Kritično! NATO hitno prebacio pet specijalnih aviona kod Ukrajine - svet strepi i čeka reakciju Rusije, ako krenu...

Gotovo neprimećeno za širu javnost, NATO je u kratkom vremenskom razmaku prebacio pet specijalizovanih aviona na istok Poljske, praktično na sam prag Ukrajine.

Iako se ovakvi potezi često formalno vode kao „logistički“, u vojno-bezbednim krugovima istovremeno raspoređivanje izviđačkih, radarskih i aviona za dopunu gorivom u vazduhu nikada se ne posmatra kao rutinska aktivnost.

Letelice su prebazirane u vazdušnu bazu u Žešovu, koja važi za najveći zapadni logistički i tranzitni centar za vojnu pomoć Kijevu. Upravo ta činjenica daje dodatnu težinu pitanju zbog čega je do ovakvog rasporeda došlo u ovom trenutku.

Koje su letelice prebačene u Poljsku

Prema podacima iz otvorenih izvora, u Žešov su gotovo istovremeno stigli britanski izviđački avion Boeing RC-135W Rivet Joint, francuski avion za rano radarsko upozorenje Boeing E-3F Sentry, kao i tri aviona-tankera namenjena dopuni gorivom u vazduhu. Ovakva kombinacija omogućava dugotrajno vazdušno izviđanje i nadzor, kako iznad Crnog mora, tako i duž zapadnih i centralnih delova ukrajinskog vazdušnog prostora.

Upravo ta operativna sposobnost otvara dilemu da li je reč o pripremi za šire angažovanje ili o ograničenoj, preventivnoj aktivnosti.

Zašto je direktno angažovanje malo verovatno

Zaslužni vojni pilot Rusije i general-major Vladimir Popov smatra da je malo verovatno da su ove letelice namenjene direktnoj operativnoj podršci Ukrajini. Prema njegovoj proceni, Zapad ne bi rizikovao da ovako vredne i retke avione približi zoni u kojoj bi se mogli naći u dometu ruskih udara.

Da bi delovali efikasno, ovi avioni bi morali da se pomere dublje prema ukrajinskoj teritoriji – ka području Lucka na zapadu ili, u južnom scenariju, prema Vinici. Tehnički gledano, najefikasnije bi bilo dejstvovanje iznad Kijeva, ali bi to istovremeno predstavljalo i najrizičniju opciju.

Popov upozorava da bi takav potez gotovo sigurno doveo do gubitaka koje NATO teško može da prihvati, naročito imajući u vidu ograničen broj ovakvih letelica u evropskim flotama i njihovu izuzetno visoku cenu.

Politički kontekst i ograničena pomoć Kijevu

U analizi se ne zanemaruje ni politička pozadina. Prema Popovljevom mišljenju, aktuelna administracija u Vašingtonu ne pokazuje spremnost za značajno proširenje vojne pomoći Ukrajini, ali je ni drastično ne smanjuje. Sve isporuke koje trenutno stižu u Kijev, kako navodi, deo su paketa odobrenih još u vreme prethodne američke administracije.

To, prema njegovoj oceni, znači da nema jasnih signala nove, politički rizične eskalacije u ovom trenutku.

Zbog toga Popov kao najrealnije objašnjenje vidi vojnu vežbu. U takvim scenarijima avioni-tankeri imaju ključnu ulogu, jer omogućavaju uvežbavanje složenih modela saradnje borbene avijacije, izviđačkih platformi i sistema za rano upozorenje. Premeštanje kompletne grupe bliže istočnom krilu NATO-a uklapa se u ovu logiku, bez potrebe za dramatičnim tumačenjima.

Šira slika: Bliski istok kao mogući faktor

Ipak, postoji i dodatna dimenzija koja se ne može zanemariti. Popov ukazuje da bi koncentracija avijacije u istočnoj Evropi mogla biti povezana sa potencijalnim budućim delovanjem Sjedinjenih Država ili NATO-a na Bliskom istoku, pre svega u kontekstu Irana.

U tom okviru, Žešov ne mora nužno biti krajnja destinacija, već međutačka u širem operativnom rasporedu. Tome u prilog ide i nedavna informacija o premeštanju savremenih lovaca F-35 na britansku bazu na Kipru, čime su te snage pozicionirane znatno bliže regionu Bliskog istoka.

Da li je reč isključivo o vojnoj vežbi, preventivnom raspoređivanju ili pripremi za scenario koji još nije javno artikulisan, za sada ostaje nejasno. Međutim, u savremenim bezbednosnim okolnostima, kada se specijalizovani avioni ovakvog profila premeštaju u paketu, takvi potezi retko imaju samo jedno značenje. U pravilu, njihova puna svrha postaje jasna tek naknadno, kada se uklopi u širu geopolitičku sliku.

 BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.