Venecuela je novi Irak?! Drugi ljudi, isti scenario - Američka politika već viđena: Svi su zaključili samo jedno

Najnovije izjave američkog predsednika Donalda Trampa o ulasku najvećih američkih naftnih kompanija u Venecuelu dodatno su rasplamsale raspravu da li se u toj zemlji sprovodi već viđen model američke spoljne politike - bez obzira na to ko je formalno na vlasti u Vašingtonu.

Iako se administracije u SAD smenjuju, obrasci delovanja ostaju gotovo nepromenjeni: najpre se navode bezbednosni i moralni razlozi, zatim sledi vojna ili paravojna intervencija, a na kraju ulazak velikih američkih korporacija u ključne sektore države. Venecuela se, prema oceni analitičara, sve više uklapa u taj šablon.

Zvanični izgovor za akciju u Venecueli bila je borba protiv „narkoterorizma“ i autoritarne vlasti Nikolasa Madura. Međutim, Trampova otvorena najava da će američke naftne kompanije „uložiti milijarde, popraviti infrastrukturu i početi da zarađuju“ u zemlji sa najvećim dokazanim rezervama nafte na svetu baca novo svetlo na stvarne motive intervencije.

Sličan narativ viđen je i ranije. U Avganistanu je intervencija započeta borbom protiv terorizma, ali je završena dvodecenijskim vojnim prisustvom i potpunim kolapsom države. U Iraku je opravdanje bilo oružje za masovno uništenje koje nikada nije pronađeno, dok su nakon pada Sadama Huseina američke i zapadne kompanije dobile ključnu ulogu u naftnom sektoru. U Libiji je priča počela „zaštitom civila“, a završila se raspadom države i borbom za energetske resurse.

U tom kontekstu, Venecuela se sve češće poredi sa Irakom iz 2003. godine - zemlja bogata naftom, sa demonizovanim liderom, pod sankcijama, uz tvrdnje o humanitarnoj katastrofi i obećanja da će strani kapital „doneti stabilnost i prosperitet“.

Foto: Društvene mreže

Posebno upada u oči Trampova poruka da će američke snage ostati u Venecueli dok se ne pojavi „sposobna vlast“, što mnogi tumače kao faktičko preuzimanje kontrole nad državom u prelaznom periodu. Takva retorika, upozoravaju stručnjaci, briše granicu između intervencije i okupacije.

Bez obzira da li u Beloj kući sede republikanci ili demokrate, američka spoljna politika prema strateški važnim regionima pokazuje iznenađujući kontinuitet. Razlikuje se retorika, ali ne i cilj – kontrola resursa, politički uticaj i dugoročno prisustvo.

Venecuela je, čini se, najnoviji primer te „druge vlasti“ u Americi – one koja se ne menja na izborima, ali odlučuje o sudbini država bogatih energentima.

BONUS VIDEO