Venecuela je novi Irak?! Drugi ljudi, isti scenario - Američka politika već viđena: Svi su zaključili samo jedno

Najnovije izjave američkog predsednika Donalda Trampa o ulasku najvećih američkih naftnih kompanija u Venecuelu dodatno su rasplamsale raspravu da li se u toj zemlji sprovodi već viđen model američke spoljne politike - bez obzira na to ko je formalno na vlasti u Vašingtonu.

Iako se administracije u SAD smenjuju, obrasci delovanja ostaju gotovo nepromenjeni: najpre se navode bezbednosni i moralni razlozi, zatim sledi vojna ili paravojna intervencija, a na kraju ulazak velikih američkih korporacija u ključne sektore države. Venecuela se, prema oceni analitičara, sve više uklapa u taj šablon.

Zvanični izgovor za akciju u Venecueli bila je borba protiv „narkoterorizma“ i autoritarne vlasti Nikolasa Madura. Međutim, Trampova otvorena najava da će američke naftne kompanije „uložiti milijarde, popraviti infrastrukturu i početi da zarađuju“ u zemlji sa najvećim dokazanim rezervama nafte na svetu baca novo svetlo na stvarne motive intervencije.

Sličan narativ viđen je i ranije. U Avganistanu je intervencija započeta borbom protiv terorizma, ali je završena dvodecenijskim vojnim prisustvom i potpunim kolapsom države. U Iraku je opravdanje bilo oružje za masovno uništenje koje nikada nije pronađeno, dok su nakon pada Sadama Huseina američke i zapadne kompanije dobile ključnu ulogu u naftnom sektoru. U Libiji je priča počela „zaštitom civila“, a završila se raspadom države i borbom za energetske resurse.

U tom kontekstu, Venecuela se sve češće poredi sa Irakom iz 2003. godine - zemlja bogata naftom, sa demonizovanim liderom, pod sankcijama, uz tvrdnje o humanitarnoj katastrofi i obećanja da će strani kapital „doneti stabilnost i prosperitet“.

Foto: Društvene mreže

Posebno upada u oči Trampova poruka da će američke snage ostati u Venecueli dok se ne pojavi „sposobna vlast“, što mnogi tumače kao faktičko preuzimanje kontrole nad državom u prelaznom periodu. Takva retorika, upozoravaju stručnjaci, briše granicu između intervencije i okupacije.

Bez obzira da li u Beloj kući sede republikanci ili demokrate, američka spoljna politika prema strateški važnim regionima pokazuje iznenađujući kontinuitet. Razlikuje se retorika, ali ne i cilj – kontrola resursa, politički uticaj i dugoročno prisustvo.

Venecuela je, čini se, najnoviji primer te „druge vlasti“ u Americi – one koja se ne menja na izborima, ali odlučuje o sudbini država bogatih energentima.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.