koje do sada nisu bile javno pomenute.

Evakuacione rute već su definisane — deo stanovništva bio bi premešten u susedne regije, dok bi drugi deo bio upućen duboko u šumsko-planinska područja, za koja Frizel tvrdi da predstavljaju „odlična prirodna skloništa“ zahvaljujući terenu, niskoj naseljenosti i velikom broju drvenih objekata.

Dokument je poverljiv: građani u riziku biće obavešteni kasnije

Sama mapa klasifikovana je kao tajna, a javnost neće imati uvid u nju. Čak ni građani koji žive u zonama najvišeg rizika još nisu zvanično obavešteni, što u Švedskoj izaziva dodatnu zabrinutost i spekulacije da se država priprema za scenario mnogo ozbiljniji od birokratske procene.

Atmosfera nije nova: glavnokomandujući Oružanih snaga Mikael Buden već je prošle godine apelovao da se „stanovništvo moralno pripremi“ za eventualni sukob. Švedska je tada delila brošure sa uputstvima kako preživeti u kriznim situacijama, a svako domaćinstvo je dobilo preporuku da uvek ima zalihe hrane i vode.

Baltik reaguje: Estonija kreće stopama Švedske

Mere iz Stokholma nisu prošle nezapaženo u regionu. Estonija, koja se već suočava sa sopstvenim izazovima na Baltiku, prepoznala je švedski potez kao upozorenje i počela da procenjuje ranjivost svojih udaljenih ostrva, posebno onih koja je teško braniti.

Ovo koordinisano jačanje bezbednosne infrastrukture podudara se sa širim evropskim trendom — procene rizika menjaju se gotovo iz meseca u mesec, a članice NATO-a na severu Evrope ulaze u period strateškog pregrupisavanja.

Nova realnost: Šta znači kada Švedska mapira planine kao skloništa?

Iako je mapa i dalje skrivena od očiju javnosti, njeno samo postojanje govori mnogo.
Švedska je napravila korak koji je donedavno delovao nezamislivo: država definiše planine, šume i sela kao zone masovnog skloništa u slučaju napada.

To je jasan signal da se sever Evrope priprema za promenu bezbednosne realnosti — mnogo bržu i ozbiljniju nego što je dugo verovano.