Horor u Evropi! Putin Vagneru dao novi šokantan zadatak: Moskvi prekipelo, počele su velike operacije duž celog kontinenta

Regruteri i propagandisti koji su ranije sarađivali sa ruskom privatnom vojnom grupom Vagner postali su, prema navodima zapadnih obaveštajnih izvora, jedan od kanala kroz koje se sprovode sabotažne aktivnosti širom Evrope, piše Fajnenšel tajms.

Status ove plaćeničke formacije ostao je nejasan nakon neuspelog sukoba sa vrhom ruskih oružanih snaga u junu 2023. godine, koji je doveo do promena u njenom rukovodstvu i pogibije osnivača Jevgenija Prigožina.

Ipak, prema tvrdnjama zapadnih zvaničnika, pojedini bivši regruteri Vagnera, koji su ranije bili angažovani na pridobijanju dobrovoljaca za rat u Ukrajini, navodno su dobili nove zadatke — da putem društvenih mreža pronalaze ekonomski ugrožene osobe u evropskim zemljama i podstiču ih na izvođenje nasilnih ili destabilizujućih akcija na teritoriji država članica NATO-a, navodi Fajnenšel tajms.

Navodna uloga vojnih i bezbednosnih struktura

Jedan zapadni obaveštajni izvor naveo je da ruska vojna obaveštajna služba GRU koristi već postojeće mreže i kontakte koje je Vagner ranije razvio. Prema tim procenama, i GRU i ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) poslednjih godina pojačano traže pojedince spremne da deluju kao operativci niskog profila u evropskim državama, sa ciljem izazivanja poremećaja i društvene nestabilnosti.

Foto: EPA

U protekle dve godine, navodi se, Rusija je proširila aktivnosti koje Zapad tumači kao kampanju ometanja i sabotaža, sa namerom da oslabi političku podršku evropskih zemalja Ukrajini i podstakne unutrašnje tenzije.

Nakon što su brojne evropske države proterale veći broj ruskih diplomata i osoba osumnjičenih za obaveštajni rad, Moskva je, prema tim izvorima, ostala sa znatno smanjenim brojem klasičnih operativaca na terenu. Zbog toga se, kako se tvrdi, sve češće pribegava korišćenju posrednika.

Vagnerova mreža kao instrument niskog intenziteta

Prema sagovornicima Fajnenšel tajmsa, mreža povezana sa Vagnerom pokazala se kao relativno efikasan, ali niskosofisticiran alat. Navodno su pojedinim regrutovanim osobama davani zadaci koji su obuhvatali paljenje vozila, pokušaje oštećenja skladišta u kojima se nalazi pomoć za Ukrajinu, kao i širenje ekstremističkih poruka na internetu.

Motivacija za takve aktivnosti, kako se navodi, uglavnom je finansijske prirode. Reč je, prema ocenama bezbednosnih službi, o osobama sa društvenih margina, često bez stabilnog zaposlenja ili jasne životne perspektive.

Jedan evropski zvaničnik naveo je da je Vagner već raspolagao mrežom propagandista i regrutera koji su bili vešti u komunikaciji sa takvom publikom, što je kasnije, kako tvrdi, olakšalo širenje delovanja van Rusije.

Višeslojno prikrivanje i poricanje odgovornosti

Prema istim izvorima, ruske obaveštajne službe nastoje da između sebe i direktnih izvršilaca postave više posredničkih slojeva, kako bi se obezbedio određeni stepen poricanja odgovornosti. U tom kontekstu, pojedinci koji su ranije bili deo struktura povezanih sa Vagnerom navodno imaju dugogodišnje kontakte sa vojnim obaveštajnim krugovima.

FSB se, sa druge strane, prema tim procenama, češće oslanja na kriminalne i dijasporske mreže u regionima oko Rusije, ali se one, kako se tvrdi, pokazuju manje efikasnim u masovnom regrutovanju na Zapadu.

Navodi se i da su Vagnerovi kanali na društvenim mrežama, prvenstveno na Telegramu, ranije bili usmereni ka ruskoj publici, ali su kasnije prilagođeni međunarodnom okruženju. Ti kanali su, prema ocenama pojedinih evropskih zvaničnika, pokazali visok nivo tehničke i komunikacione veštine.

Primer iz Ujedinjenog Kraljevstva

Uloga mreža povezanih sa Vagnerom došla je u fokus evropskih bezbednosnih službi nakon niza istraga. Kao jedan od primera navodi se slučaj iz Ujedinjenog Kraljevstva, gde su krajem 2023. godine profili na društvenim mrežama povezani sa tom mrežom navodno stupili u kontakt sa grupom britanskih državljana.

Jedan od njih, 21-godišnji mladić, kasnije je osuđen zbog podmetanja požara u skladištu u istočnom Londonu u martu 2024. godine. Sud je utvrdio da je delovao nakon komunikacije sa anonimnim osobama putem interneta i dobio kaznu zatvora u trajanju od 23 godine.

Sudija je u obrazloženju presude navela da su anonimni posrednici putem onlajn platformi uspeli da identifikuju i motivišu pojedince spremne da učestvuju u nasilnim aktivnostima u zamenu za novac.

Više osujećenih nego uspešnih pokušaja

Evropske bezbednosne službe navode da, iako ovakav model delovanja omogućava veći obim aktivnosti uz niže troškove, on istovremeno dovodi do gubitka operativne preciznosti i tajnosti.

Prema dostupnim podacima, do sada je osujećeno više pokušaja sabotaža nego što je uspešno sprovedeno, što se pripisuje slabijoj obuci i improvizovanom karakteru angažovanih izvršilaca.