Ponuda koja je promenila sve: Isplivale šokantne informacije - kako je Grenland postao geopolitičko zlato

Vrednost Grenlanda porasla je više od 421 puta od trenutka kada su Sjedinjene Države 1946. godine želele da ga kupe, izračunala je agencija RIA Novosti na osnovu javno dostupnih podataka.

Nakon Drugog svetskog rata, predsednik SAD Hari Truman nameravao je da otkupi ostrvo od Danske za 100 miliona dolara u zlatu. Ta informacija postala je poznata tek 1991. godine. Prema podacima televizije En-Bi-Si, danas bi takva kupovina Vašington koštala najmanje 700 milijardi dolara.

Foto: Tanjug AP

 

Do 1953. godine ostrvo je bilo kolonija Danske. I dalje je deo danskog kraljevstva, ali je 2009. dobilo autonomiju, sa pravom na samoupravu i samostalno određivanje unutrašnje politike.

Od početka drugog predsedničkog mandata, Donald Tramp je više puta izjavljivao da Grenland treba da postane deo Sjedinjenih Država, a nakon vojne operacije u Venecueli počeo je otvoreno da insistira na tome. On tvrdi da se oko ostrva navodno nalaze ruske i kineske podmornice, dok se njegova odbrana svodi na svega dve zaprege sa psima.

To je izazvalo oštre kritike u samom Grenlandu, gde se većina stanovnika, kao i predstavnici vlasti, izjasnila protiv priključenja SAD. Inicijativa nije dobila podršku ni u Evropi.

Foto: Tanjug AP

 

Ove nedelje su se ministri spoljnih poslova Danske i Grenlanda sastali sa državnim sekretarom Markom Rubijom i potpredsednikom Džej Di Vensom u Beloj kući, ali nisu uspeli da promene američki stav o ostrvu. Uoči pregovora, Tramp je čak zatražio od Kopenhagena da se "skloni" sa Grenlanda.

Evropske zemlje članice NATO izjavile su da su spremne da tamo upute nešto više od 30 vojnika, ali, prema rečima portparolke Bele kuće Kerolajn Levit, ni to neće uticati na planove predsednika SAD.

 

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.