Rusi upadaju u ovu zemlju EU! Najcrnji mogući scenario - sve počinje ovog datuma, prodor će biti jeziv: Kada pređu granicu...

U najcrnjem mogućem scenariju, ruske trupe bi prešle granicu sa Letonijom pod izgovorom „zaštite ruskog stanovništva i jezika“, dok bi Sjedinjene Američke Države odbile da reaguju i ostavile Evropu da se sama nosi sa agresijom, ocenjuju analitičari u tekstu objavljenom u listu Ekonomist.

Autori tog scenarija detaljno objašnjavaju kako bi rat izgledao, koje bi bile šanse Evrope bez američke pomoći i šta bi u takvom sukobu bilo presudno, piše Ekonomist.

Scenario napada na Letoniju

Prema zamišljenom razvoju događaja, jednog martovskog jutra 2027. godine ruske snage prelaze letonsku granicu i kreću se ka gradu u kojem oko polovine stanovništva čine građani koji govore ruskim jezikom. Moskva bi napad opravdala tvrdnjom da mora da „zaštiti“ tu zajednicu.

Ovaj scenario u Ekonomistu iznose Dejvid Đo i Dag Čalmers. Đo je profesor na Kraljevskom koledžu u Londonu, dok je Čalmers bivši oficir britanske vojske i predavač na Univerzitetu u Kembridžu.

Oni razmatraju kako bi se sukob razvijao u najgorem slučaju po Evropu – ukoliko bi SAD odbile da pomognu.

Evropa može da se bori u kratkom ratu, ali ne bi uspela da izdrži dugotrajan sukob - pišu autori.

Kao glavni problem navode nedostatak ključne opreme kojom raspolažu isključivo Sjedinjene Države, poput sistema za dopunu goriva u vazduhu, kao i satelitskih izviđačkih i obaveštajnih kapaciteta.

Ipak, naglašavaju da to ne znači automatski poraz.

To, međutim, ne znači da Evropljani moraju da izgube - ističu Đo i Čalmers.

Oni podsećaju na izjavu poljskog premijera Donalda Tuska.

- Petsto miliona Evropljana traži zaštitu od 300 miliona Amerikanaca protiv 140 miliona Rusa -rekao je ranije Tusk.

Autori dodaju i da je zbirni bruto domaći proizvod NATO-a, bez Sjedinjenih Država, čak deset puta veći od ruskog BDP-a.

Evropa, dakle, ima ozbiljne adute. Međutim, kako upozoravaju, rusko društvo i privreda su znatno više prilagođeni ratnim uslovima nego evropska društva i ekonomije.

Putin je manje osetljiv na gubitke nego njegove demokratske kolege. Ako bi Kremlj uočio kolebanje unutrašnje politike u zapadnoj Evropi, mogao bi da izdrži početne neuspehe i nastavi dalje, kao što je to učinio u Ukrajini. Što rat duže traje, šanse Evrope su manje - upozoravaju analitičari.

Prva faza rata: Zaustavljanje ruskog prodora

Prema njihovoj proceni, početna faza rata svodila bi se na pokušaj da se oslabi i zaustavi prvi ruski nalet.

Evropske armije, naročito poljska, nordijske, baltičke i nemačka, raspolažu odgovarajućom opremom, razrađenim planovima i dobrom železničkom i drumskom infrastrukturom - navode Đo i Čalmers.

Zaustavljanje ruskih snaga bilo bi moguće, ali samo pod jednim uslovom – da Evropa ne popusti u prvim danima sukoba.

Problem bi, međutim, mogli da predstavljaju unutrašnji politički i strateški raskoli unutar evropskog dela NATO-a, jer, kako ističu autori, ne vide sve evropske države Rusiju kao glavnu pretnju.

Različito shvatanje opasnosti moglo bi brzo da pretvori NATO u užu „koaliciju voljnih“, sa znatno manjom borbenom snagom. Lako je zamisliti da Mađarska ili Slovačka odbiju učešće. Turska, još jedna članica NATO-a, mogla bi da teži ulozi posrednika, a ne učesnika u borbama - zaključuju Dejvid Đo i Dag Čalmers.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.