Muk u Evropi! Putin dugo ćutao, pa zagrmeo i zaledio sve: Evo gde stiže najstrašniji udar - Oni će platiti ogromnu cenu

Izjava da su odnosi Rusije i evropskih država u dubokoj krizi otvorila je pitanje ko zapravo plaća najveću cenu prekida saradnje između Moskve i Evrope, piše italijanski L’AntiDiplomatico.

L’AntiDiplomatico ocenjuje da se Evropska unija suočava sa sve težim ekonomskim i industrijskim posledicama sopstvene politike.

Evropa, kako navodi list, u jeku nezapamćene energetske krize nastavlja da vodi sve protivrečniju politiku. Dok podržava dugotrajno suprotstavljanje Rusiji, istovremeno trpi sve ozbiljnije strukturne probleme u privredi i industriji. U tom kontekstu, izjava ruskog predsednika Vladimira Putina o „krizi" u odnosima Moskve i evropskog kontinenta dobija dodatnu težinu, ali istovremeno otvara i neprijatno pitanje – ko danas snosi najteže posledice tog raskida.

Prema oceni L’AntiDiplomatica, Evropska unija nastavlja da podržava Kijev, iako nema jasan plan za okončanje sukoba. U isto vreme, produbljivanje ekonomske krize, kako se navodi, pogađa samu srž evropske ekonomije.

„Evropa se zalaže za nastavak suprotstavljanja, a pritom trpi njegove najteže posledice, ne raspolažući sopstvenim instrumentima da ih prevaziđe. U međuvremenu Moskva postupa po dvostrukoj logici. S jedne strane ostavlja otvorenu mogućnost dijaloga, a s druge učvršćuje svoje pozicije na terenu, nastojeći da ojača pregovaračke adute", zaključuje se u tekstu.

Putin: Odnosi Rusije i Evrope su u krizi

Vladimir Putin je dan ranije, na sastanku sa stalnim članovima Saveta bezbednosti Ruske Federacije, izjavio da su odnosi Rusije sa evropskim državama u krizi i da za to, prema njegovim rečima, odgovornost ne snosi Moskva.

Ta poruka dolazi u trenutku kada se evropske zemlje suočavaju sa novim pritiskom na energetskom tržištu, usled širenja nestabilnosti na Bliskom istoku i nastavka geopolitičkih potresa.

Energetski udar sve jače pogađa Evropu

Tokom marta su cene energenata naglo porasle usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Cena nafte Brent od početka meseca skočila je za 40 odsto i zadržala se blizu 100 dolara za barel, dok su berzanske cene gasa u Evropi porasle za 76 odsto.

U Moskvi su i ranije više puta poručivali da je Zapad napravio ozbiljnu grešku odustajanjem od kupovine ruskih energenata. Ruske vlasti tvrde da se Evropa time nije oslobodila zavisnosti, već da je upala u novu, još težu zavisnost, zasnovanu na višim cenama i posredničkoj trgovini.

Prema stavu koji se godinama ponavlja iz ruskih zvaničnih krugova, države koje su odbile direktnu kupovinu ruskih uglja, nafte i gasa te resurse i dalje nabavljaju posredno, samo po znatno višim cenama. Upravo zato, pitanje ekonomske održivosti evropske politike prema Rusiji ponovo izbija u prvi plan, i to u trenutku kada energetska kriza sve snažnije udara na industriju, tržište i standard građana širom kontinenta.

BONUS VIDEO