Tramp razmatra tri jezive opcije za Iran! Jedna vodi pravo u haos - stradaće još zemalja, rat će zapaliti ceo Bliski istok

Sjedinjene Američke Države razmatraju prošireni spektar vojnih opcija protiv Irana, uključujući direktne udare i moguće operacije unutar same zemlje, objavio je Njujork tajms, pozivajući se na više američkih zvaničnika upoznatih sa internim raspravama u Vašingtonu.

Prema tim navodima, predsednik SAD Donald Tramp je poslednjih dana dobio na uvid znatno širi paket mogućih vojnih poteza u odnosu na one koje je razmatrao pre dve nedelje. Opcije obuhvataju dodatno uništavanje iranskih nuklearnih i raketnih postrojenja, ali i mere usmerene na slabljenje pozicija vrhovnog lidera Irana, ajatolaha Alija Hameneija.

Američki zvaničnici, koji su za Njujork tajms govorili pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti teme, navode da novi planovi idu daleko dalje od ranijih razmatranja, kada je Tramp vagao ograničen vojni odgovor kako bi, prema sopstvenim rečima, zaustavio ubijanje demonstranata od strane iranskih bezbednosnih snaga i njima povezanih paravojnih grupa.

Direktni udari i pritisak na Teheran

Aktuelni paket opcija, prema tim izvorima, uključuje čak i mogućnost direktnih upada američkih snaga na ciljeve unutar Irana. Međutim, ceo proces se odvija u drugačijem kontekstu, jer su protesti u Iranu u međuvremenu brutalno ugušeni, makar privremeno.

Donald Tramp već duže vreme zahteva da Teheran preduzme dodatne korake kako bi trajno zaustavio razvoj nuklearnog oružja, ali i da prekine podršku posredničkim grupama koje godinama napadaju Izrael i destabilizuju Bliski istok. U njegovom okruženju se, prema navodima izvora, razmatra da li bi pretnje vojnom silom trebalo pretvoriti u konkretnu akciju, uključujući i scenario podsticanja promene režima.

Ipak, kako navodi Njujork tajms, Tramp za sada nije odobrio nijednu vojnu operaciju niti se opredelio za neku od opcija koje mu je predstavio Pentagon.

Foto: Foto: Printscreen/X, Shutterstock

Istovremeno, američki predsednik i dalje ostavlja otvorena vrata diplomatskom rešenju. Pojedini zvaničnici priznaju da su javne pretnje vojnom silom prvobitno bile zamišljene kao sredstvo pritiska, s ciljem da se Iran natera za pregovarački sto. Poslednjih dana Tramp razmatra i pitanje da li bi eventualna promena režima u Iranu uopšte bila dugoročno održiva.

- Kao vrhovni komandant najmoćnije vojske na svetu, predsednik Tramp ima na raspolaganju brojne opcije kada je reč o Iranu. Predsednik se nada da nikakva akcija neće biti potrebna, ali iranski režim bi trebalo da postigne dogovor pre nego što bude prekasno - izjavila je portparolka Bele kuće Ana Keli.

„Venecuelanski model“ kao presedan

Tokom protesta koji su zahvatili Iran pre nekoliko nedelja, Trampova administracija je razmatrala udare ne samo na iranski nuklearni program, već i na simbolične ciljeve, poput sedišta bezbednosnih struktura odgovornih za represiju. Od vojne opcije se tada privremeno odustalo nakon što su iranske vlasti objavile da su otkazale stotine planiranih pogubljenja, dok su Izrael i pojedine arapske države zatražile od Vašingtona da odloži eventualne napade.

Prema američkim zvaničnicima, Tramp prema Iranu primenjuje sličan pristup kakav je ranije koristio prema Venecueli, gde su Sjedinjene Američke Države mesecima gomilale vojne snage kako bi izvršile pritisak na tadašnjeg predsednika Nikolasa Madura. Taj pritisak na kraju je prerastao u američku vojnu intervenciju i njegovo hapšenje.

Foto: printscreen Twitter

U slučaju Irana, međutim, zvaničnici u Vašingtonu skeptični su da bi Teheran prihvatio uslove koje SAD postavljaju. Oni podrazumevaju trajni prekid obogaćivanja uranijuma i predaju svih postojećih nuklearnih zaliha, uključujući više od 430 kilograma uranijuma obogaćenog gotovo do nivoa potrebnog za izradu nuklearnog oružja. Veći deo tog materijala, prema procenama, ostao je zatrpan pod ruševinama nakon vazdušnih udara u junu.

Zahtevi se tu ne završavaju. Vašington traži i ograničenje dometa i broja balističkih raketa u iranskom arsenalu, kao i potpuni prekid podrške posredničkim grupama na Bliskom istoku, uključujući Hamas, Hezbolah i jemenske hutiste. Prihvatanje takvih uslova praktično bi onemogućilo Iranu da izvede napad na Izrael.

Najrizičniji scenariji i vojno prisustvo SAD

Jedna od najrizičnijih opcija o kojoj se raspravlja jeste tajno slanje američkih specijalnih jedinica radi uništenja ili ozbiljnog oštećenja delova iranskog nuklearnog programa koji nisu stradali u junskim bombardovanjima. Američka vojska godinama uvježbava upravo takve operacije, uključujući prodore u visoko zaštićene ciljeve.

Iako Tramp često tvrdi da je iranski nuklearni program „potpuno uništen“, strategija nacionalne bezbednosti SAD, objavljena prošle jeseni, navodi da su napadi u junu taj program „značajno oslabili“, ali ne i potpuno eliminisali.

Druga opcija podrazumeva seriju preciznih udara na vojne i političke ciljeve, koji bi izazvali ozbiljan haos i stvorili uslove za uklanjanje 86-godišnjeg ajatolaha Alija Hameneija. Ipak, ostaje nejasno ko bi u tom slučaju preuzeo vlast i da li bi novi lider bio skloniji dogovoru sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Izrael, sa svoje strane, insistira da se SAD uključe u nove udare na iranski balistički raketni program, koji je, prema obaveštajnim procenama, Teheran u velikoj meri obnovio nakon dvanaestodnevnog rata prošlog juna.

U međuvremenu, Pentagon nastavlja da jača vojno prisustvo u regionu. Nosač aviona „Abraham Linkoln“, sa borbenim avionima F/A-18 i F-35, nalazi se u Arapskom moru u dometu iranskih ciljeva, uz pratnju razarača naoružanih raketama. U region su upućeni i dodatni lovci-bombarderi F-15E, kao i sistemi protivvazdušne odbrane Patriot i THAAD.

Američki strateški bombarderi stacionirani na teritoriji SAD ostaju u povišenom stepenu pripravnosti, što dodatno ukazuje na ozbiljnost razmatranih scenarija dok Vašington i dalje vaga između pritiska, diplomatije i otvorene vojne sile.

BONUS VIDEO